дан примирја у првом светском рату

Polaganje venaca 1

На Дан примирја у Првом светском рату венац на Споменик Краљу Петру Првом Карађорђевићу положили су представници Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920, Организације резервних војних старешина, Српских ратних ветерана и Српских националних четника „Петар Мркоњић“.

О Краљу Петру Првом Ослободиоцу и о значају празника говорио је професор историје Лазар Демић, потпредседник Градског одбора Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. Он је подсетио да је ово најмлађи празник у Републици.

– Када је, 1918. године, створен нов концепт државног уређења, није имало смисла обележавати га. Силе победнице прослављале су га сво време као дан посвећен ветеранима. Када је Република Србија постала самостална држава 2012. године, створени су услови да и ми Дан примирја обележавамо као државни празник – рекао је професор Демић. – Треба рећи и да је, можда, наше место било скрајнуто у том рату у којем је Србија била на страни победника. Српски народ је изгубио 1,3 милиона војника, мада не постоје прецизни подаци о томе. Нажалост, овде су биле такве политичке околности да су и Кикинђани, поштујући државу у којој су живели, ратовали на стари Аустроугарске, али су се многи и предали на Руском фронту. Значајно је да нас је Први светски рат ујединио, тада су Срби постали компактни долазећи са свих фронтова – Балканског, Италијанског, Солунског, на којима су дали су велики допринос. Зато је и важно да се овај празник укорени у нашем народу.

Иако је, непосредно пре почетка Првог светског рата своја овлашћења пренео на сина Александра, Краљ Петар Први отишао је на фронт. После победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота ослабила је здравље остарелог краља. Ипак, доживео је да дочека коначну победу, ослобођење Србије и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.

Dan primirja 1

Према Закону о државним и другим празницима у Републици Србији, 11. новембар је државни празник – Дан примирја у Првом светском рату, који се празнује нерадно.

Празник се обележава у знак сећања на дан када су, 1918. године, у железничком вагону у Компијењу, у северној Француској, Силе Антанте потписале примирје са Немачком које је било на снази до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919.

Први светски рат (Велики рат или Светски рат), један од највећих ратова у историји, трајао је од 1914. до 1918. године. У њему је учествовала већина великих светских сила, груписаних у два сукобљена војна савеза: Савезника (окупљених око Тројне Антанте) и Централних сила. Под оружјем је било више од 70 милиона људи, а од тога преко 60 милиона људи у Европи је било мобилисано.  Последице рата су 15 милиона убијених, 20 милиона рањених, а директне учеснице рата претрпеле су и огромна разарања држава и привреда.

Од 2012. године Дан примирја у Србији је и нерадни дан Овај државни празник се у Републици Србији прославља од 2012. године. Пре тога се обележавао на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији од 2005. године. Симбол празника је цвет ретке биљке угрожене врсте „Наталијина рамонда”, назване по краљици Србије Наталији Обреновић, супрузи краља Милана. Тај цвет, по наводима у литератури, расте на планини Кајмакчалан где је, у Првом светском рату, под командом војводе Живојина Мишића српска војска водила жестоке борбе против Бугарске, током припреме за пробој Солунског фронта и ослобађање окупиране Србије.

Осим овог, у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета. Препорука је да се овај амблем носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника.

error: Content is protected !!