Po tradiciji, Biblioteka „Jovan Popović” veliku pažnju poklanja radu s najmlađim čitaocima. Tako već petu godinu zaredom ova ustanova ima pod svojim okriljem „Čitalački klubić”. Taj klub upravo ovih dana upisuje nove članove, mališane uzrasta od četiri do 12 godina.
-Klub vodimo moja koleginica bibliotekarka Olivera Šunjica i ja- kaže direktorka Biblioteke Dunja Brkin Trifunović. -Dosad su se naše radionice odvijale petkom, a po prijemu novih članova uskladićemo buduće termine. Odziv je za sada dobar, ali se nadamo da će nam se još više mladih čitalaca odazvati. Cilj je da se deca oslobode, a ujedno i da zavole knjigu i čitanje. To ne podrazumeva samo rad na razvijanju njihovih čitalačkih navika, već i načina na koji čitaju.
Paralelno s razvojem ljubavi prema pisanoj reči, mališani izrađuju i čitalački dnevnik koji ne samo što je jasan pokazatelj pročitanog, nego ima i estetsku vrednost.
-Neka deca i kad prerastu uzrast s kojim radi naša radionica, a to je do dvanaest godina, vrlo često nam se vraćaju i asistiraju u radu našim bibliotekarima.Trenutno se ova aktivnost odvija samo u gradskoj biblioteci, ali i u našim ograncima mi kao biblioteka imamo nešto drugačije organizovanu, ali isto tako vrlo intenzivnu i plodnu saradnju s našim mladim čitaocima. Rečju: mi se ozbiljno igramo, znajući da se kroz igru najbolje uči. S predškolcima radimo na podsticanju rane pismenosti i to kroz skup brižljivo planiranih aktivnosti. Radimo u malim grupama i svakom detetu smo maksimalno posvećeni- ističe direktorka Dunja Brkin Trifunović.
Kako se navodi u pozivu najmlađim čitaocima: „Ako tražite način da vaše dete zavoli čitanje, Čitalački klub je idealno mesto. Od čitanja se lepše raste, a prijave za radionicu su otvorene”. Osim lično u ovoj ustanovi kulture, prijave se mogu podneti i na mejl kultura@kibiblioteka.org.rs.
PREPORUKE ZA ČITANJE
Kad su u pitanju preporuke za najmlađe čitaoce, naša sagovornica navodi pre svih knjige: „Paja ne želi da deli igračke” Eve Brlek i Julije Kukec, potom „Uspavanku za miša” Jelice Greganović, knjigu „Arči i Dora” Gorana Markovića, „Čak i čudovišta peru zube” Džesike Martinelo i Gregora Mabira, potom „Miš lavljeg srca” Rejčej Brajt i Džim Fild, „Blago nama sa životinjama” Branka Stevanovića, a mlađim školarcima preporučuje knjigu Jasminke Petrović „Od čitanja se raste”, potom Igora Kolarova sa knjigom „Da, to su bizoni”, pa nezaobilaznog Uroša Petrovića s „Bajkama”, kao i Tijerija Roberehta s publikacijom „Vuk koji je ispao iz knjige”.
N. S.
Osnovna ideja bila je da se reafirmišu lik i delo Jovana Popovića koji je sasvim zaboravljen u književnosti, naveo je urednik „Partizanske knjige“, dr Srđan Srdić.
Žiri za dodelu Nagrade, koji su činili Milana Grbić, Valentina Knežević i Zvonko Karanović, odluku je doneo jednoglasno, ističući da „zbirka, putem retrospekcije, neretko referiše na Jugoslaviju, naročito na njen raspad i ratne devedesete godine. (…) Iako se čine kao usamljenici i autsajderi, junaci priča pored sebe zapravo uvek imaju barem dvojicu saveznika – autora, a verovatno i čitaoca. Preispitivanje kapitalističke, konzumerističke savremenosti tekstu daje suptilnu, ali definitivno postojeću društveno-kritičku dimenziju“.
Danilo Stojić, rođen 1981. u Titovom Užicu, autor je velikog broja literarnih i art fanzina, bavi se realizovanjem različitih kulturnih akcija, izdavaštvom i video produkcijom. Napisao je romane „Vreme poluraspada“ i „Resto“. Piše na srpskohrvatskom i engleskom jeziku. Na dodeli je istakao da je knjiga nastajala osam godina i prepoznao simboliku sa nazivom nagrade.
– U jednoj priči je moj deda partizan, prvoborac, koji je bio otpisan kao mrtav u hladnjači, preživeo i završio u Egiptu. On je mojoj braći i meni poklonio knjige „Pinki je video Tita“. To je ta veza i najveće značenje što će na mojoj knjizi biti naziv ove nagrade – rekao je Danilo Stojić.
– Dan biblioteke, 179 godina postojanja i rada jedne od najstarijih biblioteka u našoj zemlji obeležavamo sa ponosom i radošću – istakla je Dijana Jakšić Kiurski. – Opstajala je uprkos svim izazovima i iskušenjima koja postoje i danas. Mislim, pre svega, na sveopštu krizu čitanja i krizu kulturnog identiteta jer sve više živimo u materijalističkoj i potrošačkoj stvarnosti. To je prisustvo dualizma između snage žive, slobodne reči i njenog značenja, i sveopšte prisutnog agresivnog digitalnog i znakovnog jezika. U tome je uloga biblioteka, a naša, kikindska biblioteka bori se da očuva ljubav prema knjizi, sačuvala je svoju čitalačku publiku i knjizi privolela i nove generacije.
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ baštini tradiciju Srpske čitaonice koju su, 1. maja 1845. godine osnovali studenti Požunskog univerziteta. U to vreme hrabrost je bila i govoriti srpskim jezikom, a posebno pisati srpskim pismom, podsetio je direktor Biblioteke, Brane Marjanović.
U nastavku programa obeležavanja dana ove ustanove, sutra (utorak, 19. novembar) će, od 17 sati, biti svečano uručena nagrada za najbolji trejler za knjigu po konkursu Biblioteke. Gosti će biti pisci: Branko Stevanović, Robert Takarič i Zorica Despotov.