Мирољуб Маћош

Тренер Мирољуб Маћош, с управом клуба, чува рукомет у Бочару: Заједништво, искреност, велики прегор

Dejan Panić June 18, 2026

Заједништвом, грађењем карактера младих рукометаша, искреним односом према себи, али и другима, уз прескромна средства, а с великим прегором и љубављу према спорту, у Рукометном клубу Јединство, из Бочара, показујемо и доказујемо да се у сваком, па и овом времену, које многи оцењују тешким, може битисати, прича на почетку разговора Мирољуб Маћош (на горњој слици, стоји први здесна), иначе из суседног Новог Милошева, који је годинама унатраг радио с најмлађима у рукомету, у Кикинди па у Новом Бечеју. Сада је у Бочару и заједно с управом клуба чува овај спорт у селу које је има рукометну традицију.
Дакле, ко хоће, нађе начин; ко неће, нађе изговор.
– Управо тако, а све је започело спонатно. Пре годину и по дана ти моји млади играчи, међу којима је било највише Бочараца, играли су ревијалну утакмицу с ветеранима Јединства и потом, реч по реч, предложише нама ветерани да се сви региструјемо за Јединство, рекоше: „ево вам клуб, држите тренинге, играјте”. Прву екипу чинили су кадети, а првобитна идеја била је само да ти дечаци имају где да наставе свој рукометни пут. И тако је кренуло.
Момцима је требало времена за прилагођавање на сениорски рукомет.
– У почетку смо и ми старији били с њима у екипи да бисмо им разбили трему, али овога пролећа све су сами изнели на плећима и заузели треће место у трећем војвођанском рангу, а петом у Србији, што је премашило сва очекивања и сада, после реорганизације, пласирали смо се у виши степен – Другу лигу Војводине.
Занимљив је податак, готово половина млађих школараца из Бочара заправо тренира минирукомет.
– Око шездесеторо деце, од првог до четвртог разреда, похађа месну школу, а од њих у клубу је 20 дечака и осам девојчица. Одиграли су шест турнира, а један смо и ми организовали у Бочару. Они старији, селекција кадета такмичила се с Кикиндом, новобечејским Јединством, зрењанинском Граднулицом, која је заправо имала играче угашеног Пролетера и против сваке од ових екипа забележили смо по победу. Пролетер је под именом Граднулице освојио лигу, а, рецимо, 15 разлике тукао је Банатски Карловац. Нама резултат није био у првом плану, али сигурно да годе све ове чињенице.
Клуб предводе председник УО Бранислав Поповић, председник Скупштине Јанош Танди, потом Драган Кубет и Милан Дошен.
– Амбиције су реалне, сваке године желимо да се „изградимо”, али помало. Поред рада и наптредовања момака у првој екипи, предстојеће сезоне пријавићемо и екипу дечака до 12 година, а планирамо и учешћа на великим турнирима, кадети ће у августу на „Бијељина куп”, једно од највећих такмичења на Балкану за поменути узраст. Учествовали смо и опет ћемо и на капму „Растимо”, који је кроз минуле деценије изнедрио преко 400 репрезентативаца и којем су сви наши позанти тренери радили. Клуб помажу и мештани, Драго Шкорић тако је даровао најмлађима спортске торбице – закључује Маћош.
За прву екипу Јединства играли су пролетос: Предраг Поповић (капитен), Михајло Илић, Александар Малуцков (голмани), Лука Танди, Димитрије Марковић, Андреј Сувајџић, Лазар Дајић, Давид Бјељац, Милан Видовић, Драган Медић, Милан Малуцков, Вук Радаковић, Мирослав и Михајло Грујић.
Д. П./ФОТО: Архива РК Јединство Бочар

ВРАТИЛИ ОТПИСАНЕ КИКИНЂАНЕ
Колико је свако сачувано дете у спорту важно, илуструје пример којег износи Маћош.
– Кикинђане Сувајџића и Марковића тренирао сам у МРК Кикинда још када су имали 10 година. У међувремену сам отишао у Нови Бечеј, а када су поменута двојица постали такорећи отписани и прекобројни у МРК Кикинда повео сам и њих са собом, а онда смо сви прешли у Бочар. Заједно смо доказали да су талентовани и да би била штета да их је рукометни спорт изгубио. Много су напредовали и тек ће.

Има наде за мушки рукомет у „Језеру”: Кадети МРК Кикинда други у Војводини

Dejan Panić May 25, 2023

Кадети Мушког рукометног клуба Кикинда заузели су друго место у Првој лиги Војводине, пошто су поражени у финалу од Врбаса. На завршном турниру у нашем „Језеру”, претходно су Кикинђани у полуфиналу савладали Младост ТСК из Бачког Јарка, а према речима тренера Мирољуба Маћоша, велики проблем представљао је згуснути распоред утакмица у финишу сезоне.

– Наши дечаци практично су и главни играчи другог тима МРК Кикинда у сениорској Трећој лиги Војводине, петом рангу у Србији, па су током седам дана одиграли три првенствене утакмице у том степену. Учествовали су и на државном првенству средњих школа, на којем су одиграли четири утакмице и били шести, те још три на завршном првенству за играче до 14 година. Тако су за седам дана одиграли у просеку од осам до 10 утакмица, што је невероватно само по себи. У датим околностима остварени резултат у кадетској Првој лиги Војводине представља максимум, а усто, у финалу наступили смо и без двојице повређених играча из прве поставе – каже Маћош.

Тренер Кикинђана, осврће се и на рад комплетне Школе рукомета МРК Кикинда.

– Честитке свим дечацима на уложеном труду и напору током читаве сезоне. Била је ово мучна такмичарска година за кикиндски сениорски рукомет и мушки и женски, јер су оба наша тима испали из елите, па овај кадетски успех дође као мелем на рану. Кадетска екипе формирана је пре само два месеца, у ходу смо се уигравали и за тако кратко време, право је чудо да смо успели да све скоцкамо. Супериорно смо освојили прво место у групи, а након победе у полуфиналу, изгубили смо у финалу од Врбаса, који има чувену рукометну школу. Нису нас Врбашани ничим изненадили и док смо имали снаге водили смо и до пет разлике. Но, овај турнир на распореду је био у незгодно време по нас.

Маћош још напомиње да је носеће годиште кадета 2006, а да су његови играчи већином годину па и две млађи, а има чак клинаца и 2009. годишта.

– Екипу нисам могао да формирам летос због недостатка играчког кадра, те сам био принуђен да током јесени оспособим дечаке рођене 2008. и 2009. за такмичење са старијима, а потом је од зиме уследило надметање у Првој лиги Војводине. И поред свега, најефикаснија смо екипа, са просеком од преко 30 голова по утакмици. По ко зна који пут показали смо да деце надарене за рукомет у Кикинди има, као и да знамо како треба да се ради са њима. Ове сезоне, осим сениорског погона, имали смо још четири селекције: други тим и екипе дечака до 16, 14 и 12 година, а ту је био и мини рукомет.

Након дуго година паузе формирана је и друга екипа, коју је Маћош такође водио.

– Тако смо момцима који су изашли из млађих категорија пружили прилику за стицање играчког искуства, јер одатле ће прећи у први тим. Показао се тај потез као пун погодак, имамо неколико момака који већ сада куцају на врата прве екипе. Усто, остварили су ти дечаци и неколико победа против играча који су много дуже у рукомету него што они имају година живота.

И за крај тренер млађих категорија у МРК Кикинда истиче:

– Надам се да ћемо у наредном периоду на првом месту додатно омасовити нашу школу, лествицу подићи још више и тиме скренути пажњу јавности и на нас, јер много тога квалитетног што смо начинили, прошло је готово неопажено.

НА СПИСКУ 19 ИМЕНА

За кадетску екипу Кикинде наступали су: Мићо Мајкић (капитен), Даниел Јепурски, Андреј Сувајџић, Арон Гордош, Михаљ Холи, Милан Челекетић, Никола Туцић, Немања Балабан, Горан Шљапић, Алекса Павлов, Урош Обрадов, Владен Симић, Никола Баста, Растко Поповић, Угљеша Микић, Петар Јовановић, Марко Грбић, Јован Крстић и Димитрије Марковић.