opšta Bolnica

tomin-i-miladinov

На седници Покрајинске владе којом је председавала председница Маја Гојковић одлучено је да Општа болница добије ендоскопски стуб са гастроскопом и колоноскопом, чија је вредност 14 милиона динара. Кикиндска здравствена установа  тренутно поседује ендоскопски стуб стар око 20 година и набавка новог апарата неопходна је ради повећања квалитета услуга које се пружају пацијентима, прецизнијих и поузданијих резултата рада, као и веће сигурности лекара и особља.

-Видео ендоскоп са гастроскопом и колоноскопом који ће нам стићи је медицински апарат најновије генерације и веома је значајан за нас и пацијенте. Уз њега ћемо имати нове могућности у раду које нисмо могли да примењујемо на старом апарату. Уједно омогућиће бржу и прецизнију дијагностику болести желуца и дебелог црева – истакао је др Бојан Миладинов, начелник Одељења хирургије. – Постојећи апарат је стар, често се квари и од почетка године два месеца смо били без њега.

Доста пацијената долази на колоноскопски преглед којим се испитује дебело црево, како би се утврдили евентуални проблеми попут чирева, полипа или рака. Годишње има више од 400 ендоскопских прегледа.

-Апарат на ком још увек радимо, док не стигне нови, дуго је у нашој установи и у протеклом периоду све више се квари – надовезала се др Весна Томин, в.д. директорица Опште болнице.-  Свака поправка је изузетно скупа, те смо одлучили да конкуришемо за куповину новог. Како тренутно немамо гастроентеролога Покрајински секретаријат за здравство финансира долазак др Сланкаменца како би пацијенти имали и ову здравствену услугу. Очекујемо да апарат буде у функцији до краја децембра. Ускоро ћемо имати и нашег гастроентеролога и нови ендоскопски стуб нам је преко потребан. Болница је и део државног програма превенције колоректалног карцинома. Имамо вође тимова који су у програму за рано откривање карцинома дебелог црева и желуца.

На дневном нивоу Одељење хирургије прими и отпусти у просеку десетак пацијената. Уз интерно, хирургија је највеће одељење.

-Болести желуца и дебелог црева честе су у нашој средини. Позитивно је што постоји тренд смањења карцинома желуца, док је рак дебелог црева један од најчешћих карцинома и број оболелих стагнира. Важно је да се на време открију првенствено пре канцерогене лезије попут полипа, како би се спречио даљи развој болести. Иако колоноскопије и гастроскопије примарно раде гастроентеролози, хирурзи су преузели на себе овај део посла. Давно смо почели да радимо колоректалну хирургију коју прате поменути прегледи. То се испоставило добро за нашу Болницу јер већ неколико година немамо у нашој установи гастроентеролога. Осим мене ту је још један хирург који већ ради на овим апаратима, а обучавамо и двоје млађих колега. Ускоро очекујемо и да др Милош Ђурин заврши супспецијализацију из гастроентерологије, те ће и он значајно допринети заједничком циљу да се промене што пре открију и лече – појаснио је др Миладинов.

Кикиндски хирург додаје да је у протеклих неколико година доста улагано у Одељење хирургије.

-Међу најважнијима су нови операциони сто, две нове лампе, две електрохируршке јединице, стуб за ендоскопију. Одлично смо опремљени техничким и медицинским апаратима, а највећи проблем је недостатак хирурга. До 2027. године очекујем да ће нас бити седморо. Помало ме брине што је слабо интересовање младих лекара за хирургију. У протеклих неколико година само један се интересовао за ову грану медицине – сазнајемо од др Миладинова.

Др Милена Иванић завршила је специјализацију и прва је жена хирург у Општој болници. Средином наредне године на исту позицију долази и др Јелена Ристић.

-Оне су значајно појачање Одељењу хирургије. Претходних година радило нас је премало. Од девет хирурга колико је неопходно, у једном моменту било нас је двојица. Сада имамо пет хирурга и радујемо се раду са колегиницама. Предрасуда је да је хирургија грана медицине за мушкарце јер су жене показале да су веома успешни хирурзи. Пре две деценије, када сам ја био на специјализацији незнатан број жена је учио за хирурга. Данас их је све више и наша Болница прати тај тренд – закључио је др Бојан Миладинов.

Кикиндско хируршко одељење има мали проценат смртности, свега шест одсто, што је у границама светског просека. Пацијенти на овом одељењу имају тешку патологију и за првих девет месеци ове године било је близу хиљаду пријема и отпуста пацијената.

А.Ђ.

 

 

bolnica-donacije-(23)

Покрајинска влада ће са укупно 30 милиона динара финансирати набавку медицинске опреме за потребе Института за онкологију Војводине у Сремској Каменици и Опште болнице у Кикинди, одлучено је на данашњој седници Покрајинске владе којој је председавала председница Маја Гојковић.

Кикиндска Болница добиће ендоскопски стуб са гастроскопом и колоноскопом, чија је вредност 14 милиона динара. Та установа тренутно поседује ендоскопски стуб стар око 20 година. Набавка новог апарата неопходна је ради повећања квалитета услуга које се пружају пацијентима, прецизнијих и поузданијих резултата рада, као и веће сигурности лекара и особља.

bolnica-donacije-(15)

Представницима фирми „Бајша аграр“, „Марков Компани“, „Палетпак“ и „Мултипак“ др Весна Томин, в.д. директорица Опште болнице, у име запослених и пацијената, уручила је захвалнице. Поменута предузећа у протеклом периоду помогла су Болници кроз донације које су значајне јер долазе од локалних предузетника који су показали друштвену одговорност.

Фирма „Бајша аграр“ доделила је средства, два пута по 100.000 динара.

-Драго ми је што је новац искоришћен за едукацију лекара јер све ново што науче примениће приликом лечења. Обука је потребна у сваком послу, а посебно је значајна за здравствени кадар – навео је Жива Бајшански. – Болница је од виталне важности за све суграђане, те је то био мотив што смо се одлучили да донирамо средства.

„Марков Компани“ радо се одазвао позиву представника Болнице да помогну да се пренесу кревети из Клиничког центра Војводине.

-Сматрамо да је фирма онолико велика, колико је спремна да помогне – казала је Тамара Трифунац из ове компаније. – Увек ћемо помоћи кад год смо у прилици јер се трудимо да будемо друштвено одговорни.

Подсетимо и да су фирме „Мултипак“ и „Палетпак“  поклониле постељину.

Др Весна Томин истакла је да Болници свака помоћ пуно значи. Овом приликом представљен је и апарат који је купила фирма „Гордон“ из Суботице.

-Аспиратор за гастроскопију је апарат без ког не може да се ради гастроскопија. До њега се тешко долази и кроз ову донацију омогућили смо гастроентеролозима и хирурзима  да могу да ураде овај преглед. Недавно смо добили и кревете из Института за плућне болести из Клиничког центра Војводине. Ови кревети су мало коришћени, електрични су и омогућавају да пацијенти буду постављени у различите положаје. С обзиром на то да се Болница припрема за реконструкцију није било разлога да се купују нови – прецизирала је др Томин..

Од почетка године до краја септембра 4.000 пацијената било је хоспитализовано, а свакодневно стотину пацијената прође кроз болничке амбуланте.

А.Ђ.

lutkice-jova-(1)

Ученици ОШ „Јован Поповић“ из Кикинде, чланови секције за ручни рад, oдржали су обећање које су дали запосленима у Општој болници прошле године, те су и ове израдили луткице. Поклони су намењени одељењу неонатологије које је добило тридесетак ручно рађених луткица познатих као „хоботнице чаробнице“.

Лутке се користе код превремено рођених беба, током боравка у инкубаторима какоби се прилагодиле условима спољне средине. Научне студије су потврдиле да када ухвати крак луткице који подсећа на пупчану врпцу, беба осети сигурност, умири се и стабилизује дисање.

Оливера Гашић, професорица географије која води секцију за ручни рад истакла је да је прошле године повод за донацију луткица био Дан школе „Јован Поповић“, а ове године је то 17. новембар који се обележава као Светски дан превремено рођених беба.

-Слоган под којим се ове године обележава Светски дан превремено рођених беба је „Пружите превремено рођеним бебама снажан почетак за светлију будућност“. То није само морални императив већ инвестиција за будућност, у јача и отпорнија друштва и генерално добробит будућих генерација – истакла је др Биљана Племић, начелница Неонатологије.

План је да се ова акција настави и допуни новим, тако што би се ручно радиле капице и ћебад за бебе.

multipak-posteljina-(2)

Као што је недавно обећао, Горан Пашић, власник кикиндске фирме „Мултипак“ уручио је кикиндској Болници донацију вредну око 130 хиљада динара. Реч је о педесет комплета постељине и педесет јастука чиме ће бити омогућени бољи услови за боравак и лечење пацијената, а тиме унапређен и квалитет здравствене неге.

-Ово је само једна у низу донација „Мултипака“ нашој Болници.То смо чинили и раније јер
сматрам да као грађани Кикинде, сви на неки начин треба да имамо тај осећај одговорности
према установи где долазимо кад нам је потребна медицинска услуга и помоћ- рекао је Пашић и
поручио да овом донацијом жели да подстакне и друге фирме, али и појединце, да на сличан
начин помогну и дају свој допринос.

Др Весна Томин, вд директора Опште болнице захвалила је на донацији  и нагласила да су овакве хумане акције  увек добродошле и значајне за несметан и квалитетан рад установе.

bolnica-dr-tomin-(1)

Из Опште болнице  обавештавају грађане да су посете пацијентима и даље дозвољене свакодневно, али је време трајања скраћено.

Од среде, 15.октобра, посете ће бити могуће  од 16 до 17 сати, уз поштовање епидемиолошких мера и краткотрајно задржавање.

bolnica

На конкурсу Покрајинског секретаријата за здравство Општој болници одобрена су средства за куповину неопходне опреме. Укупно је одобрено 27 милиона и 627 хиљада динара, а набавка је у току.

-Акценат је био на набавци агрегата  с обзиром на то да је постојећи стар више од 45 година и да не може да задовољи потребе све већег броја и све модерније опреме којом располажемо. За агрегат од 330 kW планирано је 5,4 милиона динара и он је за 50 одсто јачи у односу на онај који имамо – истакла је в.д. директорица Опште болнице др Весна Томин. – За ултразвучни биполарни ножа са пратећим материјалом одобрено је 1,5 милиона динара који ће значајно унапредити рад хирурга. И електрохируршка јединице са аргоном која кошта 5,4 милиона динара и операционе лампе са сателитом које износе 2,5 милиона динара, такође ће утицати на бољи рад на Одељењу хирургије.

У Општој болници се дуже од годину дана примењује метода за тромболизу односно лечење акутног можданог удара.

-Унутар 24 часа, захваљујући примени лека, обезбеди се да се пацијент доведе у здраво стање. За то нам је потребан  централни мониторинг систем за Јединицу за мождани удар који се састоји од једне централне јединица и шест пацијент монитора, како би се боље и лакше пратили ови пацијенти. За набавку система одобрено је 5,7 милиона динара.  Средства су одобрена и за куповину централног мониторинг система за Коронарну јединицу, која се састоји од централне јединица и осам пацијент монитора. Имали смо сличан, који је, у односу на савремену медицинску опрему, превазиђен. На овај начин ће стање свих пацијента у Коронарној јединици бити лакше и боље праћено. За ову опрему биће издвојено 6,9 милион динара – рекла је др Томин.

Др Весна Томин додаје и да очекује да ће до краја године бити издвојено још додатног новца за куповину опреме. Неопходни су нови колоноскоп и гастроскоп, као и болеснички кревети. Напомиње да ће поменути медицински апарати значајно допринети пружању боље здравствене заштите пацијентима.

 

dan-sestara

Међународни дан сестринства, 12. мај, обележен је у Општој болници. Овом прилико додељене су плакете, повеља и похвалница најзаслужнијим појединцима запосленим у кикиндским здравственим установама. Највише признање за пожртвован рад, плакета, ове године припала је Јадранки Филипов, медицинској сестри која је до недавно била запослена на хирургији, а сада је у заслуженој пензији.

Присутне је поздравила председнице Организације здравствених радника Кикинде, главна сестра Гинеколошко-акушерског одељења Мелинда Клачак.

-Лекари, сестре и уопште сви здравствени радници су један тим. Важно је да сваког дана радимо заједно на унапређењу здравствене заштите. Мото за Дан медицинских сестара, медицинских сестара, техничара и бабица је да осмех лечи, а посвећен је  у знак сећања на Флоренс Најтингејл која се сматра оснивачем савременог сестринства – истакла је Мелинда Клачак.

Ово је прилика да се укаже на то да здравствени радници свој посао обављају професионално и без задршке.

-За ове четири године, колико сам на челу Опште болнице, уверила сам се да сте ви једина права енергија, снага, војска која држи и носи Болницу – навела је в.д. директорица Болнице др Весна Томин која је медицинском особљу пожелела пуно успеха у даљем раду.

И главна сестра Опште болнице Светлана Ромаков истакла је да је 12. мај важан је струку.

Повеље су припале Анђелки Грујић, Маји Павлић, Мирославу Дамјановићу, Радмили Арбутини и Биљани Петровић. Додељена је и 21 захвалница.

А.Ђ.

euromelanom-2025-(2)

Општа болница прикључила се превентивној кампањи Еуромеланома дан, која је део је европске кампање за рано откривање малигних тумора коже. Укључене су 33 земље, а кикиндска здравствена установа од првог дана организује дермоскопске прегледе.

-Радило се у две амбуланте и суграђани су могли да се консултују и питају све што их интересује. На преглед је дошло 27 пацијената. Код једне особе откривен је сумњиви карцином и код двојице пацијената сумњиви младежи. Поменути пацијенти биће упућени на хирургију са налогом за патохистологију. Циљ кампање је да становништво бар једном годишње превентивно прегледа кожу како би се на време открили евентуални меланоми и други облици рака коже – истакао је др Синиша Јолић, дерматовенеролог који је обављао прегледе заједно са др Милицом Агић. – Наша жеља је да подигнемо свест о раку коже јер је кампања посвећена превенцији, раном откривању и лечењу рака коже.

Ове године у фокусу су млади, те је и слоган „Брига о здрављу деце је наша одговорност, заштитимо их од негативних утицаја УВ зрачења“.

-Дечија кожа је тања у односу на кожу код одраслих, а приметно је да све више младих, на жалост, оболевају од рака коже. Важно је да родитељи заштите своју децу, у најранијем добу, од превелике изложености Сунцу. Грешка је, уврежено мишљење, да заштитне креме високих фактора омогућавају дужи боравак на сунцу. Препорука је да од 10 до 17 сати деца не буду на сунцу током летњих месеци – навео је др Јолић.

Годишње се у свету дијагностикује 132.000 меланома и преко три милиона других облика рака коже.  У Србији се за годину дана открије око 700 пацијената, од којих половина премине од ове болести.

-Сваке године негативна статистика се повећава. Кожа дуго памти и оно што сви можемо да урадимо је самопреглед. Уколико неко примети да младеж расте, мења боју, крвари, задаје бол неопходно је  да се што пре јави дерматологу, како би обавио дермоскопију. Откривање меланома коже у најранијем стадијуму је и најважније јер је излечење загарантовано – додао је др Синиша Јолић.

Преглед младежа веома важан јер их имамо сви, али 30 одсто може да се промени и да једног дана постану меланоми.  Пацијентима је дељена и брошура са упутствима о самопрегледу читавог тела који треба обављати једном месечно.

Кампања Еуромеланом је званична медијска кампања Европског удружења за дерматолошку онкологију и Европске академије за дерматологију и венерологију, а организуј се се под покровитељством Министарства здравља Републике Србије.

А.Ђ.

 

euromelanom-2024

Општа болница и ове године прикључила се превентивној кампањи Еуромеланома дан, која се одржава 12. маја, а део је европске кампање за рано откривање малигних тумора коже. Поред прегледа који дерматолози раде, кроз ову кампању се промовише значај превенције, ране дијагнозе и раног лечења рака коже, првенствено меланома.

Заинтересовани грађани могу да се пријаве за преглед од 28. априла путем веб-сајта www.euromelanoma.org/serbia и од 5. маја на телефон кол центра 011 411 9966. Све потребне информације су управо на овом сајту и сваки грађанин ће добити термин прегледа и име лекара.

Кампања Еуромеланом је званична медијска кампања Европског удружења за дерматолошку онкологију и Европске академије за дерматологију и венерологију, а организуј се се под покровитељством Министарства здравља Републике Србије. Усмерена је на подизање свести о заштити коже од УВ зрачења и раном откривању меланома и других облика рака коже.

Стопа обољевања од меланома је у сталном порасту, пре свега због неконтролисаног излагања УВ зрачењу у претходним деценијама, а поред тога ризик је и излагање вештачким изворима УВ зрачења, односно, употреба соларијума.

 

А.Ђ.

error: Content is protected !!