Obeležavanje Međunarodnog dana žena svoj začetak ima u protestu radnica u industriji odeće i tekstila, održanom 1857. godine u Njujorku. One su demonstrirale zbog loših radnih uslova i niskih plata.
Protesti su nastavljeni i narednih godina. U Njujorku je, 1908. godine, 15.000 žena zahtevalo kraće radno vreme, veću platu i pravo glasa.
Ideja da se ustanovi međunarodni praznik potekla je od žene po imenu Klara Cetkin, komunistkinje i borkinje za prava žena koja je ovaj predlog iznela na Međunarodnoj konferenciji žena u Kopenhagenu 1910. godine.ide
Dan žena prvi put je obeležen 1911. u Austriji, Danskoj i Nemačkoj.
Šta žene danas misle o ovom prazniku, odnosno svom položaju u društvu, pitali smo naše sugrađanke.
Stanislava Hrnjak, poslanica u Skupštini AP Vojvodine i poverenica Gradskog odbora SNS
-Žene su oslonac ne samo srpskog društva i porodice, već cele zemlje. Osmi mart je dan koji ima istorijsku simboliku i važno je da to bude dan koji je za svaku damu poseban. Često kažemo da bi svaki dan trebalo da bude Dan žena uzimajući u obzir koliko one ulažu u porodicu, posao, koliko su preduzimljive, koliko su pokretači svega, to se u svakodnevnom životu da videti. O tome treba da pričamo češće nego jednom godišnje. Ne smemo da zanemarimo ni žene žrtve nasilja, i o tome treba da govorimo značajnije i hrabrije, da zaštitimo žene u svakom smislu. Takođe, da ih izjednačimo u društvu u kontekstu zarada, jer one ulažu daleko veći napor. Posebno žene koje se bave javnim poslom imaju višestruku odgovornost koja se oslanja na dom, prijatelje, roditelje, posao. One ne znaju da budu površne, kada preuzmu na sebe odgovornost, guraju do cilja. I zato mislim da je svaka žena posebna, da je treba podržati, da društvo treba da stane iza njih. Pažnja koja se ženama ukazuje danas jeste obaveza da bismo im pokazali koliko su posebne, ali da se potrudimo svi zajedno da pažnju i nagradu za svoj trud i rad dobijaju i u ostalim danima tokom godine.
Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika
–Važan mi je ovaj praznik iz više razloga. Treba da istaknemo suštinu i simboliku, a to je, od Roze Luksemburg pa nadalje, borba da se ostvari bolji položaj žena. Upornošću i hrabrošću su se borile za politička i ekonomska prava i slobode, i za puno uvažavanje u društvu. Volim ovaj praznik zato što me je još kao dete asocirao na majku, baku, tetke i uvek je bio u znaku radosti i lepog raspoloženja. Neka i bude u simbolici ruža i cveća, ali zaista se osećala emocija, poklanjate nešto i time izražavate ljubav i poštovanje prema toj osobi. Ali ako i pored borbe za prava žena postoji bilo kakav pokušaj marginalizovanja i osporavanja uloge i značaja žena u društvu, onda svaki takav poklon i obeležavanje praznika je samo ritual i prazna priča. Neka današnji poklon- ruža ili drugi znak pažnje čini srećnom ženu tokom cele godine, to je izraz zahvalnosti, poštovanja i priznanja uloge žena u društvu bez obzira na to da li govorimo o domaćici ili ženi koja se ostvarila u određenom poslu, ili na bilo koji drugi način. Bitno je da se uloga žene poštuje i osvesti, jer je ona velika.
Jasmina Drinjak Malogajski, vaspitačica u Berlinu
– Osmi mart u celoj Nemačkoj je veoma bitan praznik i svi se nekako trude da svoje žene, majke obraduju nekim prigodnim poklonom, izlaskom na večeru, cvećem.. Veliki broj bilborda ima za temu čestitku ženama. Ovde u Berlinu konkretno, to je možda jedan od najvažnijih praznika jer je od pre nekoliko godina uvršten u praznike koji su neradni dani. Po klubovima su organizovane svirke na kojima nastupaju žene, danas se igraju tematski stendapovi o ženama-koji predstavljaju ženu kao super heroja, što i jesmo. One koje danas moraju da rade, na platu će dobiti 100% na dnevnicu jer je državni neradni dan.
Tatjana Korom, Udruženje žena Kikinde
-Radujem se tom danu zato što su se žene izborile za svoja prava, koja i danas imaju. Udruženje žena Kikinde tradicionalno obeležava taj dan. Mi smo ga proslavile zajedničkim okupljanjem u petak u Restoranu „Belavila“. Kada je o poklonima reč, smatram da nisu važni. Bitna je pažnja i čestitka od srca.
Darinka Maljugić, bibliotekarka
– Za mene je Osmi mart veoma važan, žene su zaboravile zašto ga proslavljaju. Ako smo se borile za ravnopravnost, ne znači da smo sebi samo još natovarile dodatni posao i da treba da imitiramo muškarce, to me jako iritira. Nisam feministkinja, ali jesam za ravnopravnost.
Snežana Popeskov, tehnički sekretar u Narodnom pozorištu
– Ovaj dan se obeležava u znak sećanja na borbu za ženska prava i zato mislim da je veoma značajan. Žena ima poseban senzibilitet i posebno mesto društvu, to ne sme da se zaboravi.
Natalija Bogosavljev, preduzetnica
-Nije mi važan ovaj praznik. Smatram da svakodnevno i prema svima treba da se odnosimo kao prema sebi ravnima i sa poštovanjem jer smo svi ravnopravni.
Jovana Mišković, nastavnica nemačkog jezika u Novom Sadu
-Praznik je značajan da bismo se podsetili da su žene jednako važne, čak i važnije od muškaraca. i da je potrebno da vudu cenjene. Treba podsetiti majke, sestre, žene da su voljene, ali nije loše i da dobiju neki poklon.
Takođe je skrenula pažnju na značaj žena domaćica koje često ostaju nevidljive, ali su ključne za funkcionisanje porodice i društva. Podsetila je i na zastarele prakse u nekim delovima Balkana, poput abortusa na osnovu pola fetusa, što je tragično i mora se više pričati o tome, naglasila je.
– Iako je uticaj okoline i porodičnih obaveza veliki, važno je da žene same odluče da se aktiviraju, jer samo tako mogu ostvariti promene koje žele. U politici žene često moraju da se izbore za svoje mesto, ali treba da pokažemo da imamo snagu, volju i odlučnost i da iskažemo svoje mišljenje. Mi smo primer svojoj deci i društvu, i ovakve konferencije su podsećanje da smo tu, da postojimo i da smo spremne da pomognemo – dodala je Gordana Trnić Iličić.
