НСЗ Архиве | Кикиндски портал

Накнаде за случај незапослености биће увећане од 1. фебруара

Aleksandra Djuran Јануарy 22, 2026

Накнаде за случај незапослености биће увећане од 1. фебруара ове године, у складу са растом инфлације у претходној години, саопштила је Национална служба за запошљавање Србије.

Најнижа бруто накнада за случај незапослености биће 33.745 динара (повећање за 887 динара), док ће најнижа нето накнада износити 22.170,47 динара, највиша бруто накнада износиће 78.226 динара, а највиша нето накнада биће 51.394,48 динара.

Конкретан износ новчане накнаде зависи од збира зарада, односно основица осигурања за случај незапослености остварених у периоду од 12 месеци који претходе месецу у коме је престао радни однос, односно престало осигурање.

Стављањем ове зараде у однос са просечном годишњом зарадом по запосленом у Србији, чији је податак последњи објављен у односу на датум признавања права, добија се лични коефицијент који је непромењив за цео период исплате накнаде.

Кадровски изазови у првом плану: институције и послодавци заједно траже решења

Tijana Despotovski Децембер 2, 2025

У Филијали Националне службе за запошљавање у Кикинди данас је одржан састанак представника НСЗ, Привредне коморе и Града Кикинде са локалним послодавцима. Разговарало се о највећим изазовима који погађају привреду — недостатку стручног кадра, утицају повећања минималне цене рада, злоупотреби боловања и потреби за стабилним пословним окружењем.

Градоначелник Младен Богдан и директор НСЗ Милан Боснић истакли су значај редовног дијалога између институција и привреде, док су представници коморе нагласили да је највећи проблем мањак квалификованих радника, посебно инжењера и техничких струка.

-Волео бих да ово постане пракса и начин на који комуницирамо. Циљ нам је да разумемо крвну слику наше привреде – ко расте, ко стагнира, ко запошљава и са каквим се препрекама сусреће – поручио је Боснић.

Како је додао, незапослености готово да и нема, али је проблем то што „послодавци не могу да нађу људе са адекватним нивоом знања и квалификација“. Управо зато је, истиче он, неопходно системски решавати проблеме који се појављују на локалу, али и на регионалном нивоу.

Градоначелник Богдан рекао је да је састанак организован како би се чуо што шири спектар мишљења – и позитивних и оних који указују на недостатке система.

-Добро је да чујемо из прве руке како фирме послују. Наш заједнички циљ је да одржимо стабилност Кикинде, да привреда живи и ради, да радници остану на својим радним местима и да не дозволимо већи одлив радне снаге – изјавио је Богдан.

В.д. директорка Филијале НСЗ Кикинда, Јелена Митровић, потврдила је да је незапосленост у округу на ниском нивоу, али да то истовремено ствара нове изазове за послодавце.

-Послодавци се све више окрећу НСЗ-у и траже кадрове, али имамо проблем да на евиденцији нађемо квалитетну радну снагу. Највише се траже радници грађевинске струке, а њих готово да немамо – навела је Митровић.

Према речима Тибора Хорвата, в.д. директора Регионалне привредне коморе Кикинда, најкритичнији изазов са којим се локални послодавци сусрећу је мањак стручног кадра.

Као једно од решења навео је развој дуалног високог образовања, као и подстицање компанија да кроз стипендије и сарадњу са факултетима „вежу“ најбоље студенте за локалну средину.

Самозапошљавање најатрактивнија мера: Потписани уговори са незапосленима који су постали предузетници

Aleksandra Djuran Јуне 23, 2025

У Филијали Националне службе за запошљавање додељени су уговори незапосленима којима су одобрене субвенције за самозапошљавање. За 30 предузетника, који су регистровали своје радње, уговоре је уручио в.д. директор Националне службе за запошљавање Милан Боснић.

Милица Станковић из Параћина је дошла да живи у Кикинду и решила да отвори салон за улепшавање.

-Отворила сам студио лепоте. Бавим се шминкањем, сређивањем обрва, трепавица и свим услугама везаним за лепоту. Ова средства пуно ће ми помоћи на самом почетку пословања и много ми значе – рекла је Милица Станковић.

Сличним послом бавиће се и Исидор Раду из Кикинде:

-Мушки сам фризер и отворио сам салон захваљујући бесповратни средствима која сам добио на конкурсу. За 380.000 динара, колико сам добио, купио сам опрему и уплатио неколико кирија за локал. Треба времена да се посао разради, али већ сада могу да кажем да сам задовољан.

Игор Нађ из Сенте отворио је фирму за керамичарске послове.

-Бавим се облагањем подова и зидова, а новац који сам добио био је пресудан да започнем сопствени бизнис. Планирам да купим неопходне алате, а добио сам 380.000 динара. За моју струку посла има. Све мање је мајстора и мислим да моје време тек долази – појаснио је Нађ.

Самозапошљавање даје добре резултате и интересовање је велико.

-За нашу привреду је важно да је све већа заинтересованих људи за оснивање сопствених предузећа. Међу њима је све више младих који покретаћу сопствени бизнис. Национална служба за запошљавање за све њих је ту и након што добију средства. Трудимо се да имамо континуирано партнерство са новим послодавцима јер желимо да испратимо њихов раст и развој. Пружамо им помоћ од проналажења радника, до давања нових субвенција – закључио је Милан Боснић.

Директорица Филијалне НСЗ Јелена Митровић додала је да је 113 особа без посла, а који су били на евиденцији, поднело захтев за програм самозапошљавања.

-Како је наша квота била 61 уговор, ми смо је испунили. До сада смо склопили више од 50 уговора, са онима којима су одобрена бесповратна средства. До 26. јуна склопићемо и преостале уговоре. За незапослене особе и Роме субвенција је 380.000 динара, а за теже запошљиве и особе са инвалидитетом је 420.000 динара. Они са којима је закључен уговор у обавези су да се, делатношћу коју су навели у бизнис плану, баве годину дана и да уплаћују порезе и доприносе. – закључила је Јелена Митровић и прецизирала да преовлађују услужне делатности.

Према евиденцији Филијале НСЗ 70 одсто предузетника који су пре три године потписали уговоре по програму самозапошљавања и даље постоје и раде. Претпрошле године исти проценат је 87, а прошле, 2024. године 97 процената је постојаност задржавања у делатностима за која су одобрена средства.

А.Ђ.

Уочи Сајма запошљавања: Пријављено 25 послодаваца и 203 слободна радна места

Aleksandra Djuran Април 9, 2025

Национална служба за запошљавање Филијала Кикинда организује Сајам запошљавања који ће се одржати петак, 11. априла од 11 часова у Спортској хали Партизан, улица Трг српских добровољаца 23.

Укупно је пријављено 25 послодаваца и 203 слободна радна места. Највише се траже особе са завршеном средњом школом, радници без квалификације, али и стручан кадар.

Међу фирмама које траже више радника су : „СП маркети“ који траже продавце, месаре, „Гордон“, која тражи шиваче, „Тоза Марковић“ која тражи 63 радника у производњи, метло глодаче, багеристе и друго, ДОО „Ћорић аграр“ који има потребу за електричарима, браварима, механичарима, књиговодственим службеницима, трактористима, „Машино плус“ којој су потребни стругари и ЦНЦ оператери, „Мекафор“ који тражи ЦНЦ оператере, раднике на завршној обради, „Јафа“ која је исказала потребу за браварима, електричарима, радницима у производњи.

Послодавци ће бити у могућности да на сајму искажу своје кадровске потребе и једноставно и брзо пронађу потребне раднике. На располагању им је и бесплатна професионална селекција приликом избора кандидата и могућност коришћења финансијских олакшица при запошљавању.

На дан 31. марта у Филијали Националне службе у Кикинди било је 1.962 незапослена од којих је 957 жена. Највише незапослених је са завршеном основном школом.

Из Националне службе за запошљавање саветују незапослене да пре доласка на сајам саставе своју радну биографију коју ће дати потенцијалним послодавцима и што боље се припреме за разговор за посао.

А.Ђ.

Тржиште рада у Кикинди: најтраженији инжењери, лекари и ветеринари

Igor Crnogorac Марцх 26, 2025

У Кикинди и околини тренутно постоји потражња за дипломираним инжењерима информационих система, машинства, електро и грађевинске струке, као и за лекарима, дипломираним ветеринарима и инжењерима пољопривреде. С друге стране, одређене струке су у суфициту, што значи да на тржишту рада има више радника него отворених радних места. У ту групу спадају аутомеханичари, бравари, машински и прехрамбени техничари, као и економски техничари.

Према речима Наталије Милошев Станимиров, саветника за планирање каријере у кикиндској филијали Националне службе за запошљавање (НСЗ), у протеклој години послодавци су најчешће исказивали потребу за оператерима у производњи, трговцима, куварима и конобарима.

– Крајем децембра 2024. године, на подручју града регистровано је 1.859 активних незапослених, што је за 235 мање него у истом периоду претходне године. Највећи број незапослених је у старосној групи од 55 до 59 година, док их најмање има у групи од 15 до 19 година. Према нивоу стручне спреме, највише је особа са првим степеном образовања (850), а најмање са завршеним вишим и високим образовањем (186) – истиче Милошев Станимиров.

Мере подршке за теже запошљиве категорије

НСЗ спроводи више програма намењених особама којима је теже да пронађу посао. У току је Јавни позив послодавцима за доделу субвенције за запошљавање особа старијих од 50 година. Предност имају жене, посебно оне из мање развијених и девастираних подручја. Висина субвенције износи 230 000 динара, односно 276 000 динара за особе са инвалидитетом и особе које су на евиденцији незапослених дуже од 24 месеца.

Такође, НСЗ подстиче преквалификацију и доквалификацију, како би незапослени стекли нова знања и вештине које се траже на тржишту рада.

– У понуди су онлајн обуке за вођење пословних књига и дигитални маркетинг, обуке за познатог послодавца у складу са условима јавног позива, програм стицања практичних знања, као и функционално основно образовање одраслих. Планирамо и обуке за помоћног кувара и веб-дизајн, намењене особама са инвалидитетом – објашњава наша саговорница.

Самозапошљавање као алтернатива

За оне који желе да започну сопствени бизнис, НСЗ додељује субвенције за самозапошљавање. Јавни позив је у току, а рок за подношење захтева је 14. април. Износи субвенција су 380.000 динара, односно 420.000 динара за особе са инвалидитетом.

– Будући предузетници могу да похађају обуку за развој предузетништва, која се може полагати и онлајн. Такође, доступна је радионица „Психолошки изазови предузетништва“, усмерена на развијање компетенција потребних за вођење малог бизниса – додаје Наталија Милошев Станимиров.

Трендови на тржишту рада

Анализе показују да се у Кикинди лакше запошљавају особе са средњом стручном спремом у односу на оне са високим образовањем. Највеће шансе за посао имају радници са ИИИ и ИВ степеном стручне спреме, док је запошљавање оних са ВИИ степеном сложеније.

Највише незапослених у односу на дужину чекања је у категорији оних који су на евиденцији НСЗ мање од три месеца (369), а најмање је особа које посао траже дуже од 10 година – 183 .

Како је број незапослених који више година чекају на посао и даље велики, активне мере подршке од кључног су значаја за смањење незапослености у граду.

Скуп у РПК о запошљавању особа са инвалидитетом и предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију

Aleksandra Djuran Оцтобер 16, 2024

У организацији Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа одржана је радионица о „Запошљавању особа са инвалидитетом и предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију“.

О наведеним темама присутне представнике привредних друштава: „МСК“, Ливница „Кикинда – аутомобиласка индустрија“, „Лира“, „Мецафор“, „Тисза Аутомотиве“, „Гриндеx“ и „Ле Белиер“ упознале су Мирјана Пантелић, директорица „Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Републике Србије“ ( УИПС ), Марија Игњатовић директорица предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом „Новитас Цонсулт“ из Шапца, као и Јелена Митровић, директорица Филијале НСЗ у Кикинди. Привредници су информисани о запошљавању особа са инвалидитетом (ОСИ), законским обавезама, предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију, те о скривеним ефектима уштеде из уговора о пословно-техничкој сарадњи са предузећима за професионалну рехабилитацију.

На евиденцији Филијале НСЗ у Севернобанатском управном округу има 455 незапослених особа са првим и другим степеном инвалидитета, од чега је само у Кикинди њих 337. Највише их је радно у ангажовано највећем у кикиндској „Лири“, њих око 70, а потом у погону фирме „Тисза Аутомотиве“, 42 особе.

У Србији постоји 60 предузећа за професионалну оријентацију рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која ангажују око 1.500 радника, од којих су 1.000 са неким од степена тако верификованог статуса. Послодавци у Србији најчешће у својим редовима имају особе са инвалидитетом из сопствених редова. Привредна друштва која имају од 20 до 49 запослених имају законску обавезу да ангажују минимум једну особа са инвалидитетом, оне са од 50 до 99 две, а потом на сваких 50 радника још по једног таквог додатног радника. Алтернатива томе је плаћање у буџетски фонд Републике Србије, што је за ову годину око 812.000 динара по незапосленом лицу и то је висина учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом. Други модел испуњавања, не само законске, већ друштвено одговорне обавезе, је куповина производа (ФЕР производ) или коришћење услуга предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Тиме привредна друштва и институције стичу могућност да уштеде и до 36 одсто вредности уговореног посла, ако са таквим предузећима закључе уговор о пословно техничкој сарадњи и испуне одређени финасијски оквир. Шаролика је понуда могућности које те фирме нуде, а „Лира“ из Кикинде пружа услуге одржавање хигијене и зелених површина, шивење радне одећа и одела, хемијског чишћења гардеробе, али и производњу механизама за намештај.

Запошљавање особа са инвалидитетом сматра се напретком у међуљудским односима, као вид развоја емпатије према особама које немају потпуну радну способност, али имају жељу да дају допринос друштву у коме живе. Инклузија и тежња за социјалном интеграцијом немогућа је без њиховог радног ангажовања. Сем економских предности, које се тичу омогућавања финансијске самосталности, особама са инвалидитетом на овај начин се додатно развија доживљај личне вредности и припадања друштву.

Од сутра исплата накнаде незапосленима

Igor Crnogorac Јуне 20, 2024

Из Националне службе за запошљавање обавештавају да ће преко Банке Поштанска штедионица исплатити редовну и привремену новчану накнаду за мај.

Редовна новчана накнада незапосленима ће бити исплаћена у петак, 21. јуна, док ће привремена новчана накнада примаоцима који живе на и изван територије АП Косово и Метохија бити исплаћена у суботу, 22. јуна.

Почиње исплата помоћи незапосленима

Igor Crnogorac Април 22, 2024

На шалтерима Поштанске штедионице редовна новчана накнада незапосленима за март биће исплаћена сутра (уторак, 23. април).

У среду ће почети исплата привремене новчане накнаде за исти месец примаоцима који живе на и изван територије АП Косова и Метохије, саопштено је из Националне службе за запошљавање.

Шансу за запослење добило 67 младих у Севернобанатском округу

Aleksandra Djuran Фебруарy 1, 2024

Потписивање уговора у Филијали НСЗ у Кикинда у оквиру програма „Моја прва плата“ завршено је закључно са 19. јануаром иако је рок био продужен до 26. На територији Севернобанатског управног округа пријавило се 133 послодавца са 318 радних места, сазнајемо од Иване Фелбаб, начелнице Одељења за посредовање у запошљавању Филијале Националне службе за запошљавање.

-Најатрактивнији су били послови у администрацији и трговини. У Филијали Кикинда потписано је 67 уговора за 67 особа на територији Севернобанатског округа. На територији Града Кикинде за програм су била заинтересована 64 послодавца који су исказали потребу за 102 радна места.У Кикинди су, у оквиру програма „Моја прва плата“ потписана 22 уговора са исто толико незапослених. По истом програму из 2022. године од 67 укључених 19 особа се запослило. -рекла је Ивана Фелбаб.

У Севернобанатском округу информисано је 428 кандидата од којих је 233 прихватило поменути програм. У Кикинди је од 209 информисаних 112 прихватило програм. Програм „Моја прва плата“ осмишљен је да подстакне запошљавање младих и пружи подршка привреди да дође до недостајућег кадра. Учешће у програму омогућава незапосленима да се запосле у жељеној компанији и прилику да по завршетку програма добију прве уговоре о раду.

-Овај програм подразумева подразумева оспособљавање незапосленог за самосталан рад односно праксу код послодавца ради стицања знања, вештина и компетенција за рад. Право да се укључе у програм имали су незапослени који се налазе се на евиденцији НСЗ, са најмање средњим образовањем, старости до 30 година, без радног искуства или да имају радно искуство краће од шест месеци. Услов је био и да раније нису били корисници програма „Моја прва плата“. Шанса је дата и младима који имају радно искуство краће од шест месеци, као и особа које нису биле у радном односу код изабраног послодавца у периоду од шест месеци пре објаве овог јавног позива – подсетила је наша саговорница.

Програм укључује незапослене са најмање средњим образовањем и без радног искуства стеченог на пословима у оквиру нивоа образовања на којима ће се оспособљавати. Програм се финансира девет месеци у износу од 28.000 динара месечно за оне са средњом школом , а 34.000,00 динара за незапослене са високим образовањем. Свима се уплаћују доприноси за случај повреде на раду и професионалне болести. Послодавци онога кога ангажују могу додатно новчано да стимулишу, али додатна средства, на месечном нивоу, не могу да буду већа од износа који исплаћује Национална служба.

НСЗ послодавцима нуди психолошку процену кандидата приликом новог запошљавања

Igor Crnogorac Децембер 5, 2023

Послодавци који желе да имају квалитетне кадрове, у процесу селекције кандидата могу да се обрате Националној служби за запошљавање (НСЗ) која спроводи психолошку процену кандидата, наводи се у саопштењу из ове службе.

Тестирање се ради како би се ускладили професионални потенцијали кандидата са захтевима радног места. Процена укључује психолошко испитивање способности, особина личности и мотивације за одређено радно место.

Уколико послодавац жели да психолози обаве за њега овакву врсту психолошке процене, потребно је да упути захтев НСЗ и да приложи опис послова, како би се програм и критеријуми психолошког испитивања ускладили са потребама послодавца.

Образац Захтева за селекцију – психолошку процену кандидата може се преузети са сајта Националне службе за запошљавање и проследити, уз опис послова, на писарницу ове службе.