кикинда

profesorice-deska-(3)

У оквиру сарадње Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Кикинди и Српског културног образовног и духовног центра „Свети Сава” у Дески, у Мађарској, професорице др Драгана Малешевић и др Данијела Радловић Чубрило биле су на студијском путовању.

Осим Деске, посетиле су Сегедину и Будимпешту где су се се упознале са радом српских институција у Мађарској, кренувши од забавишта, основних школа, Гимназије “Никола Тесла” и Педагошког центра, па све до самоуправе Срба у Мађарској као кровне институције. Др Малешевић и др Радловић Чубрило присуствовале су разним активностима Културног и медијског центра „Српски венац” и Српског позоришта.

„Посебан утисак на нас су оставили људи који раде у овим институцијама. Њихова посвећеност и спремност да раде ван оквира свог посла и радног времена, са вишим циљем и мисијом да се очува језика, култура и традиција српске заједнице у Мађарској“ – истакле су професорице.

У Дески су више сазнале о раду у вртићу, посетиле су православну цркву, црквену библиотеку, присуствовале су часовима у школи, проби фолклорне групе и другим активностима. Са директорицом установе Споменком Ђукин Брцан и васпитачицом Сањом Симулов размениле су искуства о разликама и сличностима васпитно- образовног рада у Србији и Мађарској.

„Центар „Свети Сава” у Дески нас је освојио својом животношћу, укљученошћу свих чланова заједнице у његово функционисање и породичним духом који у њему влада. Радионица са децом и запослених и чувени српски златовез највише нас је заинтересовао. Планирано је да своје искуство са студијског путовања пренесемо колегама, као и да се приликом наредног сусрета у Високој школи у Кикинди прикажемо дидактичка средства, материјалеи и део наших активности, чиме ће се наставити и продубити ова драгоцена сарадња“ – закључиле су др Драгана Малешевић и др Данијела Радловић Чубрило.

А.Ђ.

456605852-1049974880355292-5969807543244570157-n

У дечијем позоришту „Лане“, данас, 23. фебруара, на репертоару је комад „Црвенкапа“ у режији Александра Малетина. Представа почиње у 17 сати.

Резервације и информације могу се добити на бројеве телефона: 064/158-9314, 060/024-7048 и 0230/309-551.

muzej-heraldika-(5)

Поводом 250 година оснивања Великокикиндског привилегованог дистрикта, а у оквиру изложбе у Народном музеју „Округ златног лава“, организована је радионица под називом „Мала школа хералдике“. Кустос историчар Милош Пушара окупљене је упознао са грбовима, заставама и симболима на њима.

-Сматрам да свака изложба мора да живи кроз богате пратеће програме. Имали смо радионице о доласку граничара у ове крајеве, о економској историји Дистрикта, о револуцији 1848-49. године и о хералдици. У оквиру сваког вођења било је у просеку двадесетак посетилаца, што говори у прилог томе да Кикинђане занима локална историја. Сви они сазнали су нешто ново, видели су одличну изложбу, а путем програма и сви ми који смо их осмислили сазнали смо пуно тога о наши посетиоцима. Ретко ко постави питање откуд хералдика, шта она тачно проучава, одакле потиче потреба за грбовима и амблемима. Асоцијација на реч хералдика код већине је лав који се налази на застави који је отворио чељуст – навео је Пушара.

Посетиоци су имали прилику да прошире знање о овој области, али и да сами осмисле свој или грб своје породице користећи најчешће мотиве попут голуба, маслинове гране, оружја и слично. Милош Пушара кроз интерактивно предавање појаснио је које елементе грб треба да има и која је његова улога.

Изложба „Округ златног лава“ у Галерији „Нова отворена је до 12. марта.

А.Ђ.

idjos-radovi

Уређење Дома културе, тачније замена крова, најважнија је инвестиција која је реализована прошле године у Месној заједници Иђош.

-Најбитније је било да се кров уради на делу који је био и најкритичнији, а посао је обухватио и део крова старе зграде Задружног дома где су замењени и прозори. Поправљен је и део око оџака где је и највише прокишњавало. Стављени су нови лимови и стари цреп замењен је новим. Орезали смо и стабла чије гране су једним делом биле узрок лошем стању црепова. Зграда је стара и прокишњавала је, тако да су се сада стекли услови да радимо на унутрашњости – истакла је председница Савета МЗ Иђоша Иванка Грујић.

Радови су финансирани у оквиру донације НИС-а вредне два милиона динара, и у оквиру пројекта офарбани су прозори и врата, а саниран је и део фасаде и сам улаз у Дом културе.

-Рестауриран је и споменик у центру села, посвећен жртвама Другог светског рата. Очишћен је и постављене су нове плоче с обзиром на то да су старе почеле да отпадају и нису биле стабилне. Овај посао је важан због безбедности јер се деца често играју у овом делу центра. Од прошле године имамо и нови простор у ком се налази месна библиотека – напомиње наша саговорница.

У протекле три године значајна средства, 12 милиона динара, уложена су у боље услове рада у Основну школу „Миливој Оморац“ у Иђошу. Радови су финансирани из градског буџета и покрајинских секретаријата, а нова опрема добијена је на конкурсима републичких министарстава. Адаптиране су учионице, санитарни чворови, кабинети и све што је било потребно. Прошле године постављени су нови подови у учионицама, ходницима и прилазима школи, учионице су, као и ходници, окречени, опремљена је школска библиотека и формиран је кабинет за технику и технологију .

У плану за ову годину је да се уради други део крова на Дому културе.

 

-Неопходно је заменити део дотрајалих носећих греда и цреп који напукао. Зграду користе сва удружења грађана, а део просторија на спрату је неискоришћен. Идеја је да се у једној од њих отвори кутак за децу, као и да се у делу простора отвори етно соба или мини музеј јер имамо знатан број старих предмета који сведоче о историји села – додала је Иванка Грујић.

УЛИЦЕ И ТРОТОАРИ

У овом месту надају се да ће у наредном периоду пресвучен асфалт у двема улицама.
-Путеви су у добром стању, осим у улицама Змај Јовиној и Карађорђевој. Такође имамо и улицу, Јамурска, која никада није рађена, има земљани пут у дужини од 250 метара, те планирамо и овде да урадимо асфалт -открива наша саговорница.

У плану је и санација тротоара у делу главне улице, испред Дома културе, зграде Лова и дела код цркве. Постоји и иницијатива Иђошана за изградњом неколико паркинг места испред амбуланте Дома здравља.

А.Ђ.

 

 

svece-(8)

Српска православна црква и верници обележавају данас Велике, зимске, задушнице као знак сећања на све преминуле.

Посећују се гробља и прислужују свеће на гробовима најближих и у храмовима.

На дан задушница иде се у цркву, где се служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе иде се до гробова покојника. На гробовима се прислужују свеће, а свештеник служи кратки обред и окади гробове.

На Задушнице треба отићи на службу у цркву, обићи гробове, прелити их вином, уредити и окитити цвећем и упалити свеће.

Они који нису у могућности да оду на гробља због удаљености, треба да иду до најближег храма и да ту обаве помен за своје упокојене.

Тог дана се посебно обраћа пажња на делење милостиње – обавезно се сваком просијаку кога сретнемо удели милостиња и да део хране коју смо понели.

Српска православна црква обележава Задушнице четири пута годишње и тада се посебно молимо за покој душа преминулих.

muzej-deca-radionice-(4)

Народни музеј у Кикинди организује радионице за предшколце и основце у оквиру изложбе „Округ златног лава“. Ликовној радионици „Како је настала Кикинда“ присуствовали су прваци из школе „Ђура Јакшић“ који су имали прилику да више науче о насељавању наше средине.

Невена Стојановић, ученица ОШ „Ђура Јакшић“ открила нам је шта јој се највише свидело:

-Први пут сам видела старе предмете које су користили они који су у Кикинди живели пре нас. Највише ми се допао чамац који је део изложбе и којим су наши преци дошли у ове крајеве.

Њен другар из разреда Драган Мићин каже да му се веома свидела изложба.

-Старе пушке и предмети су оно што је на мене оставило највећи утисак. Први пут сам видео како су изгледали наши преци, како су се облачили и како су живели. Одабрао сам да нацртам моменат како су људи који су дошли пре свих нас допловили чамцем – рекао је Драган.

Драган Киурски, виши музејски педагог истакао је да су радионице почеле 18. фебруара и трају до 7. марта.

-Изложба је инспиративна и значајна и запосленима и посетиоцима. Радионице за децу, које је осмислила Катарина Драгин, музејски едукатор, један су од многобројних пратећих програма који прате „Округ златног лава“. Деца најпре погледају изложбу уз стручно вођење које је примерено њиховом узрасту, након чега послушају аудио причу о настанку града и на крају све своје утиске преносе на цртеж. Пуно тога могу да сазнају о доласку граничара, исушивању мочварног земљишта, добијању статуса Дистрикта. Ово је начин да их мотивишемо да размишљају о својим прецима и утичемо на развој идентитета – навео је Киурски.

Из Народног музеја искористили су прилику да позову предшколце из свих вртића да се укључе у бесплатне радионице.

А.Ђ.

guskovi-finale-(2)

У недељу, 23. фебруара све очи биће упрте у Мокрин у ком ће се одржати 39. Светско првенство у надметању гускова. На средокраћи у улици Уроша Кузманова испред броја 40 у категорији сениора састају се финалисти Спасоје власника Милана Дражића и Мистрал, власника Стевана Огњанова.

Спасоје је стар три године и био је победник лиге младих пре две године. Његов власник открива нам да је спреман за предстојеће надметање.

-Није било лако стићи до финала. Спасоје је имао три тешке борбе, од којих је најдужа била 12 минута. Уверен сам да ће и у финалу дати све од себе и већ сада сам сигуран да борба неће бити лака с обзиром на то да има одличног противника – наводи Милан Дражић. – Надам се првом месту, али пуно тога зависи и од спортске среће. Припреме за дан финала трају читаве године. Најважнији су добра храна и што чешће појити гуска са чистом водом. Потребно му је нега како би имао здрава плућа и могао да се бори. Спасоје је пре две године био шампион у јуниорима, а прошле године је паузирао. То је наша тактика и пракса и то прави гушчари раде. Гушчарством се бавим од малих ногу. Од када знам за себе на артерским бунарима, гусани су се борили за своје јато и женке.

Са друге стране Мистрал је стар пет година и свакодневно се шета до места где ће се борити у недељу, каже Ненад Огњанов.

-Дајемо му витамине и тренирамо га. Очекивања су да ће освојити гушчарски трон. Мистрал је имао тешка надметања до финала, али издржао је све. Пре пет година у лиги младих био је трећи, а има и титулу првака у категорији двогодаца. Гушчарством се озбиљније бавим од када имамо Мистрала, пет година, а као основац имао сам гускове који су учествовали у надметањима. Гусани су кућни љубимци читаве породице, а посебно синова, на чији наговор сам почео поново да гушчарим. Основна је нега, тренинзи и љубав коју му пружамо. И гуске су спремне, пронеле су јаја и очекујем добро финале. Ко год да победи, заслужено је – сазнајемо од Огњанова.

У лиги двогодаца у финалу су гусани Фокс Миодрага Трнића и Тајсон Богдана Ристића.
Када је реч о лиги младих гусак Клеј Богдана Ристића у финалу ће се састати са гусаном Милоша Ковачића.

Програм почиње у 10 сати и поред финалних надметања у све три категорије присутни ће моћи да уживају у ревијалним такмичењима.

А.Ђ.

hero-books

Међународни дан матерњег језика обележава се данас широм света, а у Србији ће у Тршићу биће изведен програм којим ће се указати на лепоту и богатство матерњег језика.

Празник матерњег језика, који се обележава сваког 21. фебруара широм света, установио је УНЕСКО 1999. године, а резолуцијом потврдила Генерална скупштина Уједињених нација.

Обележавање међународног дана матерњег језика у Србији представља прилику да се истакне значај српског језика за очување културног наслеђа и традиције наше земље.

У очувању нашег матерњег језика велики траг оставио је Вук Стефановић Караџић реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника.

За неговање српског језика велику захвалност дугујемо и првом министру просвете и оснивачу Велике школе која је претеча Београдског универзитета Доситеју Обрадовићу.

У Србији је у службеној употреби, осим српског језика, још 12 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, буњевачки, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) на целој територији 42 јединице локалне самоуправе.

Осим тога, влашки и ромски језик су у службеној употреби у појединим насељеним местима.

УНЕСКО процењује да постоји 8.324 језика, који се говоре или потписују. Од тога, око 7.000 језика је још увек у употреби. Само неколико стотина језика је заиста добило место у образовним системима и јавном домену, а мање од сто се користи у дигиталном свету.

kritina-nagrada-(3)

Кристина Чипчић (23) из Кикинде добила је статуту „Златни орао“ који додељује Ваздухопловни савез Србије. Млада суграђанка, чланица je сениорске репрезентације Србије у ракетном моделарству и прошле године освојила је више првих места на Европском првенству. Управо овај успех довео је до тога да буде проглашена за најбољу спортисткињу у 2024. години.

– За најбоље остварене резултате у спортском ваздухопловству у протеклој години добила сам златну плакету, али и највише признање „Златни орао“. Поносна сам на своје успехе за које морам да се захвалим својој породици, оцу Владимиру који је такође носилац овог признања, као и брату Миодрагу који је „Златним орлом“ награђен два пута. Од малена се бавим ракетним моделарством и ово је круна мог дугогодишњег рада, као и свих који ме подржавају – истакла је Кристина Чипчић.

Кристина је била најбоља у категорији С9 односно ракете за спуштање ауторотацијом тачније жирокоптерима. Моделари односно такмичари израђују моделе који морају да одговарају законима аеродинамике и астрофизике да би безбедно одлетели и спустили се на земљу.

И Туристичка организациија града награђена је на свечаности у Ваздухопловном савезу Србије.

-Било нам је задовољство и част да будемо део свечаности с обзиром на то да је наша млада суграђанка Кристина Чипчић награђена највишим признањем. Туристичка организација добила је захвалницу за промоцију балонарства и помоћ при организовању балонарских такмичења односно првенству Србије у балонирању. За само две године, колико смо организовали „Фестивал балона“ показали смо да смо озбиљни партнери и да и у наредном периоду Ваздухопловни савез Србије може да рачуна на нас – навела је в.д. директорица Туристичке организације Јасмина Миланков.

А.Ђ.

luka-panic

Лука Панић (20) један је од најперспективнијих спортиста Кикинде. Да ће по лепом памтити 2024. годину говоре награде и признања која је освојио. Проглашен је, најпре 2023. године, за најперспективнијег, а прошле за најбољег спортисту године у организацији Спортског савеза, а свега неколико дана касније припала му је и награда Града Кикинде за допринос развоју спорта. Мало је недостајало и да освоји признање за најбољег појединца Супер Б лиге у организацији Рукометног журнала. А како је све почело.

-Са родитељима и братом живео сам у Банатском Великом Селу. Као и у свакој месној заједници постоји само фудбалски клуб и моје бављење спортом започео сам у „Козари“. Рукомет сам увек пратио, посебно што су моје тетке Марија и Јелена Агбаба, у овом спорту браниле боје репрезентације. Решио сам пре седам година, да тренирам рукомет у „Кикинди Гриндекс“, где се и данас налазим. Тетке су ми велика подршка и угледам се на њих – открио нам је Лука.

Први тренер био му је Станимир Комарек, који је допринео да Панић заволи овај спорт. Таленат је брзо уочен од стране управе клуба и Лука није дуго чекао да постане првотимац.

– Љубав, али и напорни тренинзи и рад, довели су до тога да постанем део јуниорске репрезентације Србије са којом сам учествовао на Европском првенству у Словенији. Ове године очекује нас Светско првенство на ком се надамо што бољем пласману. Три пута, као пивотмен у тиму „Кикинде Гриндекс“, освојили смо Куп Војводине – наводи наш саговорник.

Рукомет описује као динамичан и тежак спорт.

-Мора пуно да се тренира, не само са лоптом и на терену, него и у теретани. Радим доста на техници, а заједно са саиграчима, издвајам доста времена на видео анализе противничких тимова. Ту посебно обратим пажњу на начин игре оних рукометаша које чувам на утакмицама, какве финте имају, како шутирају. Много је фактора који утичу на то ко ће победити, посебно уколико су тимови изједначени у знању и снази – истиче Лука Панић.

Лука је завршио Основну школу „Славко Родић“ у Банатском Великом Селу, након чега се са породицом преселио у Кикинду:

-Желим да се захвалим оцу, мајци и брату Милану који су, да бих ја могао да тренирам и два пута дневно. А није било њихове пожртвованости, верујем да не бих има оволико успеха.

Завршио је и Техничку школу „Михајло Пупин“, смер управљање ЦНЦ машинама где је био проглашен за спортисту генерацију.

-Фокусирао сам се на спорт. Пре подне сам у теретани и имам шутерске тренинге, а послеподне екипно тренирам. Током јутра радим до 1,5 сат, а увече до два сата – напомиње Лука.
Перспективни спортиста, каже, да није још остварио зацртане циљеве.
-План нашег рукометног тима је да се врати у најелитнији ранг такмичења Супер лигу. Уверен сам да ћемо успети јер имамо и знање и квалитет. Након тога, мој лични циљ је да заиграм негде у иностранству, да будем са врхунским рукометашима, да будем део Лиге шампиона – прецизира Панић.

Школа је, вели важна, те ће сигурно наставити образовање у сфери спорта. И млађи брат Милан, такође је рукометаш и игра у првом тиму кикиндског клуба. Тренутно се налази на припремама са пионирском репрезентацијом у Крагујевац.

-Добар је, ради, тренира, бори се. Пуно му помажем, ту сам да будем за њега. Понекад није расположен да иде на тренинг и тада превагне моје убеђивање – са осмех напомиње Лука Панић.
Уговор са „Кикиндом Гриндекс“ важи му до краја сезоне и уколико уђе у виши ранг такмичења уговор ће му важити још годину дана. Оптимиста је и уверен је да ће управо тим из нашег града поново заиграти раме у раме са Црвеном звездом, Партизаном, Металопластиком, Панчевом…

На самом крају разговора Панић је закључио да се је Банатско Велико Село село рукомета. Ту су сестре Агбабе, браћа Панић, сестре Чубрило Ана, Нина, Николина и Сандра, и све су успешне рукометашице, Невена Бјелић.

ПРАТЕ ГА СКАУТИ

Менаџери прате утакмице и јављају се.
-Јавило се доста људи, нарочито после утакмице са „Војводином“. Има позива и схватам да сам све ближе свом циљу. Међутим фокус ми је на остатак првенства у „Кикинди Гриндекс“, не журим нигде и уверен сам да ће све доћи на своје место – сазнајемо од Луке.

ПОДРШКА НАВИЈАЧА

Мало је недостајало да постане најбољи појединац Супер Б лиге.
-Врло мало гласова делило ме је и од ове титуле. Тек тада сам увидео колико, првенствено мојих суграђана, гледалаца који редовно долазе на наше утакмице, али и колега, ме зна и пружа ми подршку. То ми је подстрек да не одустајем, да дам све од себе како бих био још бољи рукометаш – рекао је наш саговорник.

A.Ђ.