кикинда

6д1080дц-31ц0-42е8-8е5е-фб8цдц6бб928

Петогодишња Емилија Оторанов није скидала осмех са лица када су јој у посету дошли Деда Мраз и градоначелник Никола Лукач и донели јој оно што је желела, а она их је дочекала са медењацима. Нису заборавили ни њеног млађег брата четрнаестомесечног Немању.

– Пожелела сам да добијем праву јелку и Деда Мраз који је прочитао моје писмо испунио ми је жељу. Јелку ћу да окитим и биће то најлепша јелка коју сам имала – рекла нам је Емилија.

Од Емилијиног тате сазнали смо да његова мезимица сваке године пише градском Деда Мразу који ниједне године није пропустио да јој донесе пакетић.

-У писању писма помогла јој је мама, а Емилија га је украсила цртежом. Јелка ће, након што прођу празници, пронаћи место у нашем дворишту – казао је Мирослав Оторан.

И седмогодишњи Михајло Комленић, ученик првог разреда школе „Ђура Јакшић“ добио је оно што је пожелео, као и његова шестомесечна сестра Исидора.

-Градоначелник и Деда Мраз донели су ми хеликоптер и војнички аутомобил. Добио сам и слаткише.Имам пуно играчака, али ове су ми омиљене – открио нам је Михајло.

Михајлова мама Александра Комленић поздравила је акцију Града да свако дете добије новогодишњи поклон.

-Редовно пишемо Деда Мразу који увек оствари оно што је Михајло пожелео. Сваком поклону се обрадује, а ове године посебно је срећан што му је дарове донео градоначелник Лукач. Ово је предиван  гест локалне самоуправе – напоменула је Александра Комленић.

Подела новогодишњих пакетића малишанима на територији Града који су писма са новогодишњим жељама убацили у „Кутију жеља” једна је од најлепших акција града и организује се једанаести пут.

 

-Циљ нам је да сва деца осете чаролију и магију предстојећих празника. Долазак Деда Мраз, вилењака и добре виле са поклонима у њихове домове стварају чаролију и магију коју наши малишани жељно ишчекују и то је оно за шта сви ми живимо. Нема ничег лепшег  да нашу децу обрадујемо и да им омогућимо лепо и безбрижно детињство. На локалној самоуправи је да обезбеди деци најбоље услове за живот. Ове године имамо више од 5.500 и град. Деца су та која нас мотивишу да се изборимо са свим недаћама – напоменуо је Лукач и прецизирао да ће најпопуларнији дека на свету са својим помоћницима обићи све малишане на територији Града.

93295це3-40ф6-489б-8фа2-фцф703611645

Према најновијим подацима Градске изборне комисије излазност у Кикинди  до 16 часова је 46 процената.

Подсетимо грађани Србије бирају посланике у Народној скупштини, док Војвођани бирају и своје представнике у Покрајинском парламенту. Сва бирачка места на територији Града отворена су у 7 сати и затварају се у 20 часова.

ПРЕСЕК У 14 САТИ

До 14 часова, на 60 бирачких места у Кикинди и девет сеоских месних заједница, на гласање је изашло 36,5 одсто од укупног броја уписаних бирача.

Бирачка места отворена су до 20 сати.

Подсећамо, грађани Кикинде данас гласају на парламентарним и покрајинским изборима, док се у 65 локалних самоуправа у Србији одржавају још и локални избори.

393091952_377719737997694_8439293356793338367_н

У 11 сати у Кикинди излазност је 19,6 одсто од укупног броја уписаних бирача.

У пратњи супруге  гласао је и Миленко Јованов, кандидат са листе „Александар Вучић – Србија не сме да стане” и шеф посланичке групе Српске напредне странке у протеклом сазиву Народне скупштине.

 

На бирачком месту 32 у некадашњој Месној заједници „Лидија Алдан” гласање протиче у најбољем реду. Место је отворено у 7 сати, а од 952 бирача уписаних за покрајинске и 954 за републичке изборе, до 11 сати своју грађанску дужност испунило је 192 бирача.

 

бд75б0ц2-ц7а0-4394-аее7-бее74422д81а

У Србији се данас одржавају парламентарни и покрајинских избори,  а у 65 градова и општина истовремено се одржавају и избори за локалне скупштине. Свих 60 бирачких места на територији Града отворено је на време, у седам сати. Међу првима је на биралиште изашла покрајинска посланица и председница Градског одбора Српске напредне странке Станислава Хрњак.

На бирачком месту 9 у Основној школи „Свети Сава“ уписано је 866 бирача.

9ф0б7дцб-2аеа-463ц-б3ба-бббд8дед0482

У цркви Светог Фрање Асишког одржан је адвентски концерт. Ово је био први пут да су се публици Римокатоличкој цркви представили чланови хора „Јувентус“ из Темерина и хора Свети Јосиф Темишварски при храму Светих Козме и Дамјана. У цркви су се чуле божићне и духовне песме на српском, мађарском и латинском језику, а заједнички наступ два хора посебно је одушевио публику.

-Хор „Јувентус“ први пут је у Кикинди и веома смо срећни што смо добили прилику да будемо део адвента. Радо смо се одазвали позиву свештеника Ласла Бевиза да представимо део свог репертоара. Наступамо већ 20 година заједно и за ову прилику певали смо песме о адвенту, као и божићне нумере на мађарском и латинском језику. Певање је важно и улепшава живот, а ми смо отворени за сваку сарадњу са кикиндским певачким друштвима – рекла је Жужана Черњак, диригенткиња хора „Јувентус“.

Свештеник Ласло Бевиз није крио задовољство што је заједништво два народа исказано и на адвентском концерту.

-Трећа је недеља адвента и увелико се припремамо за Божић. Овај концерт је историјски догађај у нашем граду јер смо успели да се на истом месту изведу и православне и католичке  божићне песме. Ово је начин да покажемо свету да знамо заједно да славимо најрадоснији хришћански празник – рекао је Бевиз.

54ф494ац-7дц3-4б2б-8ц2е-563дд55ц0712

Велики народни оркестар АКУД „Соња Маринковић“ из Новог Сада одржао је целовечерњи концерт у амфитеатру Високе школе струковних студија за образовање васпитача чиме је потврђена сарадња ове две установе. Владимир Грујић, води оркестар већ пет деценија и како истиче значајно је повезивање са кикиндском Високом школом с обзиром на то да имају смер васпитач за традиционалне игре.

-Нама је ово први пут да сарађујемо, пре свега, захваљујући професору Слободану Балаћу који је наш члан. Уједно студент ове школе Славен Балаћ такође је део оркестра. Ранијих  година наступали  смо са фолклорним ансамблом јер је Кикинда захваљујући „Гуслама“ веома призната у нашем миљеу. Очекујем да ћемо са школом проширити сарадњу, а самим тим и са Кикинђанима – истакао је Грујић.

Директорка ВШССОВ Ангела Месарош додала је да су школи на располагању ресурси  АКУД „Соња Маринковић“  из народне традиције.

-У сусрет предстојећим празницима желели смо да организујемо концерт за студенте и грађанство. Ово је била прилика да се на сцени појаве и  наши студенти традиционалног смера који су били у прилици да се из прве руке упознају са тим како своју школу могу да примене приликом ангажовања у културно-уметничким друштвима – рекла је Ангела Месарош Живков.

Велики народни оркестар представио се војвођанским композицијама који је обухватио српске, мађарске, румунске и ромске игре. Свирали су староградске игре, као и део репертоара Србије.

81ц5ед3е-еб9б-439д-б112-7а88865ф5371

У организацији Стреличарског клуба „Аполо“ у Кикинди у СЦ „Језеро“ одржава се други „Сова куп Кикинде“ који је уједно и друго коло Купа Србије у стреличарству. Наш Град угостио је 92 најбоља такмичара из читаве земље, истакао је Љубомир Замуровић, председник Управног одбора клуба.

-Стреличари се  надмећу се у свим категоријама од пионира до ветерана. Гађају  они који су се квалификовали на квалификационим турнирима, тако да смо угостили најбоље у Србији – казао је Замуровић.

Кикиндски клуб на овом купу има шест представника. Бора Станкић и Драган Чобић су у ветеранској категорији, Сара Замуровић и Завиша Лучић су у сениорској конкуренцији, Ђорђе Мишковић је јуниор, а Ана Лукић је кадеткиња.

-То је велики успех како за „Аполо“, тако и за сам град, али и промоцију стреличарског спорта. Клуб расте и у будућности очекујемо велике резултате. Подршку овом такмичењу пружила је локална самоуправа која нам је помогла да у одличним условима организујемо турнир. Град је препознао стреличарство као нови бренд – додао је Замуровић.

Гађа се у дисциплинама голи лук без нишана, олимпијски лук који је и основна дисциплина и сложени лук.

мед зеравица

Газдинство Жеравица из Башаида које је учествовало на Етно сајму хране и пића у оквиру штанда Града награђено је посебним признањем у категорији меда и производа од меда. Сунцокретов мед који производи Радован Жеравица одлично је оцењен, а награда је још значајнија када се узме у обзир да се на сајму у Београду представило више од 300 произвођача традиционалних прехрамбених производа. Сајам је имао међународни карактер, са учесницима из Републике Српске, БиХ, Црне Горе и Грчке. Циљ манифестације остао је непромењен током година, а то је  утемељење робне марке етно производа.

Радован је пчеларством почео да се бави пре седам година на наговор пријатеља из Новог Бечеја.

-Данас имам 70 кошница, а почео сам са четири. Производим мед од уљане репице и он први дође. Након тога следи багремова, па сунцокретова паша. Осим чистог меда купцима нудимо мед са бундевиним семеном, са копривом, са циметом, сувим орашастим плодовима, са сушеним плодовима, поленом, прополис у меду – казао је Жеравица.

Како би на најбољи начин искористили благодети које пчеле пружају Радованова ћерка Сања Ћирић Жеравица постала је сертификовани апитерапеут. То је особа која је специјализована за лечење употребом пчелињих производа. Оформили су апикомору са инхалацијама где је могуће инхалирати се ваздухом из пчелињих кошница. За инхалацију се користе полен, мед, матична млеч, прополис. Ваздух из кошнице удише се кроз инхалатор и тако се решавају тегоба. Апикомора изграђена је од природних материјала и ради када су и пчеле активне. Сања производи и мелеме и креме од пчелињег воска у који се додају биљна уља.

 

моја прва плата 1

На програм Националне службе за запошљавање „Моја прва плата“, чији је циљ подстицање запошљавања младих и подршка привреди да дође до недостајућег кадра, на територији Севернобанатског управног округа пријавио се 131 послодавац са 317 радних места. Међу њима је 18 послодаваца из јавног сектора са 45 радних места, док је 113 фирми из приватног сектора са 272 радна места, сазнајемо од Иване Фелбаб, начелнице Одељења за посредовање у запошљавању Филијале Националне службе за запошљавање.

-Послодавци из приватног сектора највише траже раднике са средњом школом и то у областима администрације, трговине и машинства. У јавном сектору највећа је потражња за медицинском струком. Када је реч о особама које имају високу стручну спрему послодавци траже дипломиране економисте и технологе – истакла је Фелбабова.

Програм је намењен друштвено одговорним послодавцима који су спремни да дају шансу младим људима да стекну своја прва радна искуства, оспособљавајући их за самосталан рад на конкретним пословима, а према унапред утврђеном плану оспособљавања. Млади до 30 година имали су могућност да се на оглашене позиције пријаве до 6. децембра.

-Пријавило се 96 кандидата и то највише за административне послове и област трговине. Услов је био да се налазе на евиденцији, да имају најмање средњу стручну спрему, да су до 30 година, да немају радног искуства или да је оно краће од шест месеци, да нису раније користили средства из програма „Моја прва плата“, као и да нису у претходних шест месеци били у радном односу код послодавца код ког конкуришу – подсетила је наша саговорница.

У току је избор кандидата који траје до 22. децембра. Најкасније до 29. децембра на порталу „Моја прва плата“ биће објављене коначне листе послодаваца са бројем изабраних кандидата.

-Након што изађе коначна листа закључење тројног уговора између Националне службе, послодавца и одабраног кандидата биће организовано од 1. до 19. јануара наредне године – појаснила је Ивана Фелбаб.

Програм „Моја прва плата“ подразумева оспособљавање незапосленог за самосталан рад ради стицања вештина, знања и компетенција. Програм се реализује без обавезе заснивања радног односа. По истеку оспособљавања за рад послодавци одлучују да ли ће засновати радни однос са кандидатима.

Плата и доприноси девет месеци

Програм „Моја прва плата“ финансира се девет месеци. Средњошколци добијају 28.000 динара, а они са високим образовањем имају зараду од 34.000 динара. Свима се уплаћује допринос у случају повреде на раду и професионалне болести. Новац им исплаћује Национална служба за запошљавање, а послодавци могу младима да исплате и додатна средства која не могу да буду већа од износа који исплаћује НСЗ.

 

 

393088683_1084435825892500_1258077775890304963_н

У Галерији „Тера“ отворена је изложба на којој су изложена дела апстракције из фундуса сликарске колоније удружења грађана „Крила анђела“ из Нових Козараца. Изложена дела настала су у поменутом удружењу грађана, а слике  је одабрала кустоскиња Верица Немет.

-На моје велико задовољство кустоскиња је одабрала фантастичне радове јер су сва ова дела била на изложбама у Букурешту и Темишвару. Изложена су дела Јордана Гелевског из Македоније и Милене Крстин из Новог Милошева која је започела да слика апстракцију након заједничког договора и њена уметност излагана је у иностранству и у галеријама нашој земљи. Миливоје Штуловић, академски сликар из Крагујевца кикиндској публици представља се са четири слике, а могу се видети и дела мастер академског сликара Аните Бунчић, као и Аните Гавриловић чије слике су будућност сликарства – истакао је председник удружења „Крила анђела“ Милан Рељић.

Како је додао наш саговорник изложба апстракције у њему је изазвала пуно емоција. Ово је први пут да је дошло до сарадње између „Тере“ и „Крила анђела“, а све у интересу града, напоменуо је Рељић.

-Наше удружење наредне године обележиће деценију постојања и рада и ми инсистирамо на томе да сви ми који се бавимо културом заједно радимо у интересу Града – прецизирао је Рељић.

Отварање изложбе обогатили су ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, а Милан Рељић поклонио је слику Данијелу Перишићу из уметничког студија „Сомбор“, са којим је пре две године потписао Повељу о братимљењу.

Удружење грађана „Крила анђела“ негује идеју да ликовна уметност треба да буде доступна свим слојевима друштва. Од када је основано организује ликовна саборовања на којима окупља оне који су тек почели да стварају, као и познате сликаре из наше земље, Црне Горе, Румуније, Мађарске, Хрватске , Босне и Херцеговине, Македоније и Русије. Током деветогодишњег рада реализовано је и 30 изложби, а удружење је успело да се позиционира као једно од значајнијих културних центара у нашој средини.