kikindska biblioteka

циталацки-клуб-2

По традицији, Библиотека „Јован Поповић” велику пажњу поклања раду с најмлађим читаоцима. Тако већ пету годину заредом ова установа има под својим окриљем „Читалачки клубић”.  Тај клуб управо ових дана уписује нове чланове, малишане узраста од четири до 12 година.

-Клуб водимо моја колегиница библиотекарка Оливера Шуњица и ја- каже директорка Библиотеке Дуња Бркин Трифуновић. -Досад су се наше радионице одвијале петком, а по пријему нових чланова ускладићемо будуће термине. Одзив је за сада добар, али се надамо да ће нам се још више младих читалаца одазвати. Циљ је да се деца ослободе, а уједно и да заволе књигу и читање. То не подразумева само рад на развијању њихових читалачких навика, већ и начина на који читају.

Паралелно с развојем љубави према писаној речи, малишани израђују и читалачки дневник који не само што је јасан показатељ прочитаног, него има и естетску вредност.

-Нека деца и кад прерасту узраст с којим ради наша радионица, а то је до дванаест година, врло често нам се враћају и асистирају у раду нашим библиотекарима.Тренутно се ова активност одвија само у градској библиотеци, али и у нашим огранцима ми као библиотека имамо нешто другачије организовану, али исто тако врло интензивну и плодну сарадњу с нашим младим читаоцима. Речју: ми се озбиљно играмо, знајући да се кроз игру најбоље учи. С предшколцима радимо на подстицању ране писмености и то кроз скуп брижљиво планираних активности. Радимо у малим групама и сваком детету  смо максимално посвећени- истиче директорка Дуња Бркин Трифуновић.

Како се наводи у позиву најмлађим читаоцима: „Ако тражите начин да ваше дете заволи читање, Читалачки клуб је идеално место. Од читања се лепше расте, а пријаве за радионицу су отворене”. Осим лично у овој установи културе, пријаве се могу поднети и на мејл култура@кибиблиотека.орг.рс.

ПРЕПОРУКЕ ЗА ЧИТАЊЕ

Кад су у питању препоруке за најмлађе читаоце, наша саговорница наводи пре свих књиге: „Паја не жели да дели играчке” Еве Брлек и Јулије Кукец, потом „Успаванку за миша” Јелице Грегановић, књигу „Арчи и Дора” Горана Марковића, „Чак и чудовишта перу зубе” Џесике Мартинело и Грегора Мабира, потом „Миш лављег срца” Рејчеј Брајт и Џим Филд, „Благо нама са животињама” Бранка Стевановића, а млађим школарцима препоручује књигу Јасминке Петровић „Од читања се расте”, потом Игора Коларова са књигом „Да, то су бизони”, па незаобилазног Уроша Петровића с „Бајкама”, као и Тијерија Роберехта с публикацијом „Вук који је испао из књиге”.

Н. С.

 

принтскрин

Председник Србије Александар Вучић уручио је 87 одликовања заслужним појединцима и институцијама поводом Сретења – Дана државности Србије.

За нарочите заслуге у прикупљању и чувању књижевног фонда од историјског и културног значаја за Републику Србију и и њене грађане, поводом 180 година постојања, председник Вучић одликовао је Народну библиотеку “Јован Поповић”.

Одликовање је, на церемонији којој присуствују високи државни званичници, представници дипломатског кора и бројни угледни гости из региона, примила в. д. директора ове установе Дуња Бркин Трифуновић.

Принтскрин РТС
Данило-Стојиц

На дан рођења Јована Поповића, вечерас је, у Народној библиотеци која носи име великог књижевника, први пут уручена и регионална књижевна Награда „Јован Поповић“ Издавачке куће „Партизанска књига“. У конкуренцији од 242 пристигла рукописа кратких прича из Словеније, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије, по мишљењу жирија, признање – плакету и штампање књиге, заслужио је, Данило Стојић из Ужица за своју збирку под називом „Најбоље је већ прошло“.

Основна идеја била је да се реафирмишу лик и дело Јована Поповића који је сасвим заборављен у књижевности, навео је уредник „Партизанске књиге“, др Срђан Срдић.

– Након што смо објавили његова сабрана дела, установили смо и регионалну награду јер је Јован Поповић био Југословен пар екселанс. Што више победничке књиге буду налазиле место у књижевности, тако ће и награда добијати на значају. Дела Јована Поповића поново ће бити истакнута у облику у каквом никада нису била, што он није доживео, и што се није догодило још 70 година касније – навео је Срдић.

Жири за доделу Награде, који су чинили Милана Грбић, Валентина Кнежевић и Звонко Карановић, одлуку је донео једногласно, истичући да „збирка, путем ретроспекције, неретко реферише на Југославију, нарочито на њен распад и ратне деведесете године. (…) Иако се чине као усамљеници и аутсајдери, јунаци прича поред себе заправо увек имају барем двојицу савезника – аутора, а вероватно и читаоца. Преиспитивање капиталистичке, конзумеристичке савремености тексту даје суптилну, али дефинитивно постојећу друштвено-критичку димензију“.

Данило Стојић, рођен 1981. у Титовом Ужицу, аутор је великог броја литерарних и арт фанзина, бави се реализовањем различитих културних акција, издаваштвом и видео продукцијом. Написао је романе „Време полураспада“ и „Ресто“. Пише на српскохрватском и енглеском језику. На додели је истакао да је књига настајала осам година и препознао симболику са називом награде.

– У једној причи је мој деда партизан, првоборац, који је био отписан као мртав у хладњачи, преживео и завршио у Египту. Он је мојој браћи и мени поклонио књиге „Пинки је видео Тита“. То је та веза и највеће значење што ће на мојој књизи бити назив ове награде – рекао је Данило Стојић.

На књижевној вечери која је уследила, гост је био и уредник „Партизанске књиге“, књижевник Владимир Арсенић. Свечаности у Библиотеци присуствовале су, у име локалне самоуправе, која је подржала конкурс, помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски и ресорна чланица Градског већа, Маријана Мирков.

– Дан библиотеке, 179 година постојања и рада једне од најстаријих библиотека у нашој земљи обележавамо са поносом и радошћу – истакла је Дијана Јакшић Киурски. – Опстајала је упркос свим изазовима и искушењима која постоје и данас. Мислим, пре свега, на свеопшту кризу читања и кризу културног идентитета јер све више живимо у материјалистичкој и потрошачкој стварности. То је присуство дуализма између снаге живе, слободне речи и њеног значења, и свеопште присутног агресивног дигиталног и знаковног језика. У томе је улога библиотека, а наша, кикиндска библиотека бори се да очува љубав према књизи, сачувала је своју читалачку публику и књизи приволела и нове генерације.

Народна библиотека „Јован Поповић“ баштини традицију Српске читаонице коју су, 1. маја 1845. године основали студенти Пожунског универзитета. У то време храброст је била и говорити српским језиком, а посебно писати српским писмом, подсетио је директор Библиотеке, Бране Марјановић.

У наставку програма обележавања дана ове установе, сутра (уторак, 19. новембар) ће, од 17 сати, бити свечано уручена награда за најбољи трејлер за књигу по конкурсу Библиотеке. Гости ће бити писци: Бранко Стевановић, Роберт Такарич и Зорица Деспотов.

Од 19 сати, одржаће се књижевно вече Владимира Пиштала, књижевника и управника Народне библиотеке Србије. О његовом делу говориће књижевни критичар, директор издавачке куће „Агора“ и директор Културног центра Војводине „Милош Црњански“, Ненад Шапоња.

С. В. О.

error: Content is protected !!