Из Електродистрибуције обавештавају да су отказани су радови планирани за четвртак, 3. октобра од 9 до 11 у улици Браће Татић у Кикинди. Неће бити обуставе електричне енергије.
кикинда
Репрезентативни синдикати у просвети одлучили су да у среду 2. октобра ступе у једнодневни штрајк и најавили тоталну обуставу наставе.
На територији Града Кикинде часова неће бити ни у једној средњој школи, као ни у основним „Ђура Јакшић”, „Фејеш Клара”, „Жарко Зрењанин”, „6. октобар”, „Васа Стајић” у Мокрину, „Глигорије Попов” у Руском Селу, „1. Октобар” у Башаиду.
У ОШ „Вук Караџић” наставе у преподневној смени неће бити, док ће наставници држати скраћене часове.
Часове у трајању од 30 минута имаће и ђаци у школама „Миливој Оморац” у Иђошу, „Петар Кочић” у Накову и „Славко Родић” у Банатском Великом Селу, док ће у новокозарачкој „Иво Лола Рибар” учитељи и део наставника бити у обустави рада, а део наставника ће држати скраћене часове од по 30 минута.
Редовна настава одвијаће се једино у Основној школи „Братство-јединство” у Банатској Тополи.
Представници синдиката образовања и предшколства данас су на састанку с премијером и ресорним министром. Повећање плата, очекује се, биће главна не и једина тема. Подсетимо, синдикати су затражили да се предложене измене и допуне Кривичног законика нађу у јавној расправи и да буду усвојене у Скупштини Србије по хитном поступку.
Такође, траже да се почетна плата наставника, односно запосленог са седмим степеном стручне спреме, а у складу са потписаним Протоколом са Владом Србије, у јануару 2025. године изједначи са просечном зарадом у Србији (према последњем објављеном податку Републичког завода за статистику). Повећање треба да буде у једнаком проценту за све запослене у просвети. Затражено је и да се до краја 2024. године, уз консултације са репрезентативним синдикатима, изврши измена Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама. Такође, синдикати траже да се запосленима у образовању исплати „новогодишња награда” у складу са Посебним колективним уговором.
У среду, четвртак и петак наш град домаћин је 31. „Змајевим дечијим играма“ у организацији Културног центра. Првог дана већ од 10 часова малишани ће имати прилику да уживају у концерту за предшколце Тоде Николетића и Ивана Леншчешена, у 15 часова у Мокрину је дружење са Урошем Петровићем, а од 18 сати у свечаној сали Народног музеја биће организован концерт ученика ОМШ „Слободан Малбашки“.
Наредног дана програм почиње посетом ОШ „Иво Лола Рибар“ у Новим Козарцима док ће од 15 часова на Градском тргу бити организована централна приредба која ће се у случају лошег времена одржати у Народном позоришту.
У петак је у Галерији „Тера“ квиз „Шта знам о Змају“, у 12 сати у Народној библиотеци је сликарска радионица Миливоја Костића „Сва би деца дошла амо, да се својски поиграмо“, у 14 часова у фоајеу Народног позоришта „Камишибај“ театар за децу изешће „Приче из велике дрвене сликовнице“, а у 15 сати у Народној библиотеци је изложба илустрација из књиге „Имам чигру шарену“ под називом „Знам песму за почетак и крај, затвори очи и реци Змај“.
А.Ђ.
Најважнији датум у Башаиду у новијој историји је 1. октобар када се обележава Дан ослобођења у Другом светском рату. Ово је прво место на територији града које је ослобођено од окупатора. Овим поводом представници Савета Месне заједнице, града и борачких организација положили су венце на споменик у центру села. Башаид је 1944. године ослободила Црвена армија.
Поводом Дана села држана је свечана седница Савета Месне заједнице на којој Бојан Микалачки, председник Савета МЗ навео најважније инвестиције од почетка године.
-Најважнија инвестиција завршена на самом почетку године изградња кружног тока. То је највећи пројекат реализован у скорије време, а подржали су га ЈП „Путеви Србије“ и локална самоуправа. Велику помоћ имали смо и од народног посланика Миленка Јованова. На стадиону ФК „Војводина“ урађен је аутоматски заливни систем терена, а стадион је добио и нову трактор косачицу за одржавање терена. Читаве године радило се на уређењу унутрашњих просторија Дома културе. Просторије које користе удружења и фолклор сала глетоване су, кречене, замењена је комплетна расвета, унутрашња и спољашња столарија, стављене су тракасте завесе, комплетно је реновиран санитарни чвор, поправљен је кров на згради. У излетишту Дударница постављене су нове парковске клупе и канте, и постављена соларна расвета. Вишегодишњим засадима пошумљене су многе локације – истакао је Бојан Миклачки.
Обележавању значајног датума присуствовали су Младен Богдан, председник Скупштине града и Мирослав Дучић, члан Градског већа.
-Ово је прилика да се сетимо наших хероја и одамо им дужну почаст јер они су дали животе да би ми живели у слободи. Са представницима Савета месне заједнице разговарано је о ономе што је урађено у селу као и о будућим плановима које ћемо заједнички реализовати. Обишли смо село и разматрали могућност даљег улагања у Дом културе који користи велики број мештана, пре свега деце и удружења грађана. Сложили смо се и да је најважнија инвестиција коју смо реализовали у прошлој години кружни ток на улазу у Башаид који је био црна тачка Баната, а на захтева мештана Башаида – навео је Младен Богдан.
Јубилеј, 80 година од ослобођења, односно Дан села искоришћен је и за доделу захвалница најзаслужнијим појединцима, удружењима и фирмама које је уручио градоначелник Никола Лукач.
Ове године награђени су: СТР „Јованов”, за дугогодишњу успешну пословну сарадњу, а за ангажовање и допринос селу, похвалнице су уручене Душану Армацком, Зоран Литричину, Василију Симићу, Радован Балогу, председнику карате клуба „Башаид“.
-Хвала мом селу који је препознао труд и рад који улажем у организовању спортских и гастрономских манифестација. Управо ти догађаји промовишу Башаид, а све се организује у сарадњи са Бојаном Микалачким. Карате клуб основан је пре 25 година, има 60 чланова, а од 24. до 27. октобра наша три члана учествоваће на Светском првенству у Београду – казао је Балог.
Плакете су додељене и радницима Месне заједнице Војици Перићу, Миодрагу Волареву и Данијелу Сараволцу.
Поводом Дана села организована је „Крофнијада“, али и изложба рукотворина удружења жена из околине.
А.Ђ.
Основна школа „1. октобар“ из Башаида прославила је јубилеј, 80 година постојања и рада. У обележавање су се укључили сви запослени и ученици који су припремили богат програм за своје мештане, а прикључили су им се и малишани из вртића „Маслачак“.
-Сваке године улажемо у боље услове рада. На конкурсу Покрајинског секретаријата за спорт и омладину одобрена су нам средства, 250.000 динара за набавку опреме за физичко васпитање. Ове године окречили смо и четири учионице. Приоритет за наредни период биће санација платоа школског дворишта и прилаз школу – истакао је директор Мирко Влајков.
Обележавању је присуствовао и члан Градског већа Тихомир Фаркаш.
-Осам деценија постојања је значајан јубилеј и ова школа у претходном периоду може да се похвали добрим ђацима и озбиљним условима за рад. Градска управа константно улаже у образовање и наставићемо тако како би подржали све школе. Свесни смо проблема и на нама је да помогнемо да се што боље опреме и буду што квалитетније – рекао је Фаркаш.
У школи је укупно 250 ученика од којих је 40 првака.
А.Ђ.
Грејна сезона почеће 15. октобра, најавио је директор ЈП „Топлана“ Душан Марјановић. Током лета завршен је ремонт најкритичнијих деоница топловода на више локација у центру и на Микронасељу. Уложен је новац у дотрајалу опрему и ремонт система, а велику помоћ пружила је и Градска управа.
-У току је тестирање система и очекујемо успешан старт. Надамо се да током грејне сезоне неће бити већих проблема. Прошле сезоне имали смо свега четири хаварије и уколико и ове буде тако бићемо задовољни – рекао је Марјановић.
Цена даљинског грејања неће се мењати.
-Постоје најаве да ће се даљинско грејање имати нижу цену него што је сада. Наплата је на задовољавајућем нивоу и хвала свим корисницима који обавезе према „Топлани“ измирују на време. Стабилни приходи омогућују да немамо дуговања према добављачима ЈП „Србијагасу“ и ЕПС-у -додао је наш саговорник.
Дуг привреде и грађана према ЈП „Топлани“ је око десет милиона динара. Део корисника је и тужен и та потраживања су око пет милиона динара. Сви имају могућност да потпишу репрограм дуговања на рате – подсетио је Марјановић.
У четвртак и и петак, 10. и 11. октобра планиране су топле пробе.
-У четвртак су пробе у центру, а у петак у Микронасељу, у Банатском Великом Селу и улицама Светозара Милетића и Хајдук Вељковој. Уколико неко не буде имао грејање током поменута два дана потребно је да преко професионалних управника односно председника Скупштине станара пријаве проблем. Запослени у „Топлани“ изаћи ће на терен и решити проблем – додао је Душан Марјановић.
А.Ђ.
Музеј Тера позвао је посетиоце у суботу, 5. октобра, на програм затварања садржајне и успешне летње сезоне. Тим поводом, у Музеју ће током дана бити организоване радионице, а увече музички програм:
Од 12 сати биће одржана Психоарт Лаб радионица у којима учесници уз помоћ визуелних и перформативних пракси истражују унутрашње доживљаје, експериментишу са начинима изражавања, а затим уз стручно вођење вербално обрађују проживљено и тако проширују телесну и емоционалну свесност. Радионица је затвореног типа и за учешће је неопходна пријава, а води је Милена Ћук.
У 15 сати ће почети радионица израде рељефа за децу и њихове одрасле пратиоце. Радови који буду настали на радионици биће следеће сезоне изложени у комплексу Музеја Терра.
Радионица која је део пратећег програма изложбе „Задње двориште”, у којој ће аутор Владимир Илић са учесницима истраживати могућности цртања пантографом биће одржана са почетком у 17 часова.
Наступ Марине Перазић, најистакнутије личности југословенске електро поп сцене и певачице групе Денис & Денис, у сарадњи са ДЈ XЛX најављен је за 21 сат.
Улаз за све активности је бесплатан.
Пољопривредник из Иђоша Живко Команов обрађује 80 јутара земље. Од ратарских култура узгаја пшеницу, кукуруз и сунцокрет и већ четврту годину заредом усеви су у потпуности подбацили.
-Ову производну годину умногоме су отежали и фазани и дивљач. Под сунцокретом сам имао 17 јутара и убрзо након сетве морао сам да пресејавам део парцела. И дивљач се бори за живот тако да је у потрази за храном страдало семе сунцокрета – сазнајемо од Команова.
Већ први откоси сунцокрета најавили су катастрофалну годину.
-Имали смо од 300 до 700 килограма по јутру. Суша и тропске температуре допринеле су да усев буквално изгори. Пред жетву сам имао великих проблема са птицама. Свако јутро сам одлазио на њиву како би спасао што се спасити може и терао птице. Оно мало семена сунцокрета у главицама оне су појеле у великој мери – наводи наш саговорник.
Кукуруз је такође подбацио. Приноси је било врло мали.
-Ситуација је била таква да на појединим биљкама није било ни чокања. Најгоре је то што је уложено доста новца и труда, а род је такав да не покрива ни основне трошкове – додаје Живко Команов
И са пшеницом и јечмом пољопривредник из Иђоша, такође је имао проблема.
-Сетву сам обавио крајем јануара и почетком фебруара. Ницање није било лоше, међутим недостатак падавина, односно киша која нас је заобилазила до недавно, учиниле су своје – каже Команов.
Увелико тече припрема земљишта свега осталог за предстојећу јесењу сетву. Наш саговорник прецизира да нема могућности да мења производњу.
-Они који се баве пољопривредом сваке године иду у први разред и то је истина. Свака година је за себе, а ја што више белим изгледа да мање памети имам шта радити и како организовати производњу -закључио је Живко Команов.
Производну годину пољопривредници су завршили у минусу. То ће се, сматрају стручњаци, одразити најпре на предстојећу сетву озимих стрнина, а потом и на све остало. Очекивања су да се мање улаже у декларисана семена, као и у минерална ђубрива који су важни инпути у производњи хлебног зрна.
А.Ђ.
Удружење НУРДОР обележава Златни септембар, месец подршке деци оболелој од малигних болести. Тим поводом у дворишту Курије организоване су креативне радионице и програм у ком су учествовали солисти, плесне групе и фолклораши.
У Србији сваког дана једно дете оболи од рака, а друштво је то које треба да обезбеди најбоље могуће услове и квалитет лечења у свим здравственим центрима у Србији, рекла је Романа Драган из НУРДОР-а.
-Малишани оболели од малигних болести најважније је да имају болнице по мери детета. То подразумева реконструкцију односно адаптацију хематоонколошких одељења према највишим стандардима, улагање у опрему и здравствени кадар. И по пола године боравимо са својом децом на одељењима хематоонкологије како би наши најмилији добили неопходну терапију, стога оно треба да нам буде друга кућа и да на ништа не недостаје – рекла је Романа Драган.
За 20 година постојања укупно је уложено више од 3 милиона евра за опремање свих одељења, организовано стручно усавршавање лекара и медицинских сестара.
-Статистика је поражавајућа јер јако пуно деце оболи од рака, конкретно од леукемије где је излеченост 70 одсто. Дуг је период лечења што могу да потврдим из личног искуства јер се моје дете од 2018. године бори са овом болешћу. Зато септембар посвећујемо ширењу визије о значају континуиране подршке храброј деци и њиховим породицама током великих животних битки – додала је наша саговорница.
Подршку скупу дали су градоначелник Никола Лукач, председник Скупштине града Младен Богдан и чланови Градског већа Мелита Гомбар и Жељко Раду.
-Хвала свима који су дошли да пруже подршку малим херојима и дивовима који се свакодневно боре да оздраве. Родитељи и здравствени радници лавовски се боре за живот сваког малишана и на нама је да им помогнемо колико је то у нашој моћи. Локална самоуправа ту је да помогне сваком болесном детету и породици и наша порука свима је да будемо здрави – навео је Богдан.
Из НУРДОР-а позивају све грађане и друштвено одговорне компаније да им се придруже и да подрже акцију путем НУРДОР изазова на друштвеним мрежама, слањем броја 2 на број 1150 за редовно месечно донирање у износу од 200 динара.
А.Ђ.
Радионица под називом „Повезујуће нити: израда појасева за народну ношњу“ одржана је у Етно кући „Ђерам“ у Мокрину. Догађај су организовале чланице Женске певачке групе „Мелизми“.
-Имамо секцију за очување банатске ношње и обичаја, а наш пројекат чији је циљ да научимо како се израђује српски појас, подржао је кабинет министра без портфеља Ђорђа Милићевића кроз јачање односа дијаспоре и матичне државе. Ручно ткање је најстарији занат и на семинару смо угостили више од двадесетак учесница из Македоније, Румуније, Мађарске, са Пала и наше земље које су биле заинтересоване да науче и од заборава сачувају ткање – истакла је Биљана Мандић, оснивач групе „Мелизми“.
Скупу су присуствовали Никола Лукач, градоначелник, Младен Богдан, председник Скупштине града и Горан Ристић, председник Савета МЗ Мокрин.
-Очување традиције и неговање старих заната нам је важно. Спој младости и искуства прави је пут да ткање остане сачувано и да се пренесе на млађе генерације не само из наше, него и из других држава – навео је градоначелник Лукач.
Горан Ристић, председник Савета МЗ Мокрин истакао је да му је драго што је Мокрин део овог догађаја и додао да је важно очувати традицију и народне ношње којих је све мање.
А.Ђ.