Pod sloganom „Um na drum“, i ove godine je u Kikindi realizovana redovna programska aktivnost Agencije za bezbednost saobraćaja „Na maturu bez automobila“. U saradnji sa Savetom za bezbednost saobraćaja Grada Kikinde, u amfiteatru Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, održano je interaktivno predavanje namenjeno maturantima. Ovom edukativnom susretu prisustvovali su i saradnici Agencije, kao i predstavnici Odeljenja saobraćajne policije.
– Cilj kampanje je da, uoči maturskih proslava, skrenemo pažnju mladima na važnost odgovornog ponašanja u saobraćaju, upravo u trenutku koji im je možda jedan od najvažnijih u životu – rekao je Pavle Popović, koordinator Saveta za bezbednost saobraćaja Grada. – Poruka je jednostavna: na maturu se ne ide automobilom, već sa osmehom i dobrim raspoloženjem.
Slaviša Savić, saradnik Agencije iz Šapca, naveo je da je samo u 2024. godini u saobraćajnim nesrećama život izgubilo 514 ljudi, od čega čak 114 mladih.
– Naša vizija je jasna: nula povređenih i poginulih u saobraćaju. Najčešći uzroci nesreća su: nepropisna brzina, nevezivanje pojasa, alkoholisanost i korišćenje telefona tokom vožnje – rekao je Savić. – Pri brzini od 60 kilometara na sat, sudar je ekvivalentan padu sa petog sprata. Automobil za samo dve sekunde, koliko je minimalno potrebno da pogledate u mobilni telefon, pri brzini od 59 kilometara na sat, pređe 30 metara, što je dovoljno za tragediju.
Najpotresniji deo predavanja bio je ispovest Julke Lopušine, koja je maturantima prenela svoju životnu priču – o trenutku koji je sve promenio.
– Jedne martovske večeri seli smo u auto sa mojim prijateljem Markom, iako sam znala koliko je popio. Pomislila sam – pet minuta vožnje, šta može da se desi. A dogodilo se najgore. Sleteli smo s puta i udarili u drvo. Dve drugarice koje su imale pojas već sutradan su nastavile život. Marko i Vanja to proleće nisu dočekali. Ja jesam, ali sam platila visoku cenu, završila sam kao paraplegičar – ispričala je Julka. – U sterilnoj bolničkoj sobi provela sam više od dve godine. Počela sam rehabilitaciju sa 35 kilograma i mogućnostima šestomesečne bebe. Sve je to bilo zato što nisam sačekala taksi i nisam vezala pojas.
Julka je pre nesreće studirala književnost i fotografiju, sanjala o paraglajdingu, želela da bude profesor. Sada je srećno udata i majka dvoje dece. Od mladalačkih snova morala je da odustane i zato šalje snažnu poruku.
– Kada sabirate sve što imate, svoj život brojite dva puta. Ne postoji sekunda koja se ne računa!
S. V. O.