ognjena marija Архиве | Кикиндски портал

Огњена Марија молитвено обележена на Водицама

Igor Crnogorac July 30, 2025

Црква на Водицама, посвећена Светој великомученици Марини, била је и овог 30. јула место сабрања великог броја верника који су се, поводом празника у народу знаног као Огњена Марија, окупили јутрос на светој литургији и заједничкој молитви за здравље и заштиту.

Литургију су служили свештеници Епархије банатске. Обављено је причешће, а затим и освећење и ломљење славског колача са верницима.

– Постоји сведочанство с почетка 19. века да „у месту званом Валов, где под брегом вода роси, постоји бунар и крст са две иконе“ – то су први помени овог места на којем је касније, 1867. године, Црквена општина направила храм и подигла крст и богомољу. На нама је данас да очувамо традицију, поштовање култа и лика Свете великомученице Марине, али не као некакве особе која пали и кажњава, него као мученице Христове која је показала своју велику љубав и страдање за веру. Народ овде поштује Огњену Марију, људи се окупљају и тако је од када ја памтим – рекао је протојереј Мирослав Бубало.

Кумови славе били су Небојша Пап и породице Ган и Сеферовић. Они су домаћинство преузели прошле године.

– Кум је домаћин, први међу једнакима, који помаже да се уприличи трпеза љубави – наводи Небојша Пап. – Верујући народ мора да има упориште у Христу и у нашим светитељима. Огњена Марија је велика страдалница за Христа и славећи je, добијамо и помоћ од ње.

Велики број грађана дошао је на Водице како би у миру и молитви са извора узели воду за коју се верује да је лековита. Према предању, она доноси олакшање код телесних и душевних тегоба. Постоји легенда да је повређени пастир на овом месту преноћио и да су му, следећег јутра, ране биле зацељене.

– Ово је света вода, помаже код многих болести, мени је помогла. Стално долазим по воду, а посебно то не пропуштам на овај дан – поделила је са нама Драгица Ћирић.

И Мариа Јон нам је рекла да ову богомољу посећује и током године.

– Људи долазе по воду коју користе у лечењу болести, али човек мора да има чисто срце, да верује у Бога да би се исцелио. Огњена Марија је велика светитељка која помаже свима – поручила је Мариа.

После Свете Литургије, током целог дана, служиће се акатист Огњеној Марији и читаће се се молитве за здравље верних.

На овај дан се, према обичајима, не обављају тешки послови, не пали се ватра, нити се раде ручни радови, јер се верује да би то могло изазвати несрећу. Огњену Марију посебно поштују жене, које јој се моле за здравље, плодност и пород.

Богослужење на Водицама, у духу заједништва и поштовања вере, још једном је показало да је овај празник дубоко укорењен у духовни живот верујућих људи.

С. В. О.

Православни верници сутра славе Огњену Марију – службе на Водицама почињу вечерас

Igor Crnogorac July 29, 2025

У православном календару сутрашњи дан је посвећен Светој великомученици Марини, у народу познатој као Огњена Марија. Огњена Марија једна је од најпоштованијих женских светитељки у српском народу и повезује се са ватром, громовима и страховитим временским непогодама. Не слави се као крсна слава, али се обележава уз строга правила понашања.

Строге забране

Забрањени су сви ручни радови: не пере се, не кува, не пере веш, не ради се на њиви. Верује се да би се у супротном могла „изазвати ватра“, гром или нека несрећа. Посебно је опасно пратити време и облаке, јер се сматра да Огњена Марија „шета по небу“ и дели казне. Не сме се палити ватра, сем ако је неопходно – ватра је симбол Огњене Марије.

Она је и заштитница од муња, громова и пожара – у народним представама Огњена Марија је сестра Светог Илије (Громовника) и светица која кажњава грешне. Такође, штити и од женских болести – посебно се моле жене за заштиту од болести, неплодности, али и да порођај прође безбедно.

Обичаји

Не иде се у посету, нарочито жене женама. У неким крајевима, жене пале свеће у цркви и домаћинству „против ватре“. У селима које су погођене пожарима, обичај је био да се на овај дан посебно моли, пости и не ради ништа од „огњених послова“.

Постоје бројне приче у којима Огњена Марија кажњава оне који не поштују њен празник. У тим причама, жене које раде иглом, везу, кувају или пеку хлеб добијају казне у виду ватре у кући, грома, болести, или чак смрти у породици.

Службе у Кикинди

На Водицама у Кикинди ће вечерас (уторак, 29. јула), у 19 сати, бити служено вечерње и акатист Светој великомученици Марини.

Сутра, у среду, у 9 сати, служиће се света литургија; следи освећење и резање славског колача и заједничка трпеза љубави коју припремају овогодишњи кумови и управа Црквене општине. После свете литургије, током целог дана, у 13, 15, 17 и 19 сати, служиће се акатист Огњеној Марији и читати молитве за здравље верних.

Црква на Водицама

Богомоља на Водицама, посвећена Светој великомученици Марини подигнута је 1865. године на извору воде за коју се верује да је лековита. Према легенди, повређени пастир је на том месту преноћио и ујутру су му ране биле зацељене. Велики број верника, баш на овај дан долази по воду на извор у овог богомољи.

Традиционално за Огњену Марију: По лековиту воду код црквице на Водицама

Aleksandra Djuran July 30, 2024

Светом литургијом, резањем колача, освештањем босиљка и воде, код црквице на Водицама , Српска православна црква и њени верници обележили су страдање Свете Марине или Огњене Марије, како је још наш народ зове. На Водицама је 1865.године подигнута црквица посвећена светитељки Марини, а сваке године на овом месту окупи се велики број посетилаца из Кикинде и околних места. Кумови славе били су Клаудија Шулц и Слободан Вујовић.

-Кумство смо прихватили јер верујемо да је ово место свето. Од срца смо се прихватили овог задатка и драго нам је што се оволико људи сваке године окупља да прослави Огњену Марију – рекла је Клаудија Шулц.

За Огњену Марију сваке године на Водице долазе и суграђанке које славе имендан. Многе од њих умесе колач који се освешта, а након литургије поделе га посетиоцима

-Верујем да је вода која извире на овом месту лековита. Сваки пут кад дођем осећам благодет, а сигурна сам да је то случај са свима који посећују Водице. Име ми је Марија и док год могу долазићу овде на свој имендан – открила нам је суграђанка.

Како је, по предању вода која постоји на овом месту лековита, стрпљиво се чекало у реду како би се однела кући и свакодневно по мало пила. Према легенди, извор лековите воде открио је случајно пастир који се ту умио, а имао је ране по телу и ногама. Након што је и преноћио на овом месту, ране су нестале, а народ је почео овде да проналази лек за кожу и очи. Монахиња Мандолина испричала нам је још једно предање које се везује за црквицу.

-Према причи коју ја знам, недалеко одавде девојчица је чувала овце и приказала јој се Мајка Божија. Она јој је рекла да каже народу да дође и окупи се око извора воде. Девојчица се мало нећкала пошто није желела да остави овце јер се бојала да их неће затећи, али Мајка Божија уверила ју је да ће их затећи тамо где их је и оставила. Тако је и било. Када се девојчица вратила са мештанима, овце су биле на истом месту где их је и оставила. Свака црква је света, али ова је посебна и треба сви да је чувамо – рекла је сестра Мандолина.

Протојереј Бобан Петровић, старешина храма Светих Козме и Дамјана окупљенима је честитао празник и напоменуо важност овог светог места. Вода коју имамо овде је здрава и лековита што нам је подарио Бог, навео је он.

-Посебно сам срећан јер смо ове године имали посебну службу. Иако је радни дан, народ је дошао на Свету литургију и да узме воду. Са друге стране имали смо свештеника, више него што је уобичајено. Одазвали су нам се свештеници и свештеномонаси, Кикинђани, који су на служби у другим парохијама, отац Михајло и његов брат отац Стефан из манастира Тумане и ђакон Предраг из нишке епархије. Ту су били и свештеници новобечејског и новокнежевачког намесништва тако да је служба била посебно свечана – истакао је протојереј Бобан Петровић.

Место на ком се налази црквица на Водицама треба да добије изглед какав заслужује.

–Преносимо традицију овог места млађима, али се морамо потрудити да им оставимо објекат у што бољем стању. У плану нам је изградимо летњиковац с обзиром на то да је ово место популарно излетиште. Неопходно је и санирати саму цркву. Пре неколико година урадили смо пилот пројекат како би видели колики је ниво подземних вода пошто је црква изграђена на извору. Влага се пренела на зидове и најпре морамо да исушимо зидове и решимо се влаге, а након тога и да се уради фрескописање. Црква је мала, не захтева велике трошкове и на нама је да је уредимо -рекао је отац Бобан Петровић.

У црквеном календару Света мученица Марина један је од најпоштованијих женских празника.Верује се да је грмљавина на Огњену Марију лош знак. То може да значи да је пред нама тешка и сушна година, а старији тврде да грмљавина указује на болест и сиромаштво. Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине „гори небо и земља“, не раде никакви послови, како у кући, тако и у пољу. Такође се верује да се на Огњену Марију не ваља купати у „великим водама“, јер су бројни случајеви утапања баш на овај дан.

A.Ђ.

Од вечерас обележавање славе Цркве на Водицама

Igor Crnogorac July 29, 2024

Празновање Храмовне славе Цркве на Водицама, Свете Великомученице Марине, почеће вечерас (понедељак, 29. јул), од 18 сати, читањем молитви.

На дан празникa посвећеног Огњеној Марији, у уторак, од 9 сати, Свету литургију служиће кикиндско и свештенство из других намесништава и епархија. Потом ће бити уприличена Трпеза љубави, коју ће припремити овогодишњи кумови Славе, породица Вујадинов и пријатељи. Из кикиндске Српске православне црквене општине позивају парохијане да присуством и учешћем увеличају славље.

С. В. О.

Црквица на Водицама је драгоцени споменик културе, али и својеврсно – „лечилиште“

Aleksandra Djuran July 28, 2024

Векови пролазе, а један овдашњи извор изузетно питке воде – не пресушује. Напротив, млаз не утањује, утисак је да је све јачи. По вољи свевишњег, коментарише ово наше гласно размишљање корпулентни млађи мушкарац, након што је, са два напуњена шестолитарска пластична балона у рукама, изашао из црквице.

Мит о чудесној моћи воде из малене богомоље Водице, посвећене светој Великомученици Марини, у народу знаној као Огњена Марија, смештене дубоко у истоименом делу атара, не престаје да заокупља пажњу наших суграђана. Овде влада уверење да у причи о исцелитељским својствима млаза из њеног бунара има више истине него пучке маштарије.

У архиви Српске православне цркве само су штури подаци о овој богомољи и бунару крај икона које је осликала Сандра Станковић, из којег тече – здравље. Тек, четири извора, да се вода не би расипала, давно су људском руком повезани и усмерени ка издашној металној ручној пумпи. Из онога што је забележено у црквеним и државним документима не може се закључити да ли је извор условио подизање религијског објекта. Да ли је, захваљујући црквици, у народу искована легенда о лековитом млазу?

Први црквени запис у којем се помиње овај православни храм потиче из 1837. године. У попису црквеног инвентара, наиме, наводи се, између осталог: «На простору званом Валов, где из брега вода сузи, налазе се дрвени крст и две иконе и колиба трском покривена». Довољно јасна назнака да се ради о некаквом светилишту, али је непознаница од када Кикинђани верују у благотворно дејство воде која ту извире.

Усмено предање, старо неколико векова, каже да је лековити извор случајно открио болешљиви пастир, који је, уморан од гањања оваца, по несносној жеги, застао крај извора под брежуљком да утоли жеђ, па потом, да се расхлади, загазио у воду. Изашао на ледину, спустио поглед, па се пренеразио. Оток на ногама спласнуо, а бол у њима на трен минуо. Обуо се и чвршћим кораком кренуо даље. Осетио је олакшање, па наредних дана заређао са новооткривеном терапијом. Здравље му се нагло поправљало. Недуго потом – скроз је ојачао, па, растерећен болесничких мука, неуморно, од јутра до мрака, јурио за овцама. У народу се убрзо прочуло за чудотворну моћ воде на Водицама.

Садашње црквено здање, према списима СПЦ, подигнуто је 1865. године. На његовом јужном зиду одмах је уграђена плоча од црвеног камена, на којој је уклесана кратка порука: «Српска црквена општина Велика Кикинда – болесницима, 1865. г.» Деценију и по касније на бунар је монтирана је класична ручна пумпа, каква је и данас. Крајем 19. века на корак од цркве подигнуто је архитектонски занимљиво склониште са улазом без врата и незастакљеним прозорима. Да болесни и немоћни, уочи црквене славе, хватајући ред пред чесмом, ту, под кровом, преноће. Одавно се, иначе, за Огњену Марију на том месту, не коначи.

Црквица свакодневно има госте. Походе је побожни, не само Срби православци, већ и римокатолици, понајвише Мађари, али и припадници осталих вера. Свраћају, због извора, и атеисти. Сви се, кад кроче у малени храм, обавезно умију и поквасе болна места. Пре одласка напуне флаше, канистре, неки и бурад. Долазе људи и из других градова.Чак и из иностранства. Мештанин Бранислав Завишин је међу најревноснијим посетиоцима.

– Идилична црквица је на свега три-четири километра од центра града. Недалеко од ње ми је њива, па је походим често. Помолим се Богу, запалим свећу и умијем се. Њена хладна вода је, заиста, изузетна. Питка је, без боје, мириса и укуса. Мелем за грло и желудац.. Годину дана је држим у флаши у свом дому. За дивно чудо, не мења се ни мало. Као да сам је јуче насуо – каже Бранислав, уз напомену да вода са Водица није само да би се утолила жеђ и да се њоме зацељују одређене телесне бољке, него има и друге употребне вредности. Овом водом, наиме, многи Кикинђани допуњују кацу када киселе купус. А има и оних који њоме, уместо дестиловане воде, преградирану ракију доводе у стање питкости.

Цео црквени комплекс на Водицама 1980. године стављен је под државну заштиту. Ово истинско светилиште, уједно и својеврсно лечилиште, деценију касније озваничено је као историјско културно добро од посебног значаја. Стиче се утисак да је овај верски драгуљ, о којем домаћински брине Српска православна црква, недовољно искоришћен. То је потенцијална туристичка дестинација, а може да буде универзална позорница различитих садржаја из области културе и осталих друштвених активности, затим атрактивно место окупљања. На ову тему, сазнајемо од оца Бобана Петровића, у оквиру Српске православне цркве увелико се размишља. Следи конкретан разговор с челницима града, да се већ замишљени идејни пројекат додатно осмисли и онда – преточи у збиљу. Све, наравно, у интереcу Кикинде и њених житеља.

М. Иветић

(Видео) Огњена Марија окупила суграђане на Водицама

Aleksandra Djuran July 30, 2023

Светом литургијом, резањем колача, освештањем босиљка и воде, код црквице на Водицама, Српска православна црква и њени верници обележили су страдање Свете Марине или Огњене Марије, како је још наш народ зове.

Кикинђани се сваке године у великом броју окупе на Водицама, где је 1865.године подигнута црквица посвећена светитељки. Осим наших суграђана било је посетилаца из читаве околине. Вода је кажу здрава за пиће и умивање, лечи обољења на кожи и очима, а нарочито је добра за децу.

-Чула сам за ово место и први пут сам овде. Изненађена сам колико је народа и то младих и драго ми је што сам овде. Умила сам се и пила воду, а понећу и кући. Уколико оволико људи верује да је лековита, сигурно је тако – рекла нам је Жељка Пешут.

Према легенди, извор лековите воде открио је случајно пастир који се ту умио, а имао је ране по телу и ногама. Након што је и преноћио на овом месту, ране су нестале, а народ је почео овде да проналази лек за кожу и очи. Протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана окупљенима је поручио да не оду са светог места, а да не узму воду.

-Чувајмо, браћо и сестре, наше светиње и наше обичаје. Ова вода је света онолико колико ви верујете да је света, а ово место је свето онолико колико сте ви свети. Немојмо бити себични и не чинимо грехе на овај свети дан – поручио је протејер Бобан Петровић.

Овогодишњи кумови биле су две породице Завишин из Кикинде и Весна Рајков са породицом из Новог Милошева.

-Кумство сам прихватила јер је то велики дар за мене и моју породицу и сваки човек треба да доживи ово бар једном у животу. Верујем да је ово место свето и да је вода лековита. Живим у Цириху и сваке године трудим се да дођем и да присуствујем Литургији за Огњену Марију – истакла је Весна Рајков.

Наредне године кумови ће бити Клаудија Шулц и Слободан Вујовић.

-На овом месту осећам се најлепше. То је разлог што смо прихватили кумство и за нас је ово велика част – напоменула је Клаудија Шулц.

Света Марина рођена је у Антиохији, а пострадала је трагично јер је желела да остане у својој хришћанској вери и није желела да се уда за многобожца који је био царски намесник. Комплекс на Водицама највише посета у дану бележи управо на Огњену Марију. Црква Свете Марине отворена је сваког дана за све који желе да се умију, наточе воду или једноставно се одморе.

Културно добро

Покрајински завод за заштиту споменика културе у Новом Саду 1980. године прогласио је цео комплекс Водице за споменик културе и ставио под своју заштиту. За непокретно културно добро од великог значаја проглашен је 1991. Конак се састоји од црквице, конака и куће чувара.

Данас је Огњена Марија – не раде се никакви послови и не треба се купати у „великим водама“

Igor Crnogorac July 30, 2023

Православни верници данас обележавају велики празник – Свету великомученицу Марину, у народу познату као Огњену Марију.

Овај празник у црквеном календару нема црвено слово, али се обележава као крсна слава у Срба. Сврстава се у веома поштоване празнике у народу, посебно међу женама, тако да се на сутрашњи дан ништа не ради, нити у пољу нити се нешто друго узима у руке да се ради.

Огњена Марија, света мученица Марина, била је родом из Антихије. Крстила се у 12. години и заветовала се да се никада неће удати, али да ће, својом душом, пострадати за Исуса Христа и крстити се у крви мучеништва. Због ове одлуке, њен отац ју је омрзнуо и није је сматрао својом кћерком.

Због вере у Исуса Христа, страдала је у време цара Диоклецијана. Остала је упамћена као мученица која је дала живот у борби за хришћанску веру и благослов добијен крштењем.

Део моштију свете Марине, једна рука светице, чува се у светогорском манастиру Ватопед. Остатак моштију налази се у манастиру у Албанији, на планини Ланга, изнад Охридског језера. Њене чудотворне и свете мошти посећују и православни и муслимани.

Светитељка се и у источном и у западном сликарству представља са крстом и палмом, симболом мучеништва у рукама, са змајем под ногама и често са кућама у пламену у позадини.

Према народном веровању, Света Марина пали и кажњава огњем и, као и Свети Илија који кажњава громом, спада у “огњевите” свеце. Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине “горе небо и земља”, не раде никакви послови. Верује се и да на Огњену Марију треба избегавати купање у “великим водама”.