гиз

Трговина-људима-(5)

Обука под радним називом „Препознавање случајева трговине људима и подршка жртвама“ одржава се данас у Градској кући у Кикинди, у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Центра за заштиту жртава трговине људима. Подршку реализацији пружају Међународна организација за миграције и Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ), у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Кикинда је, након Пирота и Прокупља, трећи, од 25 градова у Србији у којима се реализује овај програм. Обука има за циљ да се унапреде капацитети запослених у социјалној заштити, здравству, образовању, полицији и другим релевантним секторима, како би могли да препознају случајеве трговине људима и адекватно реагују.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је значај оваквих едукативних догађаја за професионалце у социјалној заштити, као и добру сарадњу локалне самоуправе са партнерским организацијама.

– Са организацијом ГИЗ започећемо важан пројекат који се тиче заштите жртава насиља, пре свега жена, али и припадника угрожених група и ромске националности. У плану је формирање Саветовалишта за жртве, као и радионице усмерене на оснаживање и оспособљавање за рад. Радићемо и на заштити деце у контексту породичног насиља. Увек ћемо подржавати овакве теме јер су од великог значаја. Стручњаци овде имају прилику и да добију бодове за обнову лиценце – рекао је Богдан.

Обуци су присуствовали представници здравствених, образовних и социјалних установа, као и представници полиције из свих локалних самоуправа Севернобанатског округа. У име града, присутне је поздравио и члан Градског већа за социјалну политику, демографију, осетљиве групе и људска права, Жељко Раду.

Срђан Барац, посебни саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, нагласио је да је трговина људима и глобални и локални проблем и да професионалци који раде на терену играју кључну улогу у процесу заштите.

– Ви сте први који у свом раду могу да уоче жртве или особе у високом ризику од трговине људима. Зато је важно да знате шта је ваш задатак, коме да пријавите, како да поступите, јер само организован одговор даје резултате. Наше министарство је успело да значајно унапреди положај Центра за заштиту жртава, да прошири капацитете Склоништа за жене, а обезбеђен је и простор који ће бити адаптиран за смештај мушкараца – навео је Барац.

Он је додао да је у претходној години формално идентификована 71 жртва, што је највећи број до сада, као и да је више од 500 особа добило неку врсту подршке из система социјалне заштите. Шеснаест жртава прошло је кроз склоништа, а у току је и успостављање капацитета за смештај деце.

– Поред практичних механизама као што су скрининг собе и боља организација рада, успели смо да организујемо више од хиљаду обука. Успоставили смо систем брзог реаговања, у року од 24 сата, и креирали пионирски Нацрт закона о борби против трговине људима. Одабрали смо „социјални модел“, који ставља жртву у центар пажње – нагласио је. – Све ово радимо да бисмо омогућили жртвама не само да преживе, већ и да се реинтегришу у друштво. Важно је да ви, након ове обуке, пажљивије посматрате околину – често ћете препознати да и они који нису формално жртве трговине, ипак имају потребу за заштитом – поручио је Барац.

Роберт Бу, вођа тима ГИЗ-овог пројекта „Подршка социјалном укључивању у Србији“, истакао је да је посебан фокус стављен на жене и девојчице као најугроженије категорије.

– Ово је само једна од активности које спроводимо у оквиру пројекта. Циљ је да унапредимо капацитете и знања како би се спречили и ублажили ризици трговине људима – закључио је представник ГИЗ-а.

Учесници су током обуке добили и практичне алате, укључујући и дигиталну апликацију за препознавање ризичних ситуација у овој области.

С. В. О.

богдан-раду-уговор

Кикинда је међу локалним самоуправама које ће учествовати у пројекту „Подршка социјалном укључивању у Србији“ чији је циљ сарадња ради унапређења услуга социјалне заштите у Србији, као и размена искустава. Потписивањем „Паноа сарадње“ између градова и општина,  представника Немачке развојне сарадње, као и Министарстава за рад и људска и мањинска права Србије сарадња је званично почела. Овом догађају присуствовали су Младен Богдан, председник Скупштине града и Жељко Раду, члан Градског већа.

-У оквиру пројекта у нашем граду отвориће се Саветовалиште за жртве насиља. За маргинализоване групе, првенствено Ромкиње, такође ће бити доступно саветовалиште током 18 месеци са циљем да се економски оснаже. Реализација пројекта ће почети након потписивања уговора са Немачком организацијом за међународну сарадњу ГИЗ-ом. Овим мерама ће се и социјално и економски оснажити све маргинализоване групе на територији града. За нас је овај пројекат веома значајан узимајући у обзир и саму чињеницу да је свега 20 градова и општина испунило услове да учествују у пројекту „Подршка социјалном укључивању у Србији“  – истакао је Жељко Раду додајући да је од априла прошле године трајало процењивање локалних самоуправа за учешће у пројекту.

 

У име Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, потпис на пано ставио је ресорни министар Томислав Жигманов, а Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, посебни саветник министра Срђан Барац. Пројекат Немачке развојне сарадње „Подршка социјалном укључивању у Србији“ реализује „Деутсцхе Геселлсцхафт фüр Интернатионале Зусамменарбеит“ ГИЗ у партнерству са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Жигманов је говорећи на скупу организованом поводом почетка сарадње на унапређивању услуга социјалне заштите у Србији рекао да је пројекат резултат опредељења Немачке и Савезног министарства за економску сарадњу и развој за наставак пружања подршке Србији у процесу приступања ЕУ.

 

-Циљ овог пројекта огледа се у јачању социјалног и економског укључивања жена у Србији кроз интегративни и родно трансформативни приступ. Укупан износ буџета овог пројекта је 9,5 милиона евра и финансијску подршку обезбеђује немачко Савезно министарство за економску сарадњу и развој – рекао је Жигманов.

Пројекат „Подршка социјалном укључивању у Србији“ састоји се од четири компоненте, а то су јачање интегрисаних услуга социјалне заштите на локалном нивоу, стварање подстицајног окружења за економско оснаживање жена, као и подизање свести о дискриминацији на основу националне припадности и других својстава, али и подршке нормативном оквиру за социјално и економско укључивање и његову примену на локалном нивоу.

А.Ђ.

 

 

У Кикинди је данас представљена могућност да се, производњом електричне енергије помоћу соларних панела за сопствене потребе, оствари и продаја добијеног вишка. У Градској кући обуку је организовао зрењанински Регионални центар за друштвено-економски развој “Банат”.

Пројекат под називом “Промоција коришћења соларне енергије кроз приступ купац-произвођач” финансира Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ). Обуци је присуствовао и члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције, Саша Танацков.

”Енергетска зависност веома је нестабилан фактор у привреди, економији и друштву уопште. Зато је прелазак са класичних видова коришћења енергије ка зеленој енергији циљ према коме ће наше друштво морати да се креће. у наредном периоду. У нашој средини већ се, у значајној мери, спроводе овакви пројекти – у Сајану постоји соларни парк, а у току је пројектовање ветропарка у Башаиду. Имамо и привредна друштва у којима већ раде мини соларни паркови за њихове потребе, а неке установе, попут Опште болнице и Спортског центра ‘Језеро’, такође користе соларну енергију”, рекао је Танацков.

Коришћење и продаја соларне енергије, осим локалним самоуправама, представља се и образовним институцијама, невладиним организацијама и грађанима. Предавач, проф. др Филип Кулић са Факултета техничких наука у Новом Саду, истакао је да изворе електричне енергије треба развијати равномерно.

”Важно је да не дођемо у стиуацију да се стихијски развију неки извори, као што је сад јако популарно улагати у соларне панеле. У том случају, може да се деси да имамо сувише енергије коју не можемо да апсорбујемо у систем. Из тог разлога мора да се ради плански, да се одреде тачне количине које могу да буду прихваћене”, објаснио је професор Кулић.

Вредност пројекта представљања обновљивих извора енергије је 1,5 милион евра. Споразум о његовом спровођењу, са немачком организацијом потписала је министарка рударства и енергетике, Зорана Михајловић. Она је напоменула да њено министарство, у том смислу, свим грађанима који желе да постану купци-произвођачи, омогућава да добију субвенције од 50 одсто за постављање соларних панела

Грађани који одлуче да постану купци-произвођачи, престају да зависе од тржишта електричне енергије, остварују уштеду и приход, и доприносе заштити животне средине, изјавио је Тил Бајмајер, вођа овог пројекта Немачке организације за међународну сарадњу.

Како би се омогућио развој производње соларне енергије кроз приступ купац-произвођач и у нашој земљи, осим за енергетске менаџере, биће организоване обуке и за инсталатере соларних фиотонапонских система и ученике средњих школа и студенте.

Концепт производње електричне енергије уз уступање – продају произведеног вишка, све је присутнији у свету. Број такозваних прозјумера (енг. просумер – потрошач и произвођач ел. ен.), само у Немачкој је, од фебруара 2019. до јануара 2020. године, порастао за готово сто хиљада.

error: Content is protected !!