др вукосав тркуља

Dr-Trkulja-(4)

Доктору Вукосаву Тркуљи, специјалисти радиологије, начелнику Одељења за радиолошку и ултразвучну дијагностику у Општој болници у Кикинди, данас је уручено признање „Др Ранко Петровић“ за допринос развоју здравства и континуирану бригу о здрављу грађана Кикинде. На пријему у Градској кући признање му је уручио градоначелник Никола Лукач. Пријем је приређен за шесточлану породицу Тркуља коју чине и супруга Александра, ћерке Јефимија (12), Василиса (11) и Зоја (3), и за најновијег члана, једномесечног сина Вукана.

– Велика ми је част и задовољство што могу да угостим породицу Тркуља, ово је права слика и путоказ млађим генерацијама. Доктор Тркуља је добио највеће признање Града из области здравства и, због немогућности да присуствује свечаној додели, угостили смо његову породицу данас и да бисмо им се захвалили што су  остали у Кикинди и што брину о својим суграђанима. и захваљујемо на свему што су учинили и чине за град. Ово је мали знак захвалности и увек ћемо бити ту за њих. Ово је путоказ и за остале и увек ћемо давати подршку оваквим породицама – рекао је градоначелник.

Доктор Тркуља рођен је Лесковцу, а у Кикинду је стигао пре 16 година. Каже да је ово град који су одабрали за живот и подизање деце.

– Градоначелник и Град су препознали моју и нашу бригу за грађане Кикинде, за здравство, и то ми изузетно много значи – каже др Тркуља. – Овај град ми је  пружио готово све – и личну и професионалну срећу. Кикинда нам савршено одговара, има услове за професионални напредак, а за породице са малом децом је просто савршена. Овде ми је и лакше и лепше него у Лесковцу у којем сам одрастао. У бризи о породици супруга преузима највећи терет. Моја мајка каже да човек не може да напредује у свом послу ако нема здраву породицу. Испуњени смо и лично и професионално и остајемо овде – истакао је др Тркуља.

Супруга Александра је виша медицинска сестра, запослена у Болници, на Очном одељењу. Такође је у Кикинду стигла из Лесковца.

– Прво је дошао супруг, а затим и ја, на стажирање, и остала сам због љубави. Овде је мирна средина, купили смо кућу и решили да овде живимо јер је Кикинда идеално место за одрастање. Старије девојчице помажу, као и супруг на којег смо веома поносни. Моја порука је: „Само храбро!“ – истиче Александра Тркуља.

Поред плакете, породици Тркуља градоначелник је уручио и поклоне и захвалио им што својим примером подстичу младе да остану и врате се у Град који ће их увек подржавати.

С. В. О.

1707571308698

Радиолог, др Вукосав Тркуља, начелник Одељења радиологије Опште болнице добитник је награде Града „Др Ранко Петровић“ у  области здравства. Због обавеза није био у прилици да присуствује додели признања, те смо решили да га представимо суграђанима.

Позната је чињеница да је др Тркуља из Лесковца, и по завршетку Медицинског факултета дошао је у Кикинду, међутим и нас је изненадила информација да је његов отац Кикинђанин.

-Рођен сам у Скопљу. Мој отац је био запослен при војсци и детињство и младост је провео у Кикинди. По завршетку школовања као војно лице служба га је одвела у Македонију. У Скопљу смо рођени мој брат и ја и провели смо део живота у овом граду. Пошто се тадашња држава Југославија распала наша породица обрела се у Лесковцу где је отац добио прекоманду – прича др Тркуља.

Наш саговорник у новој средини завршио је школу и уписао Медицински факултет у Нишу.

-Након завршених студија трбухом за крухом дошао сам у Кикинду. У родном граду мог оца добио сам прво радно место и то у Хитној служби. У овој служби провео сам три године након чега се отворила могућност да се запослим у Болници. На Пријемном одељењу радио сам непуних годину дана када се указала могућност да специјализирам радиологију. Оберучке сам је прихватио и од тада, па до сада, и уверен сам до краја радног века бићу део овог одељења – додаје наш саговорник који као лекар ради већ 15 година.

Радиологија је, открива нам др Вукосав Тркуља, лепа грана медицине. Динамична је и у успону је у свету.

-Свакодневно се у свету откривају нове методе и дијагностике везане за радиологију. Нећу претерати уколико кажем да је радиологија део медицине који најбрже напредује и у дијагностици и у прецизности. Велики је изазов када стигне нови апарат и када треба савладати нови начин рада и прегледа. Врло је важна у лечењу и може да да одговоре на недоумице лекара пошто нам омогућава да „завиримо“ у унутрашњост тела без хируршког захвата – појашњава др Вукосав Тркуља.

Признању Града није се надао, али му је драго што је препознат његов рад у најхуманијој науци.

-Веома ми је драго што сам део плејаде добитника градског признања. Она је доказ да се цене лекари и лекарска професија, а посебан је осећај то што је препознат мој рад и залагање. Награда прија, али је и обавеза да будем још бољи у послу који радим – закључио је др Тркуља.

Напомиње и да има одличне сараднике и особље, те да је Одељење радиологије за понос.

-Имамо два нова ултразвука, као и скопијски РТГ апарат који се користи приликом прегледа једњака, желуца, црева. Овај апарат нема нико на територији Града, само Болница. Пошто добијемо одобрење надлежних почећемо и скопијска снимања. Раније смо их радили на старом апарату који се покварио и не може да се поправи. Ту је и шездесетчетворослајсни савремени ЦТ апарат чиме је додатно омогућена квалитетна, савремена и поуздана дијагностика – навео је начелник радиологије.

 

Велики терет током ковид пандемије поднело је и ово одељење које је радило 24 сата. И поред пуно свакодневног посла запослени су укључени у превентивни рад и превентивне прегледе. Др Тркуља сматра да су они важни и потребни јер је рана дијагностика најважнија на путу излечења.

-Било нам је тешко да се организујемо, али је корист вишеструка јер смо успели да откријемо разне промене у организму у почетним стадијумима. Труд се исплатио – истакао је др Вукосав Тркуља.

ВОЛИ ДА ПОМАЖЕ ЉУДИМА

За медицину се др Вукосав Тркуља определио зато што воли да помаже људима. Тај порив се развио у првој години Гимназије. По повратку из рата, његов отац почео је да оболева од срца и желео је да му помогне. Најбољи начин за то био је да се одлучи за медицину.

ВЕЛИКА ПОРОДИЦА, ИСПУЊЕЊЕ СНА

Заједно са супругом свио је породично гнездо у Кикинди. Има три ћерке и ускоро ће постати отац четвртог детета. Супруга му је рођена у Нишу, а живела је у Лесковцу.

-За Кикинду каже „Нема мрдање“. Одушевљена је овом средином. Месец дана након што је дошла да живи у Кикинди отишли смо у Лесковац да посетимо наше. Како се потпуно навикла на живот у Банату једва је чекала да се вратимо са југа животу овде. Брзо је постала права Банаћанка – испричао нам је породичну анегдоту др Тркуља.

403641487_694259189480387_3066786793191691600_n

Поводом Дан града додељена су градска признања најзаслужнијим  појединцима и колективима. На свечаности у Градској кући присуствовао су представници јавног, политичког, привредног, друштвеног, културног спортског живота града. Награде град и похвалнице уручио је градоначелник Никола Лукач који је, обраћајући се присутнима, истакао да на крају сваке године сумирају резултати и праве планови за наредне године.

-Година на измаку била је пуна изазова, али захваљујући јединству, заједништву и вери коју су суграђана имали у нас, помогло нам је да се изборимо са свим недаћама. Реализовали смо значајне пројекте уз подршку републичке и покрајинске владе, што ће наставити у годинама пред нама. Свим добитницима градских признања честитам, али још десетине Кикинђана и организација заслужује ове награде, јер се труде да наш на најбољи начин представе наш град. Жеља ми је да нам 2024. донесе добро здравље, породичну срећу, личне успехе и мноштво нових пројеката који ће нам помоћи да живимо у лепшој и бољој Кикинди. Наредна година биће још изазовнија, али и квалитетнија, боља и успешнија – навео је градоначелник Лукач.

У име награђених захвалила је др Сања Брусин Белош, начелница Одељења хигијене и хумане екологије Завода за јавно здравље. Она и др Вукосав Тркуља, начелник Одељења радиологије Опште болнице, награду „др Ранко Петровић“  су добили за допринос развоју здравства и континуирану бригу о здрављу грађана.

-За мене је ово признање дошло потпуно неочекивано. Више од 30 година радим у здравству и трудим се да допринесем добробити свих нас. Драго ми је што је то препознато и награђено. Уједно то је и обавеза да будем још боља у свом послу – напоменула је др Сања Брусин Белош.

Признање у области привреде и предузетништва „Михаел Бон“ добили су Зора Лагунџин, власница расадника „Доријат“ из Иђоша  и Владимир Радовановић, власник „Зеленог драгстора“ за посебан допринос развоју приватног предузетништва. Награде „др Павле Кенђелац“  припала су професору географије Мирославу Гујићу  за допринос развоју образовања  и Андреју Поповићу, ученику Гимназије „Душан Васиљев“ за постигнуте резултате у области природних наука.

-Већ две деценије радим као професор и трудим се да најбоље што могу пренесем  деци знање. Драго ми је што је препознат мој рад, али и што је квиз „Моја Кикинда“, који сам осмислио и који наредне године слави десетогодишњицу, сваке године све бољи. Признање је подстрек да будем још бољи у ономе што радим. Образовање младих је одговоран посао и треба му бити максимално посвећен – казао је Грујић.

У области културе награду „Јован Ћирилов“ за допринос развоју културе добили су глумци Народног позоришта Владимир Максимовић и Никола Јоксимовић.

 

 

-Од своје 15 године сам у кикиндском Народном позоришту, више од пола свог живота, и признање је потврда  да сам добро изабрао што никада нисам отишао из родног града. Најдраже је када сам пред публиком, а признање посвећујем мајци и покојном оцу – истакао је Јоксимовић.

И директор Културног центра  Марко Марковљев добио је исто признање .

-Запослен сам у култури петнаестак година и част  ми је што сам добио ово признање. Награда ће бити подстицај за нове културне програме, фестивале и пројекте. Циљ ми је да сви који посете наше културне догађаје оду са њих срећнији него што су дошли и убеђен сам да уживају у њима – казао је Марковљев.

Награде у области спорта „Ника Мирков“ припале су постхумно др Радивоју Брдарићу оснивачу антидопинг контроле у Србији и некадашњој СФРЈ,  пиониру научног – биохемијског приступа у тренажном процесу код врхунских спортиста и џудо клубу „Партизан“ за постигнуте  резултате. У области хуманости и добротворног рада додељује се награда „Меланија Николић Гаичић“ и њу је добио Горан Гаврић за исказану хуманост и доброчинство.

Похваљени су: индустријска ватрогасна јединица НИС-а у Кикинди, Олга Голушин из Актива жена „Угљеша Терзин“ и Верица Карачоњи за исказану хуманост, вајар Милан Рамаји, сликар из Банатског Великог Села Марко Цветићанин  и писац Веселин Мандарин за допринос култури, Немачко удружење Кикинда за допринос развоју мултикултуралности и 20 година постојања и победнице програма „Ритам Европе“ Ена Гогић, Ена Шошић, Милана Рајков и Ива Племић за промоцију града Кикинде.

 

skrining aorte 2

Сви грађани који су то желели, више од 300 њих, бесплатно су се подвргли ултразвучном снимању трбушне аорте у мобилној ординацији Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију Клиничког центра Србије.

Караван под називом „Аорта није само на срцу“ организован је ради превенције, раног откривања и лечења абдоминалне анеуризме. Доступан је свим грађанима старијим од 50 година и реализује се у сарадњи Министарства здравља, Удружења кардиоваскуларних хирурга Србије и Клиничког центра Србије.

Пуцање, односно руптура анеуризме један је од водећих узрока смрти код нас и у свету.

– Анеуризма, односно проширење абдоминалне аорте, може бити опасно ако је велико јер може да дође до компликација и до нежељениог исхода. Уколико је мало, може да се прати и да се реагује на време. Сваки пут када радимо ултразвучно снимање стомака, ми гледамо и абдоминалну аорту. Сама анеуризма може да даје симптоме, али и не мора. Могуће је да човек има болове, а може и да се напипа. Упозоравајући симптоми су бол, пулсирање у стомаку, бол у леђима – рекао је за „Кикиндски портал“ др Вукосав Тркуља, начелник Одељења радиологије Опште болнице у Кикинди.

Доктор Тркуља додаје да су најризичнија категорија мушкарци старији од 65 година који су дијабетичари и пушачи.

Једини лек за анеуризму, уколико се открије на време, је операција.

Пуцање анеуризме се назива руптура и настаје уколико се анеуризма не оперише – 80 одсто болесника са руптуром анеуризме аорте умре, што је један од 15 најчешћих узрока смрти код нас и у свету.

error: Content is protected !!