Број пацијената са респираторним инфекцијама уобичајен је за јесењу сезону и, поред хроничних болесника, они у великом броју пуне чекаонице. У Другој здравственој станици Дома здравља, у протеклих месец дана, имали су 120 пацијената са вирусним и бактеријским инфекцијама дисајних органа.
– Од како је почело хладно време, појавиле су се и респираторне инфекције. Више се борави у затвореном простору, већа је концентрација људи на једном месту, у вртићима, школама, и инфекције се брзо преносе са особе на особу – директним путем, капљично или додиром, или индиректно, преко контаминираних предмета – каже др Снежана Ињац из ове здравствене станице. – Имамо и бактеријских и вирусних инфекција. Наши пацијенти често самоиницијативно почињу да узимају антибиотике, што не би смели без савета лекара, јер њихова претерана употреба доводи до резистенције бактерија. То значи да, када нам буду потребне велике дозе антибиотика, они неће деловати.
Докторка Ињац указује и на то да није увек потребно, са првим симптомима, долазити у амбуланту.
– Пацијенти који имају повишену температуру, болове у костима, зглобовима, цурење бистрог садржаја из носа, треба да узимају симптоматску терапију: антипиретике за снижавање температуре и антитусике за кашаљ. Уколико је кашаљ сув и слабо продуктиван, то указује на вирусну инфекцију и тада су потребни мировање, изолација, узимање доста течности, посебно топлих напитака. Међутим, ако се јаве бол у грлу, проблеми са синусима, гушење, бронхитис, упала плућа, или се нека вирусна инфекција суперпонира са бактеријама, пацијенти почињу обилно да искашљавају пребојени садржај, жућкаст, зелени секрет и то је већ бактеријска инфекција. Тада се, по налогу лекара, укључује антибиотска терапија – објашњава др Ињац.
Добра вест је да грип, у овој сезони, није регистрован, као ни ковид.
– Ковид већ неко време даје много блажу клиничку слику него што је то био случај на почетку пандемије. Симптоми су веома висока температура, отежано дисање, гушење, општа слабост, малаксалост, и онда радимо пи-си-ар тест, рендген плућа и лабораторијску анализу крви. Код обичног грипа такође се јавља јако висока температура, и преко 40 степени, и овај вирус одједном обори човека, толико да не може ни да дође до лекара – наводи др Ињац и подсећа да је имунизација против сезонског грипа веома важна.
– Вакцинација се увек посебно препоручује хроничним болесницима и пацијентима старијим од 65. година. Уколико, и поред вакцине, добију грип, клиничка слика ће бити блажа и предупредиће се настанак компликација. Ми препоручујемо свима да се вакцинишу, посебно онима који раде у затвореним колективима, здравственим радницима, свима који много бораве у простору са великим бројем људи.
Препорука је да се ова имунизација изврши сваке године јер увек циркулишу нови сојеви вируса грипа. Имунитет се ствара три до шест недеља, а заштита траје од од шест до 12 месеци.
У понуди су две вакцине: четворовалентна „инфлувак“ и тровалентна „торлакфлу“. Само у овој амбуланти, од почетка имунизације против сезонског грипа, од 6. октобра, вакцинисано је више од 700, углавном старијих суграђана.
С. В. О.
