kolači

kolacijada-(2)

Мирис домаћих колача, дечји смех и велико срце мештана обележили су овогодишњу „Колачијаду“ у Банатском Великом селу. У парку поред новог игралишта, у недељу, окупио се велики број мештана, а резултат је више него импресиван – прикупљено је чак 97.430 динара.

Манифестацију су, у име родитеља села, организовале Славица Вујовић и Ана Боровница Булајић, које ову лепу традицију негују већ годинама. Овога пута, промена локације показала се као пун погодак – више излагача, више колача и, што је најважније, више осмеха.

Сва средства имају јасну намену: 40.000 динара већ је уложено у дрвену кућицу за игралиште, 20.000 динара биће искоришћено за песак, док ће остатак новца бити усмерен у хуманитарне сврхе – за помоћ Јасни Стокић из Новог Милошева.

Посебну чар догађају дали су аниматори из Зрењанина, који су одушевили најмлађе – маскота зеца, игра и осмеси учинили су да ова „Колачијада“ буде незаборавна, како за децу, тако и за родитеље.

Организација оваквог догађаја не би била могућа без подршке заједнице. Помоћ су пружили Удружење жена „Орхидеја“, Удружење жена „Великоселке“, Удружење пензионера и Удружење пчелара, док су значајан допринос дали и бројни донатори.

Т. Д.

zoran-ivankovic-2

Посна кухиња има чврсто упориште у традицији северног Баната и представља важан део празничне трпезе, нарочито током Божићног поста. Иако се навике и укуси мењају, њене основне одлике – једноставност, доступне намирнице и ослањање на локалне ресурсе – остале су препознатљиве до данас.

Према речима Зорана Иванковића, куварa и професорa куварске групе предмета при Eкономско-трговинској школи, посна исхрана у овом крају традиционално се припремала на води, за разлику од уобичајене банатске кухиње која се иначе ослања на маст.

-У време поста, риба је била основ – шаран, сом, штука, све наше речне рибе које су биле доступне у близини, уз доста поврћа – истиче он.

Ипак, рецепти које данас користимо знатно се разликују од оних које су припремале наше баке. Доласком уља и променом животних навика, мењали су се и укуси.

-Свакa генерација уноси своје измене. Ни поврће више није исто као пре тридесет или шездесет година – различите сорте дају и различит укус. Али, основе су остале исте – каже Иванковић.

Када је реч о јелима која се најчешће налазе на посној празничној трпези, он наводи посне пите и рибу. Посебно скреће пажњу на честу грешку код припреме рибљих паштета.

-Људи најчешће користе туњевину, која није са нашег подручја. Много је боље узети свежу речну рибу, рецимо шарана, и прилагодити постојећи рецепт. Важно је знати да ни сваки шаран није истог укуса – дивљи је поснији од оног узгојеног у рибњаку, који је маснији – објашњава саговорник.

Посна сарма не мора да подразумева соју.

-Може се правити у листу винове лозе или киселом купусу, а пуњење од пиринча и разноврсног поврћа – кромпира, шаргарепе, целера, тиквица, патлиџана – даје пун и богат укус – наводи Иванковић.

И код рибљег паприкаша, како каже, нема великих тајни у припреми. Процес је исти као и код класичног паприкаша, с тим што се риба кува одвојено због костију.

-Једна мала љута папричица може да заокружи укус – одаје професор.

На зимској трпези неизоставне су и посне салате. Последњих година све чешће се користи посни мајонез за руску или француску салату, а Иванковић подсећа и на разлику између њих.

-Састојци су скоро исти, али руска салата има месо, док се у француску додају киселе јабуке. Туршија је, наравно, стални део празничне трпезе.

Када је у питању комбинација поврћа, житарица и зачина, саговорник истиче да је кључ у експериментисању.

-Један зачин може потпуно да промени јело. Анис се, рецимо, ретко користи код нас, а даје веома занимљив укус – наводи Иванковић.

Посни десерти, по његовом мишљењу, могу бити подједнако укусни као и мрсни. Предност даје старинским рецептима.

-Баке су правиле једноставне, проверене колаче – посни бакин колач, орахе, облатне. Данашњи рецепти су често непотребно компликовани – сматра наш саговорник.

Правилно припремљена посна храна, додаје, нутритивно је довољна и за децу и за одрасле, иако је нешто мање калорична. Прилагођавање савременом начину живота не захтева радикалне мере.

-За нормалан животни темпо нису неопходни додаци. Важно је да прелаз на пост буде постепен, као и повратак на мрсну исхрану. Кључ је у умерености.

За крај, Иванковић поручује да одговоре често не треба тражити у компликованим, модерним рецептима.

-Најбоље је питати баке и деке, старије комшинице. Њихови рецепти су једноставни, са јефтиним и доступним намирницама, проверени генерацијама. Уз мало маште, могу се и лепо декорисати, а да укус остане онај стари и познат – закључује он.

 

kuvarski-smer-ekonomska

Ученици Економско-трговинске школе у Кикинди покренули су хуманитарну акцију којом ће прикупљати новац за лечење девојчице из ОШ „Јован Поповић“, оболеле од леукемије. Хуманитарни базар ће се одржати у четвртак, 6. новембра у дворишту ОШ „Вук Караџић“, с почетком око 12 часова, а посетиоци ће моћи да уживају у слатким залогајима, креативним рукотворинама и топлој атмосфери заједништва. Сав приход биће намењен лечењу девојчице из ОШ „Јован Поповић“.

Како истиче Зоран Иванковић, професор куварских предмета при ЕТШ, идеја је потекла од самих ученика.

-Наши ученици путују заједно са децом из Гимназије „Душан Васиљев“, који сада тренутно имају наставу у просторијама ОШ „Јован Поповић“. Тако су сазнали за девојчицу из петог разреда која болује од леукемије. Желели су да помогну, а схватили су да највише могу учинити кроз оно што најбоље раде – да кувају и спремају храну, рекао је Иванковић.

 

Ову хуману идеју су врло брзо прихватили и остали ученици. Тако ће у припреми базара учествовати сви ђаци ЕТШ – кувари, економисти и трговци – свако на свој начин.

-Куварски смер ће припремити чај, кафу и четири врсте колача: мафине, распуцанце, посне штанглице и чајне кексиће. Остали смерови праве магнете, беџеве и наруквице. Свако доприноси на свој начин, објашњава професор.

И док ће једни ђаци продавати колаче и сувенире, други ће учествовати у осликавању мурала заједништва у дворишту школе.

Директор ЕТШ, Роберт Вуњак, истиче да је пројекат осликавања проистекао из иницијативе ученичког парламента и да је цела школа стала иза њега.

-Нама је фокус на процесу заједништва. Иако нам је школа тренутно у реновирању и настава се одвија у три различита објекта, од којих је један ОШ „Вук Караџић“, желимо да покажемо да нисмо изгубили дух солидарности и спремност да помогнемо другима, поручује Вуњак.

-Ученици су желели да пошаљу поруку да разлике у годинама нису препрека, већ богатство. Мурал ће осликавати и основци и средњошколци заједно, са поруком толеранције и сарадње, каже Маријана Силашки, стручни сарадник-педагог у ЕТШ.

Хуманитарни базар и осликавање мурала финансијски подржавају обе школе – Економско-трговинска и ОШ „Вук Караџић“ – а ученици и наставници обе установе активно учествују у њиховој реализацији.

Организатори позивају све Кикинђане да тог дана посете двориште ОШ „Вук Караџић“, подрже ученике и дају допринос овој хуманитарној мисији.

„Дођите, подржите нашу децу и њихову иницијативу. Биће колача, чаја, кафе, музике и много доброг расположења, каже професор Иванковић.

Ђаци и наставници обе школе надају се да ће што више суграђана препознати важност ове акције и помоћи да се за малу суграђанку прикупи што више средстава.

suvaca-slava-(4)

Етно грађанско друштво „Сувача“ славу Maлу Госпојину, обележило је заједно са пријатељима из читаве Србије који су овим поводом дошли у наш град. Уз резање колача у присуству свештенства, градоначелника Николе Лукача и Мелите Гомбар, чланице Градског већа додељена су и признања за најлепше старинске колаче по рецептима наших бака. Треће место освојило је удружење „Јединство“, друго место припало је удружењу из Купина, а прво из Александрова. Пехар за најколач освојила је Босиљка Надлачки из зрењанинског удружења „Булвар 023“.

-Правила сам реформа коцке које су сличне истоименој торти. Колач је кремаст, пун, чоколаде и није компликован. Давно сам пронашла овај рецепт и често га правим. Волим колаче, али и да их правим за своју породицу и пријатеље – сазнали смо од Босиљке Надлачки.

Градоначелник Никола Лукач честитао је славу и поздравио госте.

-Важно је да поштујемо једни друге и сигуран сам да ће ова дружења допринети да се боље разумемо и да сачувамо традицију и обичаје  – напоменуо је градоначелник Лукач.

Мелита Гомбар додала је да су чланови „Суваче“ истрајни, хумани, али и да промовишу Кикинду где год да оду.

-Њихов мотив је очување заједништва, те није редак случај да су укључени у хуманитарне акције. Богатство наших обичаја и традиције чувају и преносе на млађе генерације  – навела је Мелита Гомбар.

Колаче за надметање донели су чланови 22 удружења.

-Желимо да сачувамо нашу традицију и обичаје. Наше такмичење је ту да се не забораве колачи које су правиле наше баке. Они су квалитетни и поспремљени су са пуно љубави. На нама је да их пренесемо на млађе генерације – казала је Радојка Вујадинов, председница „Суваче“.

Удружење „Сувача“ има више десетина активних чланова и редовно се одазивају гастрономским такмичењима на којима представљају јела нашег краја.

А.Ђ.

error: Content is protected !!