Обележавање Међународног дана жена свој зачетак има у протесту радница у индустрији одеће и текстила, одржаном 1857. године у Њујорку. Оне су демонстрирале због лоших радних услова и ниских плата.
Протести су настављени и наредних година. У Њујорку је, 1908. године, 15.000 жена захтевало краће радно време, већу плату и право гласа.
Идеја да се установи међународни празник потекла је од жене по имену Клара Цеткин, комунисткиње и боркиње за права жена која је овај предлог изнела на Међународној конференцији жена у Копенхагену 1910. године.иде
Дан жена први пут је обележен 1911. у Аустрији, Данској и Немачкој.
Шта жене данас мисле о овом празнику, односно свом положају у друштву, питали смо наше суграђанке.
Станислава Хрњак, посланица у Скупштини АП Војводине и повереница Градског одбора СНС
-Жене су ослонац не само српског друштва и породице, већ целе земље. Осми март је дан који има историјску симболику и важно је да то буде дан који је за сваку даму посебан. Често кажемо да би сваки дан требало да буде Дан жена узимајући у обзир колико оне улажу у породицу, посао, колико су предузимљиве, колико су покретачи свега, то се у свакодневном животу да видети. О томе треба да причамо чешће него једном годишње. Не смемо да занемаримо ни жене жртве насиља, и o томе треба да говоримо значајније и храбрије, да заштитимо жене у сваком смислу. Такође, да их изједначимо у друштву у контексту зарада, јер оне улажу далеко већи напор. Посебно жене које се баве јавним послом имају вишеструку одговорност која се ослања на дом, пријатеље, родитеље, посао. Оне не знају да буду површне, када преузму на себе одговорност, гурају до циља. И зато мислим да је свака жена посебна, да је треба подржати, да друштво треба да стане иза њих. Пажња која се женама указује данас јесте обавеза да бисмо им показали колико су посебне, али да се потрудимо сви заједно да пажњу и награду за свој труд и рад добијају и у осталим данима током године.
Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника
–Важан ми је овај празник из више разлога. Треба да истакнемо суштину и симболику, а то је, од Розе Луксембург па надаље, борба да се оствари бољи положај жена. Упорношћу и храброшћу су се бориле за политичка и економска права и слободе, и за пуно уважавање у друштву. Волим овај празник зато што ме је још као дете асоцирао на мајку, баку, тетке и увек је био у знаку радости и лепог расположења. Нека и буде у симболици ружа и цвећа, али заиста се осећала емоција, поклањате нешто и тиме изражавате љубав и поштовање према тој особи. Али ако и поред борбе за права жена постоји било какав покушај маргинализовања и оспоравања улоге и значаја жена у друштву, онда сваки такав поклон и обележавање празника је само ритуал и празна прича. Нека данашњи поклон- ружа или други знак пажње чини срећном жену током целе године, то је израз захвалности, поштовања и признања улоге жена у друштву без обзира на то да ли говоримо о домаћици или жени која се остварила у одређеном послу, или на било који други начин. Битно је да се улога жене поштује и освести, јер је она велика.
Јасмина Дрињак Малогајски, васпитачица у Берлину
– Осми март у целој Немачкој је веома битан празник и сви се некако труде да своје жене, мајке обрадују неким пригодним поклоном, изласком на вечеру, цвећем.. Велики број билборда има за тему честитку женама. Овде у Берлину конкретно, то је можда један од најважнијих празника јер је од пре неколико година уврштен у празнике који су нерадни дани. По клубовима су организоване свирке на којима наступају жене, данас се играју тематски стендапови о женама-који представљају жену као супер хероја, што и јесмо. Оне које данас морају да раде, на плату ће добити 100% на дневницу јер је државни нерадни дан.
Татјана Кором, Удружење жена Кикинде
-Радујем се том дану зато што су се жене избориле за своја права, која и данас имају. Удружење жена Кикинде традиционално обележава тај дан. Ми смо га прославиле заједничким окупљањем у петак у Ресторану „Белавила“. Када је о поклонима реч, сматрам да нису важни. Битна је пажња и честитка од срца.
Даринка Маљугић, библиотекарка
– За мене је Осми март веома важан, жене су заборавиле зашто га прослављају. Ако смо се бориле за равноправност, не значи да смо себи само још натовариле додатни посао и да треба да имитирамо мушкарце, то ме јако иритира. Нисам феминисткиња, али јесам за равноправност.
Снежана Попесков, технички секретар у Народном позоришту
– Овај дан се обележава у знак сећања на борбу за женска права и зато мислим да је веома значајан. Жена има посебан сензибилитет и посебно место друштву, то не сме да се заборави.
Наталија Богосављев, предузетница
-Није ми важан овај празник. Сматрам да свакодневно и према свима треба да се односимо као према себи равнима и са поштовањем јер смо сви равноправни.
Јована Мишковић, наставница немачког језика у Новом Саду
-Празник је значајан да бисмо се подсетили да су жене једнако важне, чак и важније од мушкараца. и да је потребно да вуду цењене. Треба подсетити мајке, сестре, жене да су вољене, али није лоше и да добију неки поклон.
Такође је скренула пажњу на значај жена домаћица које често остају невидљиве, али су кључне за функционисање породице и друштва. Подсетила је и на застареле праксе у неким деловима Балкана, попут абортуса на основу пола фетуса, што је трагично и мора се више причати о томе, нагласила је.
– Иако је утицај околине и породичних обавеза велики, важно је да жене саме одлуче да се активирају, јер само тако могу остварити промене које желе. У политици жене често морају да се изборе за своје место, али треба да покажемо да имамо снагу, вољу и одлучност и да искажемо своје мишљење. Ми смо пример својој деци и друштву, и овакве конференције су подсећање да смо ту, да постојимо и да смо спремне да помогнемо – додала је Гордана Трнић Иличић.
