kulturni program

d3d02e78-b9a1-49b4-ac6e-8ed385d038a6

Сајан је прославио Дан и славу села, Светог Стефана. У Римокатоличкој цркви одржана је свечана миса и освећен је хлеб, након чега су положени венци на бисту, а потом је у позоришној сали Дома културе приређен свечани програм, у којем су учествовали чланови КУД-а „Ади Ендре“ и гости из околних места.

-Дан Светог Стефана је за мађарску заједницу велики национални празник – истакао је председник Савета МЗ Сајан Золтан Тот. – Свети Стефан био је краљ који је извукао Мађаре из паганства и попримио хришћанство те је тако успео да сачува мађарски народ у Европи. Сматра се да је он положио темељ за основање модерне мађарске државе.

 

Римокатоличка  црква у Сајану посећена је овом свецу тако да је организована Света миса коју је предводио свештеник из Чоке Тибор Конц, а ту су били и свештеници из Новог Кнежевца.

-Овај дан, 20. август је и празник новог хлеба. У оквиру мисе благословљен је хлеб који је направљен од овогодишњег рода пшенице и сви верници који су присуствовали добили су део хлеба од овогодишњег рода.

После мисе венце су на споменик Светог Стефана, који је 2020. године подигнут у башти парохије сајанске цркве, положили Золтан Тот, Рамона Тот, чланица Извршног одбора Националног савета  мађарске националне мањине и Мелита Гомбар, чланица Градског већа. Свечаности су присуствовали и високи републички и покрајински функционери.

-Овај дан има велики значај за живот мештана Сајана, јер је посвећен заштитнику овог места. Свети Стефан је симбола одлучности, истрајности и снаге вере – вредности које житељи овог места негују и преносе с генерације на генерацију – навела је Мелита Гомбар.

У оквиру програма обележавања у Дому културе организован је пригодан културни програм који су извели чланови КУД-а „Ади Ендре“ из Сајана са гостима из Телечке, Остојићева, Нове Црње. Учествовале су фолклорне групе, рецитатори, солисти који су певали, али и свирали на традиционалним инструментима. У обележавање важног датума учествовала су  и сва удружења у Сајану.

-Већ сада се припремамо за наредну годину када свечано планирамо да обележимо 220 година од поновног настањивања Сајана. Наиме, 1806. година значајна је за наше место јер је оно поново насељено те године – напоменуо је Тот.

Током послеподнева организован је и забавни програм за децу. Дан и слава села обележавао се више дана тако су у петак и суботу биле приређене диско вечери док је у недељу организован вашар у центру села и концерт оркестра „Курунци“ из Кикинде.

Према званичном попису у Сајану има 890 становника, међутим реално их је око 800. Највише млади, у претходним годинама одселили су се у иностранство, али су задржали пребивалиште у родном селу.

А.Ђ.

 

ADVENT

У Руском Селу, у удружењу „Торонтал” и ове године организоваће се паљење адвентских свећа. Прва се пали у недељу, 1. децембра у 17 сати. Прва свећа је и свећа наде и упалиће је жене из поменутог удружења.

-Друге недеље, 8. децембра, свећу ће упалити Рамона Тот, чланица Националног савета мађарске националне мањине, трећу свећу упалиће свештеник, а четврту Золтан Тот, помоћник Покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду. Пре паљења сваке свеће биће организован пригодан културни програм, а након што се свећа упали гости ће бити у прилици да се почасте колачима, кафом, куваним вином и ракијом – сазнајемо од Шандора Талпаија, председника „Торонтала“.

Друга свећа симболише мир који долази са Христом и у овој недељи верници се моле за мир у срцима, породицама и свету. Трећа свећа је свећа радости и често је ружичасте боје, док је четврта свећа – свећа љубави и она подсећа Божју љубав.
Адвентску свечаност пратиће и пригодан програм који припремају предшколци и ђаци.

-Од 15. децембра, када се пали трећа свећа, биће приређен је божићни вашар и традиционално „медено село“. На вашару ће се продавати новогодишњи украси, икебане и други пригодни поклони. Излагаће и ученици, а средства која се прикупе утрошиће се на прославу матурске вечери – напоменуо је наш саговорник.

Један од најпрепознатљивијих симбола Адвента јесте и адвентски венац. У облику је круга, што означава вечност и Божју љубав која нема почетка ни краја. Зеленило, често од борових гранчица, симболише наду и живот, док светло свијећа подсећа светло света.

А.Ђ.

error: Content is protected !!