Лубенице и диње, услед тропских температура које су захватиле нашу земљу, стигле су скоро месец дана раније. Тако је берба домаћег бостана уранила и уместо да је у јеку приводи се крају. На територији града мало је произвођача који узгајају лубенице и диње, а један од њих је Роберт Молнар.
-Наше пољопривредно газдинство има дугу традицију. Раније смо узгајали лубенице за наше потребе. Имали смо стару сорту, сви смо их звали црне лубенице и свако ко је имао парче земље узгајао је те лубенице. Старе сорте нема, па смо и ми као и многи прешли на хибриде који могу да се купе – каже Молнар.
Лубенице и диње узгаја на пола јутра. Узгој је захтеван и потребан је свакодневни рад и нега, а род највише зависи од ћудљивих временских услова.
-Време није погодовало узгоју. Суша је учинила своје. Код лубенице је специфично да чим лоза падне и она се види назире се крај зрења и производње. Да би род био добар треба јој наводњавање, прихрана, нега. Тежак је то посао и нимало једноставан. Лубенице су сада 40 и 50 динара за килограм и предвиђам да ће до краја месеца поскупети јер их неће бити. Све ће изгорети. Када добије на површини жуту флеку, ожеготину, то је крај – појашњава наш саговорник.
Газдинство Молнар успело је да сачува поједине старе сорте диње.
-Какав род ћемо имати од диња остаје да се види када се подвуче црта. Имали смо проблеме са глодарима, мишеви су похарали њиву, а прошле године уништили су половину рода – открио нам је Роберт Молнар.
Како наш суграђанин истиче и поред доброг засада, пуне агротехнике и заливних система, потребна је и мало среће приликом узгоја и тада успех не може да изостане.
А.Ђ.
