Играни филм „Грешник” који се снима у Кикинди био је одличан повод да у наш студио позовемо Марту Келер, глумицу, Кикинђанку која се отиснула у свет филма на спектакуларан начин- освојивши престижну награду Европске филмске академије са само 15 година.
Како је текла Мартина глумачка каријера у позоришту и на филму, како се данас сећа својих почетака, о статусу самосталног уметника који је изабрала, али и браку и породици, наступима са супругом, популарним Зијом Валентином, колико често долази у родни град данас- открила је у подкасту Кикиндског портала.
Прва клапа, јутрос је у манастиру Свете Тројице, задужбини Меланије Меле Гаичић, означила снимање дугометражног филма у Кикинди. У филму „Грешник“ главна рола, мати Дарије, поверена је суграђанки, глумици Марти Келер која није крила одушевљена што први пут снима у родном граду.
-Емотивно доживљавам овај филм. Неизмерно сам срећна што сам добила прилику да радим у Кикинди и одушевљена сам што сам одабрана за главну улогу. Филм је потресна прича и изазов ми је да глумим у њему. Озбиљно сам се припремала за ову улогу, била сам у женском манастир да видим како монахиње живе, јер градња лика није једноставна. Када сам сигла у манастир осетила сам позитивну и јаку енергију и сигурна сам да ће критике бити добре. Ово је, после Вирџине, једна од најозбиљнијих улога које сам имала – истакла је Марта Келер.
Вукашин Станић, такође има главну ролу. Он глуми младића који доживљава корениту трансформацију, после несреће.
-По занимању са тренер и из хобија се годинама бавим глумом у театру „Лево“. Ово ми је прва филмска улога и чим сам добио сценарио, знао сам да ће она бити изазовна и захтевна. У филму сам Страхиња и прича је заснована по истинитим мотивима. Главна водиља филма је покајање – додао је Станић.
Продуцент филмске куће „Феникс филм“ Мирослав Буђац открива да је он једним делом „кривац“ зашто је Кикинда одабрана за локацију снимања.
-Требао нам је војвођански град филмичан и зелен. Прва помисао је била Кикинда и након разговора са представницима града брзо смо се договорили око овог пројекта. Комплетан филм се снима на тридесетак локација у граду тако да ће се промовисати потенцијали и лепота вашег града. Филм је едукативан и прати живот младог човека који је једним делом кренуо странпутицом. Након што је доживео несрећу, један у десет милиона да је преживео, игром случаја, уз помоћ хришћанска и манастира враћа се међу живе – сазнајемо од Мирослава Буђевца.
Кикинда ће на почетку и на крају филма бити потписана као домаћин пројекта. Филмаџије и глумце посетио је градоначелник Никола Лукач.
-„Феникс филм“ и „Немезис“ продукција први пут ће комплетан филм снимати у нашем граду. За нас је то значајно јер ћемо моћи да промовишемо све наше потенцијале, пре свега туристичке и културне, изузетну природу, али и све нас. Сигуран сам да ће нам и овај филм помоћи да још боље позиционирамо нашу Кикинду. Уједно то је још један садржај који ће нам пуно помоћи у кандидатури за престоницу културе 2027. године – навео је Лукач.
Осим у кафићима и рестораним филм ће се снимати на базену, у Великом парку, Старом језеру и многим другим локацијама. Пред публиком ће се наћи следеће године.
На Кикинду је поносна. И Кикинђани на њу. Та љубав траје и данас, иако глумица Марта Келер свој глумачки хлеб зарађује у Београду. А тај хлеб може да се схвати и дословно. Наиме, у последњих осам година чланица је Алтернативне позоришне групе „Хлеб Театар”. Статус слободног уметника има низ предности, јер сами бирају текстове за комаде које ће играти, али с друге стране, кад су ван институционалних радара, увек је теже у продукцијском смислу.
Од почетка деведесетих, откад је заблистала у филму „Вирџина”, била је убачена у ватру медијског јавног простора. Снимала је рекламу за „Банини”, била радиo водитељка, а данас, поред глумачког посла, често помаже и свом супругу Зији Ризванбеговићу певајући пратеће вокале на концертима његовог „Валентина”.
-Песма „Волим те још” је моја омиљена песма поред многобројних балада које ме никада не оставе равнодушном. Толико су емоције некада снажне на концертима, да сузе саме потеку. Љубав нас оплемењује, лечи. И све док тако размишљамо – бићемо срећни. Све те емотивне песме имају озбиљан печат. Свака је хит. Ја сам то јако добро осетила, јер сам се пуно пута нашла на сцени као пратећи вокал на Зијиним концертима. Мој уметнички допринос поред вокала је и енергија. То је посебан моменат. Сви смо јако еуфорични, весели и имамо чаробан контакт са публиком, која нас након последње песме, три пута враћа на бис- испричала је Марта у интервјуу за КОМУНУ.
Ваш супруг Зијо духовито наводи да му је асоцијација на Кикинду добар комшилук, вожња бициклом и вода из дућана. Како ви данас гледате на свој родни град и колико често му се враћате?
-Кикинда има посебно место у мом срцу. То што Зијо воли равницу, а никада није веровао да ће му супруга бити баш из Војводине, говори о томе колико смо ми из северног Баната пуни духа, ведрине и лепоте. Тежимо да будемо добри домаћини и да нам се људи увек враћају. То смо давно остварили. Волим људе у мом граду, мирис дрвећа када пролазим кроз Велики парк и бицикл који возим по читав дан.
Краси Вас физичка лепота, а уочљиво је да и сте често насмејани и задовољни. Значи ли то генерално да је рецепт за личну хармонију: довољно је радити посао који се воли уз окружење људи које волиш?
-За осмех је потребна срећа, љубав, породица и сви драги људи у мом окружењу. Ја сам веселог духа, једна темпераментна Војвођанка која воли живот и своју породицу. Некако је и за младалачки изглед потребна свест о томе да старење није тако страшно уколико станеш на пут борама које покушавају да те савладају. Мене одржавају хармонија и срећа. Здравље је јако важно, а динамика живота не може да се заустави. Успоравамо колико можемо и то само с љубављу. Само се волите и ширите љубав. То је рецепт за срећу!
НА ФИЛМСКОМ ПЛАТНУ ЗАБЛИСТАЛА СА 14 ГОДИНА
Заблистали сте с 14 година у Карановићевом филму „Вирџина”. Колико је је ваша родна Кикинда била у том тренутку свесна да има суграђанку филмску звезду? Јесу ли Кикинђани били више поносни или завидни на успех који вам се догодио?
– Након великог успеха у филму „Вирџина” било је потребно пуно енергије и стрпљења, али и одрастања, што је за једну малену девојчицу било веома тешко. То искуство на филму је потпуно променило мој живот. Упловила сам у глумачке воде, и то је резултирало наградом. Сигурна сам да су моји суграђани били поносни на мој успех, а многи то и нису крили.
Фото: Лидија Антоновић
Често наводите како вам је управо поменути филм помогао да врло рано сазрете и да вас не понесе слава. Како је текло то сазревање?
– Као натуршчик и као неко ко је стао први пут пред камере, није било једноставно. Али, дивно сам се снашла. Тада сам открила и љубав према глуми, а касније се показало да је и награда дошла за уложени труд. Сазрела сам можда пребрзо, јер сам као дете убачена у чаролију филма. Као дете имала сам тенденцију да будем доминантна, како у друштву, тако и у породици. Ушушкана испод маминог и татиног крила, осећала сам се безбрижно. Чак и када ми се догодио филм имала сам снажну подршку родитеља. Уживала сам у свом детињству.
СЛАЂА СТРАНА СВЕТА
Почетком деведесетих сте, бар у рекламном споту за „Банини”, осетили слађу страну живота? Да ли сте тада смели да приуштите Банинијеве слаткише, или је и онда за глумце важило правило да је пожељно да пазе на линију?
– Реклама за „Банини” ме враћа у детињство. Много сам волела њихове кексиће. Били су заиста чаробни. Сви волимо слаткише, не бисмо их се одрицали тако лако. Када је линија у питању, строго водим рачуна о исхрани, пуно вежбам и посвећена сам здравом телу. Такође сам то пренела и на сина, јер најлакше је додати килограме, а тешко их се отарасити. Зато, само здраво!
