najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Povodom Dana grad, sutra, 27. decembra u 19 sati u Narodnom pozorištu, nastupiće tamburaški sastav „La Banda“.
Članice sastava izvode popularnu, filmsku, autorsku i disko muziku, kao i odabrane pesme narodnog žanra. Kontrastna, a skladna, „La Banda“ je spoj tradicije i mladosti, devojaka i tambure.
Klizalište, koje je postavljeno u centru grada, počinje sa radom sutra (četvrtak) u 17 sati. Uživanje u zimskim čarolijama na ledu omogućili su SC „Jezero“, u saradnji sa Turističkom organizacijom, a pod pokroviteljstvom i uz podršku Gradske uprave. Prvog dana klizanje i iznajmljivanje klizaljki biće besplatno.
„Ledeno jezero“ biće dostupno mesec dana, a radno vreme klizališta će biti radnim danima od 17 do 21, a vikendom od 17 do 22 sata. Cena ulaznice biće 200 dinara, za termin u trajanju od sat vremena, a isto toliko novca će biti potrebno izdvojiti za iznajmljivanje klizaljki.
Pravoslavna crkvena opština u Kikindi predavanjem profesor istorije Tihomira Gajskog o istoriji hrama Svetog oca Nikole i uz prigodan kulturni program, započela je obeležavanje 250 godina od izgradnje crkve. Profesor istorije u Gimnaziji „Dušan Vasiljev“ učestvovao je u pisanje knjige o kikindskom hramu i ovom prilikom govorio je o prošlosti, ne samo hrama u centru, nego i samog grada.
-Moje izlaganje propraćeno je fotografijama koje imamo, a oslikavaju crkveni i gradski život. Sve što se dešavalo u gradu reflektovalo se i na hram i obrnuto. Hronološki sam predstavio istorijske događaje uz poznate i one manje poznate činjenice. Počeci su skromni, kao što je uvek, a sa sticanjem ekonomske moći građana crkva Svetog Nikole je sagrađena. Oslikana je iznutra i održavana od strane tadašnje vlasti. Pamti se i vreme kada je pala u nemilost, a sada se ponovo obnavlja vera, ali i sama građevina. Naša crkva izgrađena je pre dva i po veka i starija je i od nekih država koje danas puno znače u svetu – naveo je Gajski.
Crkva u Kikindi građena je u jezuitskom stilu. Njena gradnja započeta je 1769. godine i dogradnjom zvonika završena je 1774. godine.
-Tadašnja vlast je nastojala da jednog dana prisvoji hramove i da ih pretvori u rimokatoličke. Austrijska vlast tolerisala je naše prisustvo, sa nadom da će preobratiti narod. Na sreću, to se nije desilo i naša crkva i dan danas je pravoslavna – rekao je Tihomir Gajski.
Starešina hrama Svetog Nikole sveštenik Miroslav Bubalo dodao je da se crkva za značajan jubilej priprema godinama.
-Predavanje je jedan deo obeležavanja. U aprilu planiramo izložbu relikvija, bogoslužbenih knjiga i drugih predmeta, kao i promociju knjige, dok će 22. maja na letnjeg Svetog Nikolu, kada je i slava grada, biti organizovano osvećenje crkve. U proteklom periodu rekonstruisan je krov, a u planu je da se u martu započne uređenje fasade i da se završi grejanje. Svega četiri hiljade ljudi gradilo je ovaj hram četiri godine. Danas, da nas se sakupi četiri hiljade, teško da bismo mogli da okrečimo crkvu, a ne da je sagradimo. Naši preci bili su jake volje, čvrste vere i nepokolebljivih stavova – naveo je sveštenik Bubalo.
U programu su učestvovali i Tihomirovi sinovi Nikodim i Tihon Gajski koji su izveli klasične kompozicije na gitari, hor mladih Sveti Nikolaj Srpski, hor pri hramu Svetog Nikole i članice Ženske pevačke grupe ADZNM „Gusle“.
Ono što hramu daje izuzetan značaj je ikonostas i zidne kompozicije, koje se zbog svoje likovne vrednosti ubrajaju u izuzetna dela srpske umetnosti. Zidne kompozicije izvedene su u tehnici ulja na zidu. Ikonostas je izrađen 1773. godine i dugo se mislilo da je on rad Teodora Ilića Češljara, a sada sa sigurnošću može da se tvrdi da je delo Jakova Orfelina. Od 2022. godine u crkvi se nalazi kopija čudotvorne ikone „Presvete Bogorodice Bezdinske“, dobijena na dar od Eparhije banatske. Godine 1990. crkva Svetog oca Nikole uvrštena je među spomenike kulture od izuzetnog značaja.
A.Đ.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, UKP, Službe za suzbijanje kriminala i policijskih uprava u Kikindi, Šapcu, Kraljevu, Prokuplju, Valjevu i Pančevu u saradnji sa Sektorom poreske policije, a po nalogu nadležnih tužilaštava, sproveli su akciju u vezi sa otkrivanjem poreskih krivičnih dela i uhapsili tri osobe, dok će protiv još sedam biti podnete krivične prijave.
Zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivična dela poreska utaja i poreska prevara u vezi sa PDV-om uhapšeni su Z. M. (36) iz Mionice, kao i odgovorna lica „Familija Marke“, N. V. (43) i „MDE IT Solutions“ L. I. (45). Krivična prijava u redovnom postupku biće podneta protiv M. L. (27), kao i odgovornih lica A. F. (44) „Ekemeks“ Pančevo, N. J. (49) „VS Trejd plus“, K. J. (34) i M. R. (27) „Biftek“, S. F. (24) „Komrent 015“ i D. S. (45) „SD Milpeks“.
Osumnjičeni su, svako u okviru svojih poslovnih aktivnosti, u periodu od 2022. do 2023. godine, na osnovu neprijavljenog prometa robe široke potrošnje, simulovanih pravnih poslova i neplaćanja naknada za uvoz proizvoda koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada, izbegli obračun i plaćanje poreskih obaveza u ukupnom iznosu od 227.121.567 dinara.
Po nalogu Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, uhapšenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti sprovedeni u nadležno tužilaštvo.
U četvrtak, 26. decembra, zbog radova na elektro mreži, od 10 do 13 sati bez struje će ostati domaćinstva u ulici Gavrila Principa od M.Stojanovića do Ž.Zrenjanina (neparna strana).
U slučaju ranijeg završetka planiranih radova, „Elektrodistrivucija“ zadržava pravo da uključi napajanje korisnika pre planiranog vremena . U slučaju loših vremenskih uslova, radovi se mogu odložiti.
Građani kojima su odobrena sredstva na konkursu za energetsku efikasnost u Gradskoj kući potpisali su ugovore. Imali su mogućnost da konkurišu za devet različitih mera, koje zajedno subvencionišu lokalna samouprava i Ministarstvo rudarstva i energetike. Vanja Vujić iz Mokrina sredstva je dobio za kupovinu gasnog kotla.
-Imamo kotao na čvrsto grejanje i zahvaljujući ovoj meri zamenićemo ga za gasni. Sada ćemo imati efikasnije grejanje u kući. U narednim godinama potrebno je da uradim i izolaciju stambenog objekta, konkurisaću za sredstva i nadam se pozitivnom ishodu – saznajemo od Vujić.
Sredstva za kupovinu gasnog kotla i prateće opreme za centralno grejanje pripala su i Milki Vrbljanac iz Ruskog Sela.
-Do sada smo imali gasne peći u kući od 120 metara kvadratnih. Suprug i ja smo sve stariji i rešili smo da uvedemo centralno grejanje kako bi nam u svim prostorijama bilo podjednako toplo. Pozdravljam ovu meru koja nam puno znači – dodala je Milka Vrbljanac.
Kako je istakao Nikola Jugin, energetski menadžer iz godine u godinu sve je veća zainteresovanost sugrađana za ovaj konkurs. Mere se sufinansiraju sa 20 miliona dinara, a sredstva je ove godine dobilo 139 sugrađana .
-Ovo je četvrta godina kako se raspisuje konkurs za energetsku sanaciju i građani su osim za zamenu spoljne stolarije, u znatno većoj meri aplicirali za ugradnju i nabavku kotla na gas i cevne mreže odnosno radijatora i prateće opreme za centralno grejanje, kao i za izolaciju i fasadu – saznajemo od Jugina.
Ugovori su potpisani sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom koji je, obraćajući se okupljenima, istakao da je ovaj program jedan od najatraktivnijih za sugrađane .
– U narednoj godini planirano je još više novca za ovu namenu kako bi kuće i stanovi bili što funkcionalniji– precizirao je Bogdan.
Za četiri godine ukupno 450 domaćinstava dobilo je bespovratna sredstva za ulaganje u energetsku efikasnost u svojim domovima. Konkurs će biti dostupan i naredne godine.
A.Đ.
Polaznici Baletske škole Novi Sad, izdvojenog odeljenja u Kikindi, predstojeće praznike sugrađanima su čestitali izvođenjem novogodišnje bajke „Krcko Oraščić“ Petra Iljiča Čajkovskog. Na sceni Narodnog pozorišta četrdesetak balerina i baletan bili su cveće, igračke, olovni vojnici, pahulje, vile, miševi.
-Svake godine uoči Nove godine i Božića priredimo koncert za roditelje i sve ljubitelje baleta. Učestvuju svi naši polaznici od pripremnog odeljenja do četvrtog razreda osnovne baletske škole. Ove godine, u duhu praznika, odlučili smo se za „Krcka Oraščića“ koji je među najpopularnijim baletima na svetu – rekla je Olivera Stojkov, nastavnik korepetitor.
Septembra 1994. godine prvi put je otvorena Baletska škola u tadašnjem Domu omladine, tako da ove godine ona obeležava tri decenije kontinuiranog rada, naveo je v.d. direktor Kulturnog centra Marko Markovljev. Vremenom je prerasla u izdvojeno odeljenje Baletske škole u Novom Sadu.
-Malo koji grad u našoj zemlji može da se pohvali da ima izdvojeno odeljenje umetničke škole. Ponosni smo što i danas negujemo ovu umetnosti. Mnogi polaznici, po završetku naše, osnovne škole, završila su srednju Baletsku školu. Ima ih dvadesetak što znači da je čitava jedna generacija novosadske škole iz Kikinde – napomenuo je Markovljev.
Sa polaznicima rade nastavnice baleta predvođene Ingridom Vojvodić koja je od samog početka deo ove škole.
A.Đ.
Završna sednice Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine u Srbiji u ovoj godini organizovana je u našem gradu. Gradonačelnik Mladen Bogdan u svom kabinetu priredio je prijem za delegaciju pomenutog Nacionalnog saveta, nakon čega je održan i radni sastanak na kome je rezimirana godina na izmaku, sa osvrtom na planove u narednoj godini.
-Naš savet ima 35 članova iz svih krajeva naše zemlje od Bujanovca do Subotice jer nam je cilj, prilikom formiranja liste bio da zastupimo Rome i Romkinje iz svih krajeva Srbije. Kikinda je lokalna samouprava koja služi kao primer dobre prakse kada govorimo o unapređenju položaju Roma. Ovde su Romi integrisali u lokalnu sredinu, dobar deo njih je zaposlen, ima visoko obrazovanje, ali imamo i studente iz Kikinde – istakao je Dalibor Nakić, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.
Ljiljana Mihajlović, članica Nacionalnog saveta i direktorka Kancelarije za inkluziju AP Vojvodine, takođe je napomenula značajan pomak u Kikindi kada su Romi u pitanju.
-Sve što je država prepoznala i stoji u Strategiji u Kikindi se primenjuje. Posebno smo ponosni na činjenicu da je sve više visoko obrazovanih Roma i Romkinja u vašem gradu i nadam se da će se ovaj trend nastaviti – precizirala je Ljiljana Mihajlović.
Član Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine u Srbiji je i Željko Radu, član Gradskog veća.
-Puno toga urađeno je na unapređenju položaja romske populacije u našem gradu. Sistematizovano je radno mesto koordinatora za romska pitanja, pokazali smo da je Kikinda siguran strateški partner organizacijama različitog nivoa vlasti poput Nacionalnog saveta, Stalne konferencije gradova i opština, nemačkoj organizaciji GIZ sa kojom radimo na ekonomskom i socijalnom osnaživanju Roma i Romkinja. Tu je i pomoć u besplatnim udžbenicima i školskom priboru za svu našu decu jer nam je obrazovanje najvažnije s obzirom na to da samo obrazovan Rom može obezbediti adekvatan život sebi i svojoj porodici – dodao je Radu.
Na samom početku sednice goste je pozdravio gradonačelnik Bogdan, a skupu su prisustvovali i Dušan Popeskov, predsednik Skupštine grada i članice Gradskog veća Marijana Mirkov i Melita Gombar.
-Kako bi se Kikinda razvijala potrebno je da omogućimo jednake mogućnosti za sve naše sugrađane i u tome i uspevamo. Konstantno radimo na poboljšanju položaja Roma i možemo da kažemo da su oni jednaki sa svim ostalim stanovnicima našeg grada. Imamo veliki broj mera i programa koji se odnosi na Rome, a u gradskoj vlasti oni imaju svog dostojnog predstavnika – naveo je Bogdan.
U Kikindi, prema popisu iz 2022. godine, živi 1.621 Rom. Kako postoje velike migracije ove manjine, prema informacijama sa terena u našem gradu ima 3.000 Roma.
A.Đ.
Pripadnici saobraćajne policije Policijske uprave u Kikindi, isključili su iz saobraćaja 44 vozača koji su upravljali vozilom pod dejstvom alkohola i dva vozača koji su upravljali vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci tokom međunarodne akcije pojačane kontrole saobraćaja, koja je od 16. do 22.decembra ove godine sprovedena u 31 evropskoj državi članici organizacije ROADPOL (evropska mreža saobraćajnih policija).
Tokom akcije, u službenim prostorijama zadržano je 18 vozača koji su upravljali vozilom sa više od 1,20 promila alkohola u organizmu, od kojih su dva vozača zatečena da upravljaju vozilom sa više od 2,00 promila, što predstavlja nasilničku vožnju.
Tokom akcije, pripadnici saobraćajne policije kontrolisali su priblno 700 vozila, a pored navedenih prekršaja otkriveno je još 278 drugih prekršaja. S obzirom na predstojeće novogodišnje i božićne praznike i veliki broj proslava, Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na vozače da ne upravljaju vozilom ukoliko su konzumirali alkohol ili psihioaktivne supstance. Takođe apelujemo na vozače da vožnju prilagode vremenskim uslovima, imajući u vidu pojavu magle i najavljene snežne padavine.
