kukuruz

dan-polja-kukuruz-suncokret-(2)

Пољопривредна стручна служба „Кикинда“ на огледном пољу „Кинђа“, организовала је „Дан поља кукуруза и сунцокрета“.

На једном месту срели су се пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа, који су обишли хибриде кукуруза и  сунцокрета, међу којима има и нових сорти.

-Стање усева у северном Банату је лоше – навео је Зоран Симић, саветодавац ПСС. –Жетва сунцокрета завршена је на око 30 одсто заснованих површина са приносом мањим до 70 одсто у односу на вишегодишњи просек и принос се креће од 500 до 1.500 килограма по хектару. Надамо се да ће преостали сунцокрет имати нешто бољи принос како би се ублажио дефицит. Временске прилике нису одговарала ни кукурузу, у јуну нисмо имали падавина, а током јула је било 37, 38 литара по квадрату у осам дана. Ефективних падавина није било, а просечна температура била је 24,1 степен. Све поменуто проузроковало је лошу оплодњу и наливање зрна. Сва су очекивања да ће кукуруза бити испод три тоне по хектару ове године.

Пољопривредник Милош Јовић ради 100 хектара своје земље и врло мало аренде јер се протеклих година закуп не исплати. Свега шест јутара је под кукурузом, а остатак је сунцокрет и пшеница.

-Кукуруза ће бити јако мало у траговима, сунцокрет смо почели да косимо и принос је лош. И пшеница је подбацила, имали смо принос испод вишегодишњег просека. Ове године први пут сам на 1,5 јутру засновао сирак. Још га нисам косио, па не могу још увек да кажем да ли је исплатив. Наредне године планирам и парцеле под уљаном репицом. Ове године држава је исплатила повраћај за семе и остаје дилема да ли ће тако бити и наредне године – навео је Јовић.

У газдинству Милана Богојевић из Нових Козараца примарно је сточарство које се такође ослања на ратарске културе.

-Радим петнаестак хектара земље и ова година је изразито сушна. Кукуруз је катастрофалан, а приноси сунцокрета ни најмање не обећавају. Имам 80 оваца расе ил де франс и иако имам у плану ширење, сачекаћу. Услед лошег рода кукуруза, трпиће и сточарство у целини. Догодине морамо размишљати о наводњавању или пак о другим културама – сазнајемо од Богојевића.

Ервин Чикош из Руског Села такође је почео са жетвом сунцокрета.

-Приноси сунцокрета су очајни. Када је реч о кукурузу они којим имају свој комбајн браће га. Ко нема своју механизацију, по мени, боље да нађе јефтиније решење, да заоре остатке. Плаћање бербе увећаће трошкове и минус када говоримо о кукурузу. Још увек се не зна цена пролећних култура и сматрам да сунцокрет не би требао да буде испод 50, 60 динара по килограму. Са друге стране кукуруза нема и ниједна цена не може да покрије губитак – закључио је Чикош.

Дану поља присуствовао је и Золтан Тот, помоћник Покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду који је позвао окупљене произвођаче да конкуришу за средства која се издвајају на конкурсима. И Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој подсећа да је локална самоуправа додељује субвенције пољопривредницима.

-Имамо 13 мера за које је издвојено више од 13 милиона динара. До сада је поднето 300 захтева и прошле недеље већ смо почели да исплаћујемо средства за она газдинства која су испуњавала услове. Посебно бих истакла меру која се односи на младе пољопривреднике за коју је опредељен највећи максимални износ од 300.000 динара. Од ове године поред младих на селима, могу да конкуришу и произвођачи из града. Циљ свих конкурса је да помогнемо пољопривредницима да унапреде производњу и да им олакшамо тешку годину – истакла је Мирослава Наранчић.

Од септембра прошле године до данас пало је 488 литара кише, док је вишегодишњи просек 533 воденог талога по квадратном метру. И сам распоред падавина био је лош што је и главни узрок лошег рода окопавина. Шећерна репа такође ће имати преполовљен принос.

На огледном пољу поред више од стотину хибрида кукуруза и 67 сунцокрета, било је и двадесетак хибрида соје. Показало се да су каснији рокови сетве бољи јер је избегнута јунска суша.

На територији коју покрива Пољопривредна стручна служба, Кикинду и Нови Кнежевац, кукуруз је и даље доминантан и заузима око 26.000 хектара, док је сунцокрета 17.000 хектара. Пшенице је било на око 22.000 хектара.

А.Ђ.

sunockret-kukuruz-avgust-2025-(5)

На појединим парцелама у кикиндском атару почела је жетва сунцокрета. На газдинству породице Радуловић из Нових Козараца овај посао започет је почетком недеље и најпре је усев скидан са парцела са ранијим роковима сетве.

-Под сунцокретом имамо 120 јутара. Сејемо га у два рока, половину парцела заснивамо у раним роковима, а остатак у каснијим, како би стигли све да покосимо на време – каже пољопривредник Дамир Радуловић. – На лакшим, песковитијим, теренима сунцокрет је посејан раније и тренутно стање је такво да ће принос бити катастрофалан. На жалост, моја процена да неће бити више од 700 килограма рода по јутру, показала се као тачна. Услед суше, биљка није имала снаге да отвори бутон. На осталим њивама очекујем принос до 1.500 килограма по јутру.

Јунска тропска клима без капи кише оставила је последице на примарне пољопривредне културе кукуруз и сунцокрет. Зрно није успело да се налије, па нема ни рода.

-Поред свих потешкоћа са временским (не)приликама, борили смо се и са вранама. Када је сунцокрет завршавао са цветањем и када се формирало зрно, није било воде и вране су „нападале“ парцеле свакодневно тако да су повадиле знатан број зрна. На неколицини парцела, које обрађујем, нема ниједног зрна сунцокрета. Толика је штета коју су нанеле – појаснио је наш саговорник.

Ситуација није боља ни са каснијом сетвом. На овим површинама род ће зависити од примене агротехничких мера.

-Обиласком њива приметио сам да има и оболелих биљака. Очекујем нешто бољи принос, али све зависи од тога колико се улагало и колико је ко минералног ђубрива дао земљи. Какво је сада стање жетва сунцокрета биће у јеку око 20. августа – процењује Дамир Радуловић.

Већ трећу годину за редом рак рана пољопривредника је кукуруз. „Златно зрно“ Радуловићу су засновали, такође, на 120 јутара.

-Кукуруза неће бити више од 200 килограма по јутру. Висина му је од 120 до 150 центиметара, а он треба да буде од два до три метра. Ове године радили смо силажу и приликом скидања усева наилазили смо на круг од 10 до 15 метара где је било клипова, а на осталим деловима парцеле нема ништа. По јутру, некада је било осам Змајевки приколица силаже, а ове је максимално четири – каже Радуловић.

Наш саговорник пита се и како ће ратарство бити исплативо произвођачима који немају своју механизацију и морају да плате све услуге.

-Решење видим у другачијем приступу. Ми ћемо мењати сетвену структуру. Наредне године сејаћемо уљану репицу на више парцела, а кукуруз дефинитивно смањујемо. Суво ратарење је прошлост тако да ћемо конкурисати за средства за заливне системе, како би нам се вратио бар део уложеног  – закључио је овај пољопривредник.

На њивама овог газдинства ранијих година традиционално се сејала шећерна репа.

-Прошле године сам се „опростио“ са овом културом. У мом газдинству је више никада нећу засновати. Донела нам је велике проблеме и иако сам био решен да истрајем у производњи „краљице“ ратарства, одустао сам од ње – открио нам је Дамир Радуловић.

Једини усев који није подбацио је пшеница која је имала солидан род. Стога ће све више пољопривредника тежити ка сетви озимих култура. Током зиме и пролећа оне добију влагу те и, какви, такви приноси не изостају.

А.Ђ.

psenica-kukuruz-suncokret-maj-2025-(2)

Озими усеви пшеница, јечам и уљана репица су у доброј кондицији. Киша је, истиче Зоран Симић, саветодавац Пољопривредне стручне службе „Кикинда“, пала у задњи час.

-Били смо на граници да имамо сушни период и највећи значај мајских киша је за јесење културе које се налазе од фазе класања до наливања зрна. Падавине нису подједнако захватиле све делове атара, али су погодовале озимим стрнинама. На делу терена било је и леда. Штете су приметне у Руском Селу и на делу Олуша, где је највише страдало поврће и лубенице – сазнајемо од Симића.

Временске прилике у претходном периоду, киша и висока влажност ваздуха, погодовале су и инфекцијама и болестима.

-Са великим бројем кишних дана када је лист влажан, у зависности од отпорности сорте, долази до развоја одређених болести. Примећено је присуство инсекта леме на широком простору. Већина пољопривредника одрадила је третман против ове, житне пијавице, те ће она бити елиминисана. Ко није успео да одради неопходно заштиту може да, са стабилизацијом времена и топлијим данима, очекује веће проблеме – додао је Симић.

Претходни период донео је пшеници време баш какво јој треба, али је отворио врата болестима, инфекцији гљивом проузроковачем штурости класа, односно фузариозе класа пшенице, а примећене су и болести листа.

-Сортимент је промењен тако да су пшенице осетљивије на болести у односу на сорте које су се сејале пре 15, 20 година – навео је Зоран Симић.

Интересантна је и чињеница да је прошле године жетва озимог јечма почела већ крајем маја с обзиром на то да су суша и високе температуре претиле да униште род.

-Ове године половином јуна пашће први откоси јечма. Не очекујем да жетва започне раније. Што је више падавина и нижа је температура вегетација се продужава – наводи Симић.

Током маја било је доста хладних дана који не погодују пролећним усевима.

-Јутра са температуром око два степена, каквих је било, не пријају кукурузу. Сунцокрет је мање проблематичан – закључује Зоран Симић.

Ове године пољопривредници су се у већој мери одлучивали за сетву уљане репице, а више је и сунцокрета у односу на раније године. Поменуте културе засноване су на уштрб кукуруза. Знатно је мање и шећерне репе, свега неколико стотина хектара.

Временске прилике условије су и бујање корова, те је за даљи квалитетан развој пољопривредних култура неопходно њихово сузбијање.

А.Ђ.

 

KUKURUZ-NASLOVNA-(1)

Суша и високе температуре које нас прате читаво лето, а које су данима биле и 40 степени, довели су да усеви на северу Баната подбаце трећу годину заредом. Ратари увелико скидају сунцокрет и кукуруз са парцела на којима су засновани. Овај посао започет је две недеље раније.

-Жетва сунцокрета завршена је на 40 одсто парцела на којима је посејана ова уљарица. Принос је нижи око 25 одсто од вишегодишњег просека. На бољим парцелама род је око две тоне по хектару, а на лошијим је од 600, 700 килограма до 1,5 тона. Високе температуре скратиле су вегетацију, кише није било, а ове године значајан је био и одабир сорте. Ипак, временске (не) прилике биле су кључне када говоримо о роду – истакао је Зоран Симић, саветодавац ПСС.

Кише су заобилазиле нашу средину малтене читаво лето, тако да код кукуруза није било наливања зрна у мери у којој је то потребно.

-Код кукуруза очекујем значајније смањење приноса. Прошле године род је подбацио на њивама северно од Кикинде, али ове године погођен је комплетан атар. На незнатном броју њива кукуруза ће бити пет, шест тона по хектару, али на већини парцела биће за око 60 процената „златног зрна“ мање у односу на вишегодишњи просек – додаје наш саговорник.

Кукуруз и сунцокрет су најраспрострањеније културе у кикиндском атару.

-Малтене је подједнако кукуруза и сунцокрета. Сунцокрет је одговор пољопривредника на катастрофалан род кукуруза у протеклих неколико година, јер боље подноси недостатак падавина. Прошле године лоше приносе имао је северни део атара Иђош, Мокрин, као и део кикиндских њива. Сада је стање свугде исто – каже Симић.

Шећерна репа је такође у лошем стању. „Краљица ратарства“ има проблема и са болестима са којима се боре пољопривредници. Још крајем маја је почела заштита ове биљке, али није могло пуно да се уради.

-Да је било кише почетком августа шећерна репа пребродила би високе температуре. Како до тога није дошло, она је значајно пропала. На жалост сада се ништа не може учинити до почетка кампање вађења. Тада очекујем да ће шећеране бирати парцеле које су у бољем стању, како би се извукао какав такав род – закључио је Зоран Симић.

На подручју Пољопривредне стручне службе кукуруза је засновано на око 35.000, а сунцокрета на више од 20.000 хектара. У време када је ранијих година почињало скидање усева, око 15. септембра, у атару неће бити шта да се бере или жање.

А.Ђ.

 

 

 

psenica-pre-zetvu

На територији Града у протекла два дана пало је између 25 и 70 литара кише, подаци су Пољопривредне стручне службе „Кикинда“. Најмање кише пало је у Башаиду, а највише у Мокрину, каже саветодавац ПСС Зоран Симић.

-Киша је више него добро дошла. Од почетка године ово су прве озбиљне падавине и пуно ће значити, пре свега, пролећним културама. За добар део парцела под јечмом и пшеницом киша је закаснила, али има и њива где је жито још зелено и помоћи ће да се налије зрно и убалаже штете од суше – напомиње наш саговорник.

 

Жетва јечма већ је почела, а врло брзо ће се у атару косити и пшеница.

-Очекујем да ће први откоси пасти већ крајем маја, почетком јуна. Прво ће се радити на парцелама које су на песковитом тлу јер ту је пшеница углавном већ жута и код овог усева киша која је пала неће пуно помоћи – додао је Симић.

До следећих падавина требало би сачувати сваки проценат влаге а колико је суша након екстремно благе зиме, готово без снега угрозила раст и развој не само пшенице већи и у пролеће прве посејане шећерне репе, говори чињеница да су системи за наводњавање активирани већ почетком априлу.

А.Ђ.

error: Content is protected !!