dobitnici

raspisan-konkurs-za-nagradu-dusan-vasiljev-za-2022-godinu

Награда „Душан Васиљев”, која се  додељује за најбољу књигу поезије или прозе ове године додељена је Гордана Ђилас за књигу „Анђели у капи мастила” и Зоран Богнар за дело „Све су смрти (само) део нашег сата:” Жири у саставу: Радован Влаховић, председник и чланови Селимир Радуловић и Ђорђе Писарев одлуку је донео једногласно.

Циљ је афирмација савремене српске књижевности у знак сећање и израз поштовања према делу кикиндског песника и писца Душана Васиљева ове године је била мотивација за чак 62 аутора.

Уручење признања, које додељује Град Кикинда биће уприличено у петак, 27. марта,  у Свечаној сали Градске куће.

Dusan-Vasiljev-(1)

Жири за доделу књижевне награде „Душан Васиљев“, у саставу Радован Влаховић, председник, Ђорђе Писарев и Селимир Радуловић једногласно је донео је одлуку да ово престижно књижевно признање припадне Симону Грабовцу, за књигу „Пропланак“ и Ненаду Шапоњи, за књигу „Срећна вода“.

Оцена жирија је да је реч о два песника који, десетлећима, посвећено обрађују српску песничку њиву, с даром и мером, и један и други, на свој начин.

Симон Грабовац се, као песник, очас нашао, профилишући се, својом првом песничком књигом „Кртичњак“, као један од најизразитијих гласова млађег српског песништва. Потом се предао лутању и трагању, не скрећући са стазе истинске песме и њених истинских извора. Човек (савремени) и песма су два истинска јунака његове нове књиге, две семантичке разјаснице које се укршћују и допуњују. Савремени човек, који не зна ко је, не зна штаће са собом, јер чак и његовим страхом владају други. Напуштен, сам, без идентитетског знака, он се креће, бесциљно, поскакујући, по горама и дубодолинама. Стога тражи (и налази) спас у јединственој уској капији речи,у (затрављеном) пропланку, који је само њему познат, у песми, која се храни једноставном сликом (сликом једноставности), која наставља свој живот инакон пропадања у гротло метафоре.

И с тога се пропланка, вели песник, не треба искобељати никада.Реч је о једној понесеној и жустрој, готово младалачкој, збирци, наједној страни, обогаћеној искуством и зрелошћу песника, на другој страни.Онога који вреба прилику да заћути, будући је реч, заправо, мукли крик, односно, сувишно понављање, па до њега, можда, није никада ни требало да дође.

„Срећна вода“ је један од срећнијих тренутака савременог српског песништва. Сагласно томе, и налог савременој (упрљаној) души да се купа уњој. На задњој страни корица ове књиге, у краћој (аутопоетичкој) белешци,песник вели да, у свету чедних душа, нема песме без метафизичког сабеседника. И да ништа тако добро не оплођује земљу песме као зрно туге. Штавише, вели он, у отиску истинског песника, туга призива радост, оверавајући да живот постоји. Стога је истинским отисак свих нас, који бауљамо светом брзих на плену и лаких на грабежу, следити веродостојни крет душе. Ауторова срећна вода је неухватљива вода, с јединственим током, јер, путујући ка њој, ми пловимо ка души, чедној, са знањем да је срећа воде ватра.

Ова се књига, добрим долом, утапа у основни ток реакултурализације српског духовног песништва, узев у обзир стиховне низове који су најнепосреднији реминисценција на искушења монашке и светоотачке литературе и монашке литературе. Тако ћемо се, у њој, суочити с јединственим науком да кад потонеш покушај да откријеш да пливаш, па кад то препознаш, једноставно, заборави да умеш, или, пак, с науком да и кад на облак слетиш почнеш да учиш да, изнова, ходаш. Све су то, као што смо рекли, искуства и искушења оних који ништа немају, а све поседују, тихих синова земље, којих свет није достојан. Напослетку, пливајући брзацима срећне воде аутор је, целином утиска, нашао реч, истинску реч, која може да га заштити, макар је чуо само у сну, или је, макар, опипао испод коже!

 

Res Miranda 7

Трећи Међународни фестивал хорова “Мелодианум” завршен је вечерас, наступом прошлогодишњих победника – вокалног састава „Res Miranda“ из Новог Сада. У свечаној сали Народног музеја гран-при им је уручио Марко Марковљев, директор Културног центра Кикинда, организатора Фестивала. Уз њих, наступила је и мушка вокална група „Panonica“ из Зрењанина.

Кикиндски „Мелоидианум“ настао је 2020. године, у време пандемије, као први и до данас и једини онлајн фестивал хорова у нашој земљи.

– Корона и забрана окупљања натерале су нас да будемо креативнији него иначе, тако смо добили идеју да организујемо онлајн фестивал хорова. Те године имали смо и највише учесника, педесет хорова се пријавило у девет категорија. Већ наредне, 2021. године, дошли смо на идеју да  додамо и концертне вечери са  најбољим хоровима претходног фестивала. Тако су прошле године наступили први победници, вокални ансамбл „Brevis“ из Oсијека, а ове године „Res Miranda“. Квалитет хорова који шаљу снимке наступа значајно се поправио, неки учествују већ трећи пут, неки су први пут у конкуренцији, све више се ради, улазимо у хорску нормалу – каже директор Културног центра, Марко Марковљев.

Марковљев је, на почетку вечерашњег концерта уручио гран-при за 2022. годину Дуњи Хузјан, уметничком руководиоцу женског вокалног састава „Res Miranda“.

– Много нам значи награда јер су велики стручњаци у жирију. Иначе, највише волимо живе наступе због контакта с публиком којој, верујемо, оплемењујемо  животе и зато и ово што радимо има смисао – рекла је Дуња Хузјан.

„Res Miranda“ је, за кикиндску публику извела једну Мокрањчеву руковет, сплет војвођанских песама и шумадијско коло, специјално комповано за њих, као и  народне песме из Бугарске, САД-а и Финске.

Гост „Мелодианума“ вечерас је била и мушка вокална група „Panonica“ из Зрењанина. Њихов наступ садржао је духовне композиција и аранжмане староградских и фолклорних песама, као и морнарску песму са Новог Зеланда.

– Хорска музика се реанимира, диригенти се труде да поврате певаче. Драго ми је да смо ове године успели и да наступамо. Могу да приметим да више неће бити великих хорова, сада раде, углавном, камерни хорови и тежиште је на вокалним групама – каже диригенткиња хора „Panonicа“, Зорица Козловачки.

Овогодишњи програм „Мелодианума“ садржао је и два стручна предавања. Првог дана, у петак, на тему „Хорско певање – из различитих перспектива“, говорила је проф. др Антоанета Радочај Јерковић. Вечерас је проф. др Агота Виткаи Кучера одржала предавање „Глас као човеков најважнији инструмент“. У Храму Светог оца Николе синоћ је наступио хор „Преподобни Рафаило Банатски“ из Зрењанина.

Када је у питању такмичарски део, на Фестивал је стигло 40 пријава хорова из Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије. Наступе хорова оцењивао је жири који су чинили: проф. др Десанка Тракиловић, проф. др и проф. ум. Антоанета Радочај Јерковић, проф. др и др ум. Агота Виткаи Кучера, проф. др. Богдан Ђаковић, проф. др Драгана Сарајлић, мр Игор Сарајлић, доц. др Јелена Тракиловић и доц. Милица Станковић. Председница жирија била је проф. др Биљана Јеремић.

Професорка Јеремић оценила је да се, у односу на претходна два фестивала, примећује бољитак.

– Хорови су припремљенији јер се у последњих годину дана несметано ради. Имамо већи одзив квалитетних хорова, радује нас да се људи пријављују и да воде рачуна о квалитету. Према мишљењу жирија, а то је и моје лично мишљење, наш Фестивал је све бољи – рекла је проф. др Јеремић.

Одлуке о добитницима признања у свих девет категорија жири је саопштио вечерас, онлајн. Апсолутни победник трећег „Мелодианума“ знаће се сутра, у недељу, у преподневним сатима; тада ће бити објављено ко је добио гран-при Фестивала.

На тај начин биће и званично завршено овогодишње такмичење, али и програми јер је, за сутра заказан концерт Зрењанинског камерног оркестра отказан због болести дела ансамбла. Фестивал је одржан под покровитељством Града Кикинде и Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе са верским заједницама. Четврти „Мелодианум“ биће одржан од 7. до 10. децембра 2023. године.

 

Лауреати трећег Међународног фестивала хорова

Категорија мешовити хорови са више од 28 певача

– прва златна медаља: Певачко друштво „Преподобни Рафаило Банатски“ Зрењанин, диригент Сенка Милисављевић;

– друга златна медаља: Хор младих „Радојица Милосављевић – Ица“ Ниш, диригент Мила Пужић;

– трећа златна медаља: Мешовити хор Гимназије „Вук Караџић“ Лозница, диригент Дарко Несторовић.

Категорија мешовити камерни хорови

– прва златна медаља: Ансамбл српске хорске уметности „Serbica“ Сремска Митровица, диригент мр Владимир Опачић. Хор је и добитник специјалне награде за најбољу интерпретацију композиције старог мајстора;

– друга златна медаља: Мешани певски збор „Camerata Slovenica“ Сарајево, диригент Алек Исаковић који је и добитник специјалне награде за најбољег младог диригента;

– трећа златна медаља: Мешовити камерни хор Друштва Словенаца „Кредарица“ Нови Сад, диригент мр Борут Павлич;

– четврта златна медаља: Градски мешовити хор „Vox Lihnidos“ Охрид, диригент Бурим Хидри;

– сребрна медаља: Српско певачко друштво Рума, диригент Растко Павлов.

Категорија духовне хорске музике

– прва златна медаља: Певачко друштво „Преподобни Рафаило Банатски“ Зрењанин, диригент Сенка Милисављевић; такође добитници специјалне награде за најбоље извођење православне духовне музике;

– друга златна медаља: Мешани певски збор „Camerata Slovenica“ Сарајево, диригент Алек Исаковић;

– прва сребрна медаља: Женска вокална група „Мироносице“ Суботица, диригент Душица Вуцеља;

– друга сребрна медаља: Црквени хор Света Три Јерарха Крупањ, диригент Горан Андрић;

– трећа сребрна медаља: Хор Храма Светог Георгија Бежанија, Београд, диригент Ана Ивановић.

Категорија женски хорови

– прва златна медаља: Женска вокална група „Verse“ Друштва Словенаца „Кредарица“ Нови Сад, диригент мр Борут Павлич;

– друга златна медаља: Хор Средње музичке школе „Стеван Мокрањац“ Бијељина, диригент др Јелена Тракиловић;

– трећа златна медаља: Хор Педагошког факултета из Сомбора, диригенти Миона Милић и Јована милошевић;

– сребрна медаља: Хор „Arodisi“ Сремска Митровица, диригент Исидора Скуратовић.

Категорија дечијих хорова

– прва златна медаља: Дечији хор „Магични љиљани“ при Атељеу „Маестро“ Пожаревац, диригент Љиљана Ракић;

– друга златна медаља: Хор „Дунавска лира“ Костолац, диригент Марија Митић;

– сребрна медаља: Хор Основне музичке школе „Теодор Тоша Андрејевић“ Рума, диригент Исидора Скуратовић.

Категорија дечијих хорова основних школа

– прва златна медаља: Хор Основне школе „Ђура Даничић“ Нови Сад, диригент Биљана Оравец;

– друга златна медаља: Основна школа „Јован Поповић“ Нови Сад, диригент Бранислава Маревић;

– трећа златна медаља: Хор Основне школе „Славко Родић“ Бачки Јарак, диригент Нада Гвозденовић;

– четврта златна медаља: Дечији хор мултиетнички хор ООУ „Братство-јединство“ Охрид, диригент Бурим Хидри;

– бронзана медаља: Хор Основне школе „Никола Тесла“ – „Теслини славуји“, диригент Милана Бјеливук Ковач;

– похвала: Хор Основне школе „Ђорђе Крстић“ Београд, диригент Александра Павићевић.

Категорија поп-хорова

– златна медаља: Вокална скупина “VitaNeo” Равна Гора, Хрватска, диригент Жаклина Мајетић Муфић;

– сребрна медаља: Хор „Arodisi“ Сремска Митровица, диригент Исидора Скуратовић.

Категорија вокалних група

– прва златна медаља: Мушка певачка група „Panonica“ Зрењанин, диригент Зорица Козловачки;

– друга златна медаља: Мушка певачка група „Fantje“ Друштва Словенаца „Кредарица“ Нови Сад, диригент мр Борут Павлич;

– прва сребрна медаља: Вокални ансамбл „Возглас“ Ћуприја, диригент Јелена Качавенда;

– друга сребрна медаља: Хор „Искончићи“ Суботица, диригент Наталија Лукић;

– бронзана медаља: Женска вокална група „Мироносице“ Суботица, диригент Душица Вуцеља.

Категорија вокално иснтрументалних ансамбала

– златна медаља: хор Факултета педагошких наука у Јагодини, диригенти Милица Станковић и Јелена Гркић Гинић;

– сребрна медаља: Хор Геронтолошког центра Зрењанин, диригент Вања Илијев.

error: Content is protected !!