ђока радак

Predavanje-arhiv-(1)

“Добротвори Матице српске са подручја Баната и њихове задужбине” назив је предавања које је данас, у пуном холу Историјског архива, одржала управница послова Матице српске, др Јелена Веселинов.

Др Веселинов говорила је о њиховим циљевима и мотивима и шта се на крају догодило са њиховим задужбинама које су, како је рекла, без обзира на то што су имале различите циљеве и различиту имовину, увек све биле под управом Матице српске.

– Значи да су ти добротвори и задужбинари имали пуно поверења у Матицу српску и у то да ће њихове идеје и циљеви које су наменили задужбинама, бити испуњени. Матица српска се и дан данас бори за повраћај неких од њих у поступку реституције – рекла је др Веселинов. – Кикинђани имају неколико изузетних личности који су били велики задужбинари и мислим да је добро да их се подсетимо. То су, пре свих, Ђока Радак, Лаза Николић и Љубомир Лотић, који су били веома значајни и за Кикинду и за Матицу, и као задужбинари са својим идејама и племенитим побудама да оснаже српски народ кроз функционисање њихових задужбина.

Љубомир Лотић

Др Веселинов недавно је, на изложби посвећеној Ђорђу Ђоки Радаку у Народном музеју, такође говорила о овом значајном задужбинару, адвокату, који је, бавећи се правом и пољопривредом, стекао велико богатство.

Кикинђанин Љубомир Лотић, учитељ, писац и преводилац, издавао је „Великокикиндски календар“ и био је сарадник у више листова и часописа, између осталих и у Летопису Матице српске и у Годишњаку ове институције. Писао је песме и приповетке, а посебно му је било значајно просвећивање и васпитавање омладине и родитеља.

Лазар Николић

Лазар Николић, велепоседник и добротвор, рођен у Ади, завршио је трговачку школу и бавио се јавним пословима. Био је оснивач Привредне банке у Кикинди, члан одбора Српске православне црквене општине, и представник политичке општине.

С. В. О.

Djoka Radak (6)

Изложба која је изазвала велико интересовање, „Ђорђе Радак, Кикинђанин“ у Галерији „Нова Народног музеја, затвара се у четвртак, 29. фебруара.

Од 19 сати биће организовано ауторско вођење Владислава Вујина, вишег кустоса-историчара.

Matic Djoka Radak (5)

Ђорђе Радак, једна од најзначајнијих личности из историје града, упамћен као велики српски добротвор, представљен је вечерас публици у Галерији „Нова“ Народног музеја, у музејском театру, новој форми оживљавања историјских личности и догађаја.

Мултимедијална изложба о најзначајнијој личности нашег града у 19. веку, постављена је, од прошлог месеца, поводом два века од његовог рођења. У изложбеном простору, захваљујући глумцу Славољубу Матићу, вечерас је Радак изванредно и сугестивно представљен музејској и театарској публици. Матић је, о самом Ђорђу, његовом животу, нарави, поступцима и успомени на њега говорио из трећег лица, у посебној форми епистоларног казивања – испредања приче уз помоћ писаних докумената, најчешће писама.

Материјал за овај позоришни чин под називом „Ја сам Ђока Радак Кикинђанин“ преузет је из књиге Владимира Миланкова „Ђока Радак ратоборац и велики добротвор“ у издању Историјског архива Кикинда, као и из писама и новинских чланака.

– Тешко је из докумената направити монодраму јер нема драмског сукоба, па сам се сетио епистоларне драматургије – када се комуницира преко писама. Ово је необичнији начин и веома ми је драго што је Музеј потпуно отворен за нове форме. Почаствован сам што сам део тога – рекао је Матић.

Идејни творац и иницијатор да се музејски театар поставља равноправно са изложбама је Драган Киурски, виши музејски педагог који се креативном драмом бави већ дуги низ година. До сада је, између осталог, био аутор инсценација о Душану Васиљеву и Меланији Гајски.

– Изложба је само један вид интерпретације наслеђа, кроз експонате, али то може и да се динамизује на овај начин – сматра Киурски. – Зашто бисмо само читали са зидова ако можемо одређену личност да „имамо“ уживо, да нам прича о свом животу,

Ђорђе Радак био је други по величини добротвор Матице српске у 20. веку. Био је и покретач буне априла 1848. године и активни учесник револуције 1848. и 1849. године. Прича о њему коју оживљава глумац Славољуб Матић на музејској сцени у плану је да се представи још неколико пута у току трајања изложбе, до 17. фебруара. Без обзира на то да ли сте музејска или позоришна публика, препоручујемо да је не пропустите.

error: Content is protected !!