Nastavljajući saradnju sa beogradskom Izdavačkom kućom „Pešić i sinovi“, posle predstavljanja knjige Vesne R. Pešić „Prećutana istorija i naš identitet”, Knjižara „Helm“ priredila je u subotu promociju knjige Zorana Ćirjakovića, univerzitetskog predavača, politikologa, svetskog putnika, bivšeg turističkog vodiča, publiciste i novinara koji je izveštavao i za “Newsweek” i “The Los Angeles Times”. Njegovo najnovije delo, koje je izašlo pre dva meseca, nosi naziv „Protiv doma spremni – srpski autošovinizam, njegovi koreni i društvene posledice“.
Ćirjaković u ovoj knjizi razmatra novu pojavu, nastalu devedesetih godina – protivljenje koje je nazvao autošovinizmom, analizirajući njegov brz uspon i prerastanje tog, kako ga je nazvao, elitnog fenomena protivljenja srpstvu u masovni pokret sa prepoznatljivim klasnim i statusnim odrednicama.
Kako je već objasnio u jednom svom objavljenom tekstu, Ćirjaković smatra da suština autošovinizma nije samomržnja – ona je sasvim legitimna i često je nije teško razumeti, naročito onda kada vlastodršci ili sunarodnici pišu sramne i zločinačke stranice zajedničke istorije. Autošovinizam počinje onda kada neko zaključi da je on sam „izuzetak”, „propust u sistemu” i kada sunarodnicima, ljudima koji su objekat lične mržnje, negira čovečnost i sugeriše da je njihova „zverska” priroda nešto što je večno, neuništivo i trajno, nešto što je deo njihovog „mentaliteta”, ocenio je Ćirjaković.
– Mislim da najveće zlo u Srbiji dolazi od pismenih i pristojnih ljudi. Vrhunsko zlo kod nas nije „Zadruga“; primitivni i vulgarni ljudi vam odmah kažu kakvi su i po pravilu su bolji nego što pomislite. Ova knjiga se zove „Protiv doma spremni“ da bih ilustrovao o čemu govorim i što nazivam autošovinizmom. Ta reč se olako koristi, ima dve blaže reči, koje su mnogo zastupljenije – autorasizam i autoorijentalizam. Uvek kada čujete „Srbistan“, „pravoslavni Taliban“, zapravo čujete da je to nešto što se prepoznaje kao zlo u Srbiji, veće od najvećeg – naglasio je autor.
Kada je, u tom kontekstu, u pitanju uticaj ove pojave na budućnost Srbije, problem je, navodi, što se mi stalno upoređujemo sa pogrešnim zemljama.
– Mi se poredimo sa bogatim zemljama zapadne Evrope, a ne sa Bugarskom, jugom Italije, Portugalom, i to je ono što frustrira građane, posebno elite koje su prozapadno orijentisane. Ovo je, vekovima, bio zabačen kutak Osmanskog carstva i te Osmanlije su svoju kulturu „upisale“ u nas. Naš kulturni obrazac, duboka kultura, slična je Turskoj, čak i naš humor – istakao je Ćirjaković. – Mi kad kažemo kultura, mislimo na pismo, religiju… Međutim, to je i lično samorazumevanje, razumevanje moći, delovanja, strah od neizvesnosti, što je jedna od ključnih srpskih osobina i kod nas je jako izražena, samo se u različitim generacijama drukčije izražava: „opušteno, „iskuliraj“, „sigurica“… to je sve isto. Mi smo jedni od svetskih šampiona u izbegavanju neizvesnosti, naše društvo je posebno anksiozno. To je najgori mogući kulturni obrazac, jedan od najgorih u Evropi, sigurno, i za kapitalizam i demokratiju. Kapitalizam je neizbežan, on nije kulturološki neutralan, kao ni demokratija. To je skup normi razvijenih na Zapadu u skladu sa zapadnim samorazumevanjem, realno postojeća demokratija koja nema nikakve veze sa filozofskom idejom demokratije i vlasti onako kako mi to intuitivno razumemo. Ovde će to jako teško funkcionisati, ovde je dijalog nemoguć, nas suprotno mišljenje vređa, naša slika sveta je crno bela, nijanse sive nas nerviraju. Mi smo najbliži Turskoj i Siriji – Alepo, sirijski intelektualni i verski centar u kojem sam bio i boravio više puta, najbolja je referentna tačka za razumevanje Srbije.
Pored autora, na književnoj večeri je govorila i Vesna R. Pešić, vlasnica Izdavačke kuće „Pešić i sinovi“ koja je istakla da je Ćirjakovićeva knjiga veoma potrebna u vremenu u kojem živimo, što je, kako je navela, bio i primarni motiv za njeno izdavanje.
– Knjiga opisuje pojavu u našem društvu koja je veoma rasprostranjena i opasna. Mnogo autošovinista danas se nalazi na važnim katedrama, u institucijama koje ne samo što imaju zadatak da prenose znanje mlađima, nego često imaju i veliku ulogu u donošenju odluka važnih za nacionalno pitanje. Ovo delo, na veoma temeljan način, opisuje koji su koreni autošovinizma, kako je došlo do takvog poriva koji se razvio među ljudima i želela sam da ovu pojavu učinimo dostupnom široj publici, da posle čitanja ove knjige imaju veću moć rasuđivanja, da mogu da je prepoznaju u izjavama, postupcima, u nedelima tih i takvih ljudi – istakla je Pešićeva. – Smatram da je to veoma potrebno u ovom vremenu, ključnom za naš nacionalni opstanak jer ovi ljudi upravo rade protiv njega. Oni ne propuštaju nijedan trenutak, nijednu priliku da napadnu državu, čak i kad za to nema potrebe. Ako i postoji potreba da se to učini, mora se znati kada se to može i kada se ne može. U tom smislu, autošovinisti su pogubni za nas i moramo ih prepoznavati i glasno imenovati.
O evropskoj težnji zaštite
– Opšteevropska tendencija koja ujedinjuje sve Evropljane, skoro kao Golfska struja, evropska vrednost iz koje proističu sve druge vrednosti, dolazi sa Sredozemnog mora: da siromašni crni ljudi ne mogu da dođu u nju. Sve druge evropske vrednosti su sekundarne u odnosu na ove, dve najveće: Golfske struje i Sredozemnog mora – rekao je Ćirjaković.
S. V. O.
Izdavačka kuća „Pešić i sinovi“ izdala je jedan pionirski rad autorke Branislave Božinović, koja se bavila istraživanjem sličnosti srpskog i sanskritskog jezika.
Jedan od prećutanih primera je sistematizacija Vinčanskog pisma koju je sačinio njen otac, paleolingvista, profesor dr Radivoje Pešić, pomerajući time i nastanak prvog ljudskog pisma u 2.000 godina dublju prošlost i dislocirajući njegov nastanak sa Mesopotamije na Podunavlje. Uporednim tablicama, profesor Pešić je dokazao da je u Vinčanskom pismu sadržano mnoštvo znakova iz najstarijih pisama i kompletni etrurski alfabet. Kada je, 1985. godine, ovo njegovo otkriće objavljeno u Italiji, gde je tada radio kao univerzitetski profesor, brojni svetski stručnjaci su podržali njegov rad, ali je ovdašnji cenzorski komitet za upravljanje istorijskom istinom ćutao, navode u Izdavačkoj kući „Pešić i sinovi“.
– Nije bilo promene kada je u pitanju Cenzorski komitet, ali se dogodilo nešto drugo, što me jako raduje. Za 30 godina, od kada sam osnovala Izdavačku kuću, jako veliki broj ljudi je saznao za brojne falsifikate, prekrajanja i kreiranja naše istorije, i to je sada postao jedan nezadrživi talas koji se širi i koji se ne može ni sprečiti ni zaustaviti. To je jako bitno zbog mladih generacija koje u školama učimo pogrešnoj istoriji, brojnim neistinama i tako odrastaju sa kompleksom večitih doseljenika na svoje teritorije i večitih lutalica koje neko može da protera kada mu se prohte. Poznavanje prošlosti omogućava da se izgradi naš identitet na pravi način, a to je „ko sam“, to je ono što pitate sebe od trenutka kada počinjete svesno da razmišljate, pa do kraja života – istakla je Pešićeva. – Predavanje je posvećeno toj temi jer želimo da, u jako turbulentnim i vremenima velikih laži, imamo znanje i svest koji će nam pomoći da odvojimo laž od istine i da izbegnemo mogućnost da nama manipulišu.
Uz to, dodala je, ključne pozicije, katedre, institute, akademije nauka, još uvek, u velikom broju, zauzimaju ljudi koji su autošovinistički nastrojeni, koji nikada nisu vrednovali sopstveno poreklo i tradiciju i koji su uvek mislili da je trava zelenija u tuđem dvorištu. Među njima ima i takvih koji smatraju da Kosovo treba predati, da je ćirilica potpuno arhaično pismo. I oni su još uvek u prilici da kreiraju svest mladih ljudi, istakla je Vesna Pešić.