кикинда Архиве | Page 135 of 320 | Кикиндски портал

Конкурс за пољопривреднике: За 13 мера 13 милиона динара

Aleksandra Djuran July 10, 2025

Локална самоуправа расписала је данас, 10.јула, конкурс за програм подршке пољопривреди и руралном развоју. За 13 мера опредељено је 13 милиона и 18 хиљада динара, сазнајемо од Мирославе Наранчић, секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Највише је мера у повртарству, воћарству и виноградарству. Подизање нових или обнављање постојећих вишегодишњих засада воћака, хмеља и винове лозе рефундираће се са 80 процената, а максималан износ је до 80.000. Подизање и опремање пластеника за производњу поврћа, воћа, цвећа и расадничку производњу тачније инвестирање у набавку опреме или материјала за конструкцију за пластенике и стакленике, као и високо квалитетних вишегодишњих, вишеслојних, фолија за пластенике подржаће се са максималним износом до 60.000,00 динара по кориснику, док је поврат 80 одсто. За машине, уређаје и опрему за наводњавање усева попут система кап по кап, бунара, пумпи максимално може да се добије до 50.000 динара , а субвенција је такође 80 процената од укупног износа без ПДВ-а – појаснила је Мирослава Наранчић.

Почетна помоћ за покретање пословања за младе пољопривреднике и развој малих пољопривредних газдинстава је мера за коју је опредељен највиши износ, максимално до 300.000 динара по кориснику односно 50 одсто од укупног износа без ПДВ-а. Ова мера подржаће младе до 40 година у Кикинди и свим селима. Од ове године и становници града могу да аплицирају за ова средства. Три мере су из области сточарства.

-За репродуктивни материјал, вештачко осемењавање, максималан износ је 50.000 динара по кориснику, а рефундација је 90 одсто од укупног износа без ПДВ-а. За суфинансирање селекције домаћих животиња у говедарству, овчарству, козарству и свињарству максималан износ је 25.000 динара за оне који се баве говедарством, а за овчарство, козарство и свињарство је 20.000 динара. Поврат је у 100 процентном износу. Трошкови нешкодљивог уклањања угинулих животиња такође су у потпуности покривени, а максимално по кориснику је 50.000 динара – истакла је наша саговорница.

Пчелари могу да конкуришу по два основа. За набавку нових пчелињих друштава и матица где је максимални износ до 30.000 динара, односно субвенција је 80 одсто. Исти је максимални износ и за набавку опреме за пчеларство , с тим што је поврат 70 процената од укупног износа без ПДВ-а.

За субвенционисање трошкова осигурања усева, плодова, вишегодишњих засада, расадника и животиња максималан износ је 35.000 динара, а помоћ 30 одсто од од износа премије осигурања. Набавка опреме за производњу вина, ракија и других алкохолних пића као и опреме за дегустационе сале субвенционисаће се са 80 процената и максималним износом од 35.000 динара.

И ове године опредељен је новац за јачање удружења из области пољопривреде и руралног развоја. Максималан износ је до 80.000,00 динара по кориснику, а поврат је 100 одсто. Мера опремања објеката за обављање традиционалних заната омогућиће суграђанима који се баве овом делатношћу да конкуришу за максимално до 80.000 динара, а подстицај је 70 процената.

Програм траје до 31. октобра односно до утрошка средстава. Прошле године средства града користило је 533 газдинстава.

А.Ђ.

Радови на мосту између Орловата и Томашевца, који се налази на регионалној прузи Панчево Главна – Зрењанин – Кикинда – државна граница при крају

Aleksandra Djuran July 10, 2025

Радови на изградњи новог железничког моста преко реке Тамиш – “Томашевачког моста” – приводе се крају, а завршетак радова и отварање моста очекује се крајем августа или почетком септембра ове године, саопштила је Инфраструктура железнице Србије и навела да се нови мост гради недалеко од постојећег железничко-друмског моста између Орловата и Томашевца.

Реч је о мосту између Орловата и Томашевца, који се налази на регионалној, једноколосечној, неелектрификованој прузи Панчево Главна – Зрењанин – Кикинда – државна граница. У саопштењу се наводи да целокупна уговорена деоница износи 1.400 метара а главни носач новог моста је челична конструкција која премошћава три распона од по 40 метара реплицирајући стари мост.

Извођач ће на крају пројекта уградити 500 тона конструктивног челика и 2.600 кубика бетона у сам мост, док ће се на целој деоници поставити 170 тона шина и 1.800 прагова на цементом стабилизованом насипу у који ће бити уграђено 24.000 кубика материјал. У зони моста ће се урадити и регулација корита реке Тамиш.

Истиче се да начин изградње новог “Томашевачког моста” представља новину и велики изазов за извођаче радова и домаће неимаре.

“Челичне конструкције се раде на обали, а затим се хидрауличним пресама гурају преко реке, тако да мост спаја две обале”, објаснио је технички директор “Екстра-ауто транспорта” из Врбаса, који изводи радове на овом пројекту, Милутин Перуновић.

Радове на изградњи овог моста, који ће бити дуг 120 метара “Инфраструктура железница Србије” почела је 31. маја прошле године а вредност уговора је нешто већа од милијарду и по динара.

Постојећи железничко-друмски “Томашевачки мост”, изграђен је 1880. године и ускоро више неће бити у употреби. У наредном периоду планирана је модернизација читаве ове пруге.

Покрајински секретаријат за привреду и туризам расписао два конкурса у области запошљавања

Aleksandra Djuran July 9, 2025

Покрајински секретаријат за привреду и туризам расписао је два нова јавна конкурса у области запошљавања за 2025. годину – за субвенционисање запошљавања незапослених и за јавне радове на територији АП Војводине. Укупна вредност оба конкурса износи 18 милиона динара, по девет милиона динара за сваки. Конкурси су расписани 8, а рок за подношење пријава је 31. јул.

Први конкурс намењен је послодавцима за субвенционисање запошљавања незапослених са евиденције Националне службе за запошљавање. Субвенција у износу од 250.000 динара по особи и додељује се у једнократном износу, а један послодавац може конкурисати за највише три лица.

Други конкурс односи се на финансирање спровођења јавних радова, током којих ће бити радно ангажовано 58 незапослених лица, укључујући и особе у стању социјалне потребе. Радови могу да трају до три месеца, а предвиђена месечна накнада износи до 30.000 динара по лицу, увећано за припадајуће порезе и доприносе. Наведена накнада обухвата и трошкове доласка и одласка са рада.

Право учешћа на јавном конкурсу за спровођење јавних радова, имају удружења која имају статус правног лица, са седиштем на територији АП Војводине, уписанe у регистар Агенције за привредне регистре са активним статусом, које својим програмима афирмишу и подстичу циљеве овог конкурса.

Један од кључних циљева је и улагање у сертификоване обуке како би се унапредиле вештине у секторима у којима постоји недостатак радне снаге, чиме се доприноси бољем усаглашавању понуде и потражње на тржишту рада. Тако су планиране обуке у области туризма, за жене које желе да покрену сопствени бизнис – нарочито у погледу финансијског управљања, као и обуке у области енергетске ефикасности. За потребе тржишта неопходно је обучити што већи број особа за постављање соларних панела, топлотних пумпи и друге послове везане за обновљиве изворе енергије.

Одлуком Скупштине АП Војводине, издвојено је више од 30 милиона динара за област запошљавања, три пута више него претходне године. Циљ је да се кроз обуке, јавне радове и субвенције подстакне запошљавање и унапреди конкурентност на тржишту рада.

Стопа незапослености у Војводини 8,7 одсто, што је испод републичког просека, а ове године биће уложено преко 6,2 милијарде динара у активне мере запошљавања на нивоу Србије, чиме ће бити обухваћено 25.000 лица.

„Гусле“ представљале град и земљу на међународним фестивалима у Румунији

Aleksandra Djuran July 9, 2025

Чланови извођачког ансамбла и народног оркестра Академског друштва за неговање музике „Гусле“ учествовали су на Међународном фестивалу фолклора под називом “Херкулес”, одржаном у румунској Бањи Херкулани. Фестивал има традицију дугу 25 година и ово је други пут да кикиндски ансамбл учествује на њему.

-И ово је један од значајних фестивала у организацији ЦИОФ-а, Међународног савета организатора фестивала фолклора и традиционалне културе – истакао је уметнички руководилац Игор Попов. – Ово је била још једна прилика да представимо нашу традицију. Бројна публика, крај наступа дочекала је на ногама, поздрављајући нас громким аплаузом. Осим нас из Србије, фестивал је окупио и ансамбле из 12 држава међу којима и из Аргентине, Парагваја, Грузије, Бугарске, Пољске, Словачке, Мађарске.

У повратку из Херкулане, чланови „Гусала“ гостовали су и на Међународном фестивалу фолклора у Темишвару “Инимилор”, који се одржава од 1990. године. Кикинђани су и овога пута изазвали овације публике, учесника и стручне јавности.

-Румунска публика је током четири дана, упознавала нашу културу и традицију кроз игре песме, музику и ношњу Баната, Кикинде и Поморишја, Бачке, Босилеградског Крајишта, Горњег Висока, Шопском свитом. Позиви за учешће стигли су нам од од директора поменутих фестивала, као и Савеза Срба у Румунији – додао је наш саговорник.

И две дечије фолклорне групе тренутно се налазе у Бару у Црној Гори. Учесници су кампа фолклора који организује Културно уметничко друштво „Свети Јован Владимир“.

-За учеснике се организују радионице и играчке пробе. Упознајемо домаћине са нашом, а они нас са њиховом традицијом. Другу годину заредом смо део овог кампа чији је циљ да деца негују и уче о културном наслеђу – навео је Попов.

А.Ђ.

Хлеб „сава“ поскупеће са 59 на 62 динара

Aleksandra Djuran July 9, 2025

Хлеб „сава“ који се производи од брашна Т-500, према уредби коју је усвојила Влада Србије, поскупеће са 59 на 62 динара, док је максимална произвођачка цена одређена на 53,17 динара, објављено је у Службеном гласнику Србије.

Влада Србије на седници 3. јуна усвојила је измену Уредбе о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Т-500, којом се повећава максимална малопродајна цена хлеба.

Измена Уредбе о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Т-500 ступиће на снагу осам дана по објави у Службеном гласнику.

(ВИДЕО) Министар Никола Селаковић и градоначелник Младен Богдан потписали уговор о санацији фасаде Културног центра

Aleksandra Djuran July 8, 2025

Министар културе Никола Селаковић боравио је у радној посети Кикинди. Са градоначелникoм Младеном Богданом потписао је уговор о суфинансирању реконструкције фасаде Културног центра. Пројекат се реализује у оквиру националног програма „Градови у фокусу“.

Најпре је министар Селаковић посетио Градску кућу, где га је примио први човек града са сарадницима Маријаном Мирков, чланицом Градског већа и Марком Марковљевим, в.д. директором Културног центра. Након тога, гости и домаћини, обишли су Културни центар за чије уређење је Министарство културе издвојило значајна средства у претходним годинама.

-Заједничким улагањем Републике, Покрајине и града објекат је сређен. Да пре годину дана нисам био овде, и видео у каквом је стању зграда била тада, не бих поверовао да једна „старица“ може да постане „дама“ – казао је министар Селаковић – Определили смо 12 милиона динара за реконструкцију највећег дела спољне фасаде, 20 милиона обезбедила је Покрајина, а локална самоуправа издвојиће осам милиона динара. Културни центар се из године у годину проширује када је реч о програмима и садржајима, а све у циљу да се обогати културни живот Кикинде.

Градоначелник Богдан захвалио је на опредељеном новцу јер ће реконструкција Културног центра бити настављена.

-Захваљујући средствима Министарства и Покрајине урадиће се велики и захтеван посао – истакао је градоначелник Богдан. – Крајње време је да се фасада обнови и захваљујући заједничким средствима ова зграда добиће изглед какав заслужује. Културни центар има значајан број секција и програма који привлаче суграђане свих узраста, а реконструкција долази у право време, у години када обележава јубилеј, 40 година постојања и рада.

Ово је била прилика да се разговара о будућим плановима и улагањима.

-Разговарали смо о нужној реконструкцији крова зграде Курије. У овом објекту је Народни музеј, Историјски архив, Туристичка организација града и Академско друштво за неговање музике „Гусле“. Овим, важним, установама културе неопходне је обезбедити добре услове за рад. Подвукао бих да не постоји подела на мале и велике градове, него постоје посвећени људи који пред себе постављају своје визије и циљеве и који марљивошћу успеју да привуку подршку како би дошли до крајњег циља. Ово је десета година како се спроводи програм „Градови у фокусу“ и за то време уложили смо две милијарде 382 милиона динара у разне пројекте. Од тог новца, само у последњих пет година у Кикинду је кроз „Градове у фокусу“ дошло преко 62 милиона динара. И ово је покозатељ да се испуњава сврха програма, да не буду у фокусу Београд и Нови Сад, већа све локалне самоуправе у Србији – закључио је министар Селаковић.

View this post on Instagram

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Реконструкција фасаде дуго се чека и важан је корак у очувању једне од три најстаријих зграда у центру.

-Радови у Културном центру започели су заменом спољне столарије и реконструкцијом крова. Након тога урађена је адаптација фоајеа, репарација степеништа, ходника, замена унутрашње столарије, тоалета, подова, електро и молерско-фарбарски радови. Плафони су осликани шарама које су некада красиле таваницу овог објекта – појаснио је Марковљев.

Фасада ће се радити из две фазе. Прва ће обухватити југоисточни део спољне зграде са радовима на Балетској сали, на самом углу. Након тога биће санирана и једна унутрашња фасада. Посао би требало да започне у септембру, када време дозволи.

А.Ђ.

У протеклих месец дана у нашем Округу ватрогасци гасили 160 пожара

Aleksandra Djuran July 8, 2025

Од почетка јуна до 7. јула у Србији је забележено 4.137 пожара, а у поменутом периоду на територији Севернобанатског управног округа било је 160 пожара од којих је 135 на отвореном.

-У протеклих 15 дана на територији Округа забележена су 63 догађаја од чега је 50 пожара. Највише их је било на територији Кикинде – истакао је пуковник Зоран Будиша, начелник Одељења за ванредне ситуације – Из тог разлога, заједно са надлежним инспекцијама, појачано је присуство на терену ради откривања неодговорних грађана који проузрокују пожаре. Казне, предвиђене законом, су од 10.000 до 50.000 динара за физичка и од 300.000 до милион динара за правна лица. Осим тога, починиоци су дужни да надокнаде интервенцију ватрогасно-спасилачкој јединици.

У понедељак, 7. јула, у Србији је забележено 628 пожара, а на терену које покрива Одељење за ванредне ситуације било је 16 интервенција.

-Због невремена, у року од два сата имали смо 14 интервенција. Сво људство је на терену и овим путем апелујем на грађане да се одговорно понашају. Подсетићу да је забрањено спаљивање смећа и остатака стрних и биљних усева на отвореном. Важно је скренути пажњу и да не бацају опушке од цигарета, јер су оне, поред спаљивања најчешћи узроци пожара – навео је Будиша.

Уколико се примети пожар потребно је одмах обавестити ватрогасце на број 193.

А.Ђ.

Подношење захтева за регрес за сертификовано семе до 15. јула

Aleksandra Djuran July 8, 2025

Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на регрес за сертификовано семе за 2025. у износу до 17.000 динара по хектару подноси се до 15. јула искључиво електронски, преко платформе еАграр, уз обавезно коришћење високог нивоа електронске идентификације (биометријска лична карта, налог на eID порталу и активан налог на еАграр платформи), подсећају из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Пољопривредници који имају техничке недоумице могу добити подршку од пољопривредних саветодавних и стручних служби, локалних самоуправа и Управе за аграрна плаћања. Детаљније информације, упутства и услови доступни су на званичним интернет страницама www.minpolj.gov.rs; www.uap.gov.rs; www.eagrar.gov.rs.

Право на подстицај у износу до 17.000 динара по хектару остварују сви носиоци активних пољопривредних газдинстава, који уз поднети захтев поднесу и рачун о куповини сертификованог семена издат у периоду од 1. августа 2024. до дана подношења захтева.

Подстицај се одобрава за засејане површине пољопривредног земљишта за које је могло да се оствари право на основне подстицаје у биљној производњи, уписане у Регистар пољопривредних газдинстава, а највише до 100 хектара.

Жетва пшенице у финишу: Род и квалитет задовољавајући

Aleksandra Djuran July 7, 2025

Жетва пшенице завршена је око 85 одсто од укупних површина под овом културом. Ратари су задовољни приносима, за разлику од ранијих година. Републичка дирекција за робне резерве саопштила је да од понедељка, 7. јула, почео откуп пшенице по 23 динара без ПДВ, посредовањем Продуктнe берзe. Жито се откупљује од физичких лица – носилаца регистрованих пољопривредних породичних газдинстава. Минимална количина меркантилне пшенице која ће се куповати од једног газдинства је десет, а максимална 100 тона.

Зоран Симић, саветодавац ПСС истиче да има мањих осцилација у приносу.

-Род је од 4,5 до седам тона по хектару. Просек је од 5,5 до шест тона што је благи помак у односу на прошлу годину. Квалитет је солидан – навео је наш саговорник.

Под озимим стрнинама ове године је за 20 до 25 одсто више њива у односу на прошлу. Пшенице има више на уштрб, најпре кукуруза, а потом и сунцокрета. У кикиндском атару под пшеницом пшеница је заузимала 17.000 хектара, док је јечма било на око 3.000.

Оно што брине ратаре је кукуруз код ког је штета и ове године велика.

-И ако буде кише у наредних неколико дана кукурузу, на појединим парцелама нема спаса. И код сунцокрета ће бити неких приноса, међутим још увек је рано да се било шта прогнозира. Последња већа количина падавина била 24. маја, што је дуг период без кише, поготово за пролећне усеве – закључио је Симић.

Врло мали проценат земљишта на територији града је под заливним системима. Има их у Банатској Тополи, Банатском Великом Селу и у Кикинди.

А.Ђ.

Чак девет саобраћајних незгода и 15 искуључених возача из саобраћаја за дане викенда

Aleksandra Djuran July 7, 2025

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодило се девет саобраћајних незгода. У пет незгода страдало је седам особа и то три са тешким, а четири са лакшим телесним повредама. Настала материјална штета процењена је на износ од 585.000 динара.

Чак пет саобраћајних незгода догодило се због непрописне радње возилом, док су остале настале због неуступања првенства пролаза, непрописног мимоилажења и неприлагођене брзине.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 24 учесника у саобраћају и издато је 96 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 15 возача, од чега је четири возача задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је девет прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 30 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 78 осталих прекршаја.