LU Kikinda

Кикиндски ловци воде рачуна о дивљачи: Оснивају и дамски клуб

Aleksandra Djuran February 26, 2025

Први записи о постојању организованог лова на нашем терену датирају из давне 1875. године, а од 1922. године постоји Ловачко удружење „Кикинда“ које до данас ради у континуитету. Младен Бањац, председник удружења напомиње да газдују са 30.000 хектара и имају 160 чланова.

-Удружење је у протеклом периоду добило око милион динара од државе. Све што дајемо за чланарине вишеструко се врати, а средства користимо за набавку материјално-техничких средстава и за набавку фазана – напомиње наш саговорник. – Млади се све мање интересују за лов, а разлог томе су законске баријере које није лако премостити. Ипак, можемо да се похвалимо да ћемо ове године формирати дамски клуб. Имамо четири младе даме које су се учланиле у наше удружење.

Хајка на свињу обављена је на потесу Млаке која спада у индустријско ловиште.

-Одстрел дивље свиње је важан како би заштитили домаће животиње по селима и насељеним местима због евентуалне појаве свињске куге. Граничимо се са Румунијом и високо ризично смо подручје када је реч о дивљим свињама које су и преносиоци свињске куге. Редовно организујемо хајке како би их свели на биолошки минимум – навео је Бањац.

Гојко Грубор, члан је ЛУ „Кикинда“ више од четири деценије.

-Лов је посебна драж. Остварује се веза са природом, гаји се љубав према животињама, нарочито према псима. Поред наведених разлог ту је и породична традиција пошто се мој деда бавио ловом – истакао је Грубор.

Кикиндско ловиште некада је било познатo по лову на зеца и срнећу дивљач.

-У протекле две године популација зечева је у порасту, али је дошло до пада срнеће дивљачи. На то је утицало више фактора. Управо у наш регион страни ловци долазе да лове трофејну срнећу дивљач, а срндаћа је све мање у читавој Војводини. Прошле године откривено је 25 срна угинулих од последица изазваних тровањем глодара у атару. Толико смо ми успели да нађемо и то на потесу према Банатској Тополи и Банатском Великом Селу – додао је Младен Бањац.

ФАЗАНЕРИЈА

Ловачко удружење „Кикинда“ има волијеру капацитета пет хиљада јединки. Сваке године убацује се око две хиљаде фазана. Неопходно је и око две тоне хране да се они нахране. Део се користи у самој волијери, а део у атару када се фазани пуштају. Прошле године удружење је добило 400.000 динара за набавку одраслих фазана од 16 недеља.
Претпрошле године набављене су и пољске јаребице и сада их је импозантан број. Она је аутохтона врста и трајно је заштићена.

А.Ђ.

Сарадња кикиндских ловаца и локалне самоуправе

Aleksandra Djuran July 3, 2023

Ветрозаштитни појас, дужине шест километара на потесу такозваног Бочарског друма који је посађен 2019. године уз подршку Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, предат је на одржавање Ловачком удружењу „Кикинда“. Циљ је да се очува преко две хиљаде садница горског јавора заснованог у два реда.

-По истеку уговора о одржавању од стране града, ми смо поменути део атара предали кикиндским ловцима на период од пет година у оквиру пилот пројекта – истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животну средину, пољопривреду и рурални развој – Ветрозаштитни појасеви имају вишеструку улогу како на пољопривредно земљиште, само тло, тако и на пораст дивљачи. Они стварају зелене оазе какве смо некада имали у самом атару.

Председник Ловачког удружења „Кикинда“ Младен Бањац додао је да се они о младицама брину од краја прошле године и да је оваква сарадња са локалном самоуправом успостављена први пут.

-Земљиште које се налази до дрвореда искористили смо да засејемо просо које служи за исхрану дивљачи, а за две године планирамо да између дрвореда заснујемо жбунасто биље аутентично за нашу средну. Нећемо га косити јер је идеја да се направе нова станишта. Ниједно удружење у Србији није успоставило овакву сарадњу са локалном самоуправом – открио нам је Бањац.

Приликом обиласка терена ловци затичу поломљена и уништена стабла, али и то да су пољопривредници посејали сунцокрет и кукуруз у самом дрвореду. Четири метра од стабала је земљиште које је у власништву локалне самоуправе и то пољопривредници знају.

-Ове године нисмо желели да уништавамо засноване културе, али на јесен ће се тешким тањирачама означити земља поред дрвореда како би се направила међа. Поставиће се и табле упозорења како би се сачувала стабла. Сви они који се буду и даље бахато понашали биће процесуирани – појаснио је Бањац.

На овом потесу заступљени су зец, фазан, лисица, шакал и срнећа дивљач и већ сада се распитују ловци из Румуније, Мађарске, Француске, Црне Горе и Аустрије да дођу у ово ловиште на одстрел ситне и трофејне дивљачи. Како недостаје воде ловци су избушили бунар, направили десетак појилишта, а до краја године биће изграђена четири већа и исто толико мањих хранилишта у појасу од шест километара. Уколико се сарадња покаже као добра обухватиће и потес од Банатске Тополе до Галада.