У дворишту Средње стручне школе „Милош Црњански“ већ годинама живи један необичан „становник“ – мачка коју сви знају под именом Црњански. Иако формално није део наставног кадра, ова црна лепотица постала је нешто много више – права школска маскота и тихи сведок свакодневице ученика.
Како прича Миња Балинт, ученица друге године смера архитектонски техничар, име је настало спонтано, али сасвим логично.
– Наш разредни старешина Вања Томашев се досетио имена. Мачка је црне боје, а школа носи име Милоша Црњанског, па је то некако било савршено. То је мачка, али у улози мачора – кроз осмех објашњава Миња.
Иако нико са сигурношћу не зна када се тачно појавила, једно је извесно – Црњански је ту већ годинама.
– Кад сам ја дошла у први разред, она ме је већ „дочекала“. Сада сам друга година и она је сваког дана ту. Сигурно је већ три-четири године у школи – каже ученица.
Њено присуство ученици су брзо прихватили, а временом су је и заволели. Иако није претерано наклоњена мажењу и углавном „гледа своја посла“, Црњански зна када је време за дружење.
– Најчешће нам прилази за време великог одмора, кад жели да јој дамо нешто да једе – прича Миња.
Дане проводи у школском дворишту, не напуштајући свој „терен“. Ретко улази унутра, и то углавном на позив ученика. Један такав тренутак остао је посебно упамћен.
– Унели смо је једном на новогодишњу радионицу. Сви су је мазили, хранили, правили смо јој машнице… било је баш лепо – присећа се Миња.
Брига о овој необичној „ученици“ подељена је међу свима. Нема једног задуженог, али зато има много добрих намера.
– Понекад јој дајемо грануле, а често делимо са њом и ужину – додаје она.
Временом, Црњански је постао више од случајног госта – данас је, како ученици кажу, и незванично маскота школе. Њено присуство уноси посебну топлину у школске дане и подсећа на важност бриге и емпатије.
– Мени је јако драга јер је стално ту. Обрадује ме кад је видим. Драго ми је што су је сви прихватили – искрено каже Миња.
Судећи по свему, Црњански ће још дуго остати део школског живота, тихи сапутник генерација које долазе. Јер, не уче се све лекције из уџбеника – неке се науче управо у школском дворишту, уз једну црну мачку која је пронашла свој дом.
Т. Д.
