ho srbi za srbe

tot-dokic-(15)

Осмочлана породица Тот-Докић из Мокрина добила је своју кућу из снова. На вратима новог дома у улици Жарка Зрењанина број 37 дочекао нас је петогодишњи Марко.

-Дошли сте да видите моју нову кућу?. Морам да вам покажем собу коју делимо бата и ја. Прелепа је. Имамо своје кревете, сто, али и лејзи бег. Ко ће да седи у њему договарамо се јер не можемо обојица у исто време. И секе су срећне – са одушевљењем нам је испричао Марко.

И његов брат, три године старији Милош, не престаје да хвали нову кућу у којој живи са мамом, татом, браћом и сестрама.

-Имамо нову лопту и нови кревет који је само мој. Имамо и компјутер. Он је код девојчица у соби, али нас приме да се играмо са њим. Нећете веровати имам само своју собу у којој сам сам. Све што сам желео то се и остварило. Сада ћу моћи да позовем и другаре да дођу и да се играју у мом дворишту, али и у мојој новој кући – одушевљен је Милош.

И сестре шестогодишња Андријана, седмогодишња Снежана и четворогодишња Дуња пресрећне су што имају свој кутак. Све су у једној соби окреченој у розе, свака има свој кревет и своју полицу у заједничком ормару.  Радости породице придружио се и двоипогодишњак годишњи Михајло.

Весна Докић (23) мајка задовољних малишана која живи заједно са супругом Ненадом Тотом (36) није крила своје задовољство што коначно имају кров над главом који ће њеној породици омогућити да живи у нормалним условима.

-Преселили смо се у нову кућу која има све. Сва деца имају своју собу, коначно имамо купатило, велику кухињу, трпезарију у којој сви заједно ручамо. У оквиру куће је и велико двориште, окућница, али и помоћне просторије. Много нам значи и знатно нам је лакше Ова кућа је сан из снова и све наше жеље су испуњене – истиче Весна Докић.

Да остваре своје снове помогла им је хуманитарна организација „Срби за Србе“. Марија Моравић, пи ар ове организације навела је да је породица Тот Докић заслужила нови простор за живот. За кућу са окућницом издвојено 4.685.840 динара.

-Деца су добра и лепо васпитана што је заслуга Весне и Ненада. Колико су дивни и скромни види се из њиховог понашања. Радо смо им помогли да добију кућу на 20 ари плаца. Постоје два објекта, један од 115, други од 90 квадрата и у оба може да се живи. Део намештаја је био у кући, а део је накнадно обезбеђен уз помоћ донатора. Ту су и помоћни објекти за узгој животиња који су овој породици потребни, али и велико двориште у ком се малишани играју.  У марту смо започели прикупљање средстава и ево већ у јулу они су се уселили. Није било лако наћи адекватну кућу, али успели смо и у томе – рекла је Марија Моравић.

До сада је ова породица живела у омањој кући која је имала врло малу кухињу и једну собу у којој је живело њих осморо. Купатила није било.

-Прибојавала сам се да ће у старој кући влага уништити здравље моје деце. Млада сам се удала и посветила се мајчинству. Иако сам напустила школу, децу учим да је образовање јако важно. Трудим се, заједно са супругом Ненадом, да их лепо васпитамо и да од њих постану вредни и часни људи – додаје Весна.

Породица Тот-Докић живи од продаје млека. Имају девет крава о којима се брину, а Ненад се прихвата сваког посла који у селу постоји и врло често ради за надницу. Како имају регистровано пољопривредно газдинство немају права на социјалну помоћ и дечији додатак.

А.Ђ.

 

 

 

tot-dokic-1

Хуманитарна организација Срби за Србе позвала је донаторе широм света да се прикључе њиховој новој великој акцији с циљем да се породици Тот-Докић из Мокрина обезбеди нови дом.

Како наводе у ХО Срби за Србе, ова организација  постоји од 2005. године и до сада је помогла више од 3.300 породица са више од 15.500 малишана.

Јурке и жмурке, неке су од игара које воле Дуња (2), Михајло (1), Андријана и Марко (5), Снежана (7) и Милош (8). Међутим, осмеси ове дивне дечице остају у сенци тешког живота. У сенци одрастања у старој кући пуној пукотина!

Породица Тот-Докић живи у рубном делу Мокрина. Кућу у којој живе фактички чине омања кухиња и једна соба у којој спава њих осмороЊих осморо, како кажу, „уменга се” у три кревета!

Никад нисам размишљала да ћу тако рано да се удам. Тешки услови и судбина су ме натерали, па сам напустила школу и посветила се мајчинству. Нажалост, ни овде није баш сјајно. Кућа нам је огроман проблем, а највише се бојим да влага не остави последице на здравље моје деце”, прича Весна која са својих двадесет и нешто година већ има шесторо деце.

Малишани су јако лепо васпитани, доброта им просто исијава са лица и види се да се о њима марљиво брине, без обзира на околности. На кућу им се наслања штала у којој имају девет крава.

Живимо од продаје млека, тако да гладни нисмо. Волимо то да радимо, како Ненад и ја, тако и деца. Он, наравно, често иде и у надницу. Јако је вредан, чак и за неки мањи динар увек иде да би наша деца имала. На социјалну помоћ и дечији додатак немамо права јер имамо регистровано пољопривредно газдинство и прелазимо неки цензусбез обзира што имамо шесторо деце и што је кућа таква каква је. Можда бисмо добили помоћ да седимо скрштених руку”, разочарано је истакла Весна.

Купатило немају, па се купају у кориту водом загрејаном на шпорету. По двоје „одједаред”. Неки прозори су им попуцали, па их крпе најлонима, а немају ни сва врата у кући.

Што се тиче хигијене, ту нема не могу или болесна сам. Деца морају сваки дан да су окупана и да су чисти и сређени за школу. И рођендане увек славимо, али, нажалост, ови старији још нису звали другаре из школе. Нису ми рекли разлог, али мислим да је због куће”, додала је Весна.

Док смо водили разговор о кући и њиховом животу, приметили смо да деца воле и да цртају. На питање шта највише, добили смо упечатљив и нимало зачуђујућ одговор – „куће”!

Највише волим да цртам куће. Видео сам једну лепу жуту, па их зато увек бојим жутом бојом. Волео бих да имам такву. Имамо и мало играчака, највише бих волео да добијем хеликоптер”, испричао нам је осмогодишњи Милош који нам је признао и да уме да им буде хладно зими.

Упитали смо и седмогодишњу Снежану шта би највише желела:

Ја сам Снежана, ђак првак. Волела бих да имам розе собу и розе барбику!

Одгајати децу у оваквим условима сигурно није лако. Иако се Весна и Ненад заиста труде да им обезбеде основно, потребна им је подршка.

Боримо се колико можемо. Свако дете има неку своју жељу коју се трудимо да им испунимо, а некад и не можемо. Најстарији син и ћерка би да имају своје собе, да им мој супруг и ја више не досађивамо. То је и моја највећа жеља, немам нити једну другу. Само да имају своје собе, да могу да позову другаре, да могу да се играју и да не преживљавају све оно што сам ја, даће Бог. Молим све добре људе који су у могућности ако желе да помогну да испуним жељу деци мојој, а и мени самој!

Хуманитарна организација Срби за Србе позвала је донаторе широм света да се прикључе  њиховој новој великој акцији с циљем да се породици Тот-Докић обезбеди кућа.

– Наша пажња и подршка потребнији су им сада више него икад јер су недавно трагичним случајем остали без седмог детета, бебе Миле- истичу из ове организације.

На овом линку погледајте како можете донирати средства за породицу Тот-Докић.

Извор: Хуманитарна организација Срби за Србе

 

 

error: Content is protected !!