čišćenje

sns-veliko-selo-3

Активисти Српске напредне странке данас су у Банатском Великом Селу организовали радну акцију уређења простора вртића, школе и спортских терена, места која свакодневно користе најмлађи мештани.

Од раних јутарњих сати радило се на чишћењу и уређењу простора, са јасним циљем да деца имају лепше и безбедније окружење за боравак, игру и одрастање. У акцију су се укључили и активисти из суседних места.

– Ми смо данас из Месне заједнице Иђош дошли да помогнемо нашим колегама из Великог Села, да им пружимо подршку у овој радној акцији. Пре свега смо пријатељи, али и једна велика породица– истакао је Горан Станчул.

Сличну поруку послали су и домаћини, наглашавајући да се кроз овакве активности показује конкретан рад на терену.

– Овај простор користе наши најмлађи мештани, који су уједно и украс нашег места. Зато желимо да им обезбедимо што боље услове и да покажемо да заједништво није само реч, већ дело. На овај начин Српска напредна странка показује да је jeдна велика породица и ради конкретно велико спремање у Великом Селу, а не на трибинама,пленумима и зборовима – поручио је Миодраг Булајић.

Слика из Банатског Великог Села данас је јасна: док једни држе говоре, други раде. Иза ове акције остају уређени простори и видљиви резултати – оно што грађани најбрже препознају.

Јер, како се данас показало на терену, разлика између речи и дела види се већ на први поглед.

 

sajan-ciscenje-sela-(7)

Мештани Сајана, уз подршку Месне заједнице, учествовали су у пролећном чишћењу села. Акцији су се одазвали чланови удружења, волонтери, млади, мештани, али и ученици од виших разреда Основне школе „Мора Карољ“, њих шездесетак. Сакупљено је педесет великих врећа отпада, истакао је председник Савета МЗ Золтан Тот.

-Акцијом смо обухватили све улице, али и прилазне путеве ка селу. Хвала свима који су учествовали, а посебно ђацима, који и на овај начин уче да чувају и воде рачуна о животној средини – рекао је Золтан Тот.

Како истиче наш саговорник сви који су били у могућности помогли су да се уреди село.

-Сав отпад који се накупио током зимских месеци је уклоњен, а одзив је био одличан. Поред тога што смо уредили село, ово је била прилика и да се дружимо и проведемо време заједно. Посебно бих се захвалио нашим пензионеркама које су, по завршетку акције чишћења, за све учеснике припремиле мекике – навео је Тот.

У Сајану већ за две недеље очекују пријатеље и госте. У организацији Друштва за неговање традиције и обичаја „Делибаб“ у суботу, 11. априла, биће организоване 31. Ускршње народне игре. Циљ је да се деца упознају са народним обичајима који се везују за ускршње празнике, али и да се угосте малишани из других средина. И овога пута биће организована изложба фарбаних ускршњих јаја и такмичење у ускршњим играма. За најуспешније предвиђене су и награде. Тог дана за све посетиоце биће отворена и Завичајна кућа у Сајану која чува начин на који се некада живело.

А.Ђ.

 

zimska-sluzba-trg-(4)

У току је чишћење Градског трга. Поред механизације, у овај посао укључено је и људство са лопатама, а поред уклањања леда баца се и со. Како сазнајемо од Ђорђа Кленанца, руководиоца Зимске службе из ЈП „Кикинда“ ледена киша која је пала у петак на суботу и ниске температуре створиле су ледени слој.

-Градски трг биће очишћен од леда онолико колико је овог момента могуће како би био што проходнији. Максимално се трудимо да саобраћајнице и најпроходнији путеви буду очишћени и проходни. Општински и путеви првог приоритета су суви и на њима нема леда ни снега. Чистили смо и саобраћајнице које припадају другом приоритету, али на њима није бацана со. Према прогнози Републичког хидрометеоролошког завода већ сутра (уторак) температуре ће бити у плусу што ће знатно олакшати запосленима у Зимској служби да интервенишу уколико се укаже потреба – навео је Кленанц.

Подсетимо и да је посао одржавања саобраћајница у зимским условима припао „Еко – градња“  који одржавају око 200 километара путева на територији града.

 

 

deponija-mokrin-(5)

У Мокрину је у току чишћење дивље депоније на излазу из села. Бесправно сметлиште ругло је села и већ 15 година она представља проблем. Значајна средства сваке године издвајају се за њено уређење, међутим, врло брзо након чишћења, поново се на овој локацији створи нова депонија.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Апел да се отпад не одлаже на ободу села још једном су упутили градоначелник Младен Богдан и председник Савета МЗ Мокрин Горан Ристић који су обишли радове. И поред свих напора, на лицу места затекли су људе који су на депонију бацали велику пластичну бурад.

-Дивља депонија заузела је велику површину и она је и највећи проблем са којим се суочавамо – прецизирао је Ристић. – Сада је већ стигла до самог улаза у село и у току је њено чишћење. Сваке године месна заједница утроши од 200.000 до 400.000 динара за уређење овог простора и већ након неколико дана она поново никне. И пре три године из градског буџета уложено је 11 милиона динара за њено уређење. У плану је да поставимо камере и на тај начин санкционишемо све који бацају отпад у овом делу села и станемо на пут овом руглу.

У чишћење депоније које је у току биће утрошено 12 милиона динара. Новац су обезбедили Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду.

-Непрописно одлагање смећа је дугогодишњи проблем у Мокрину. Знатна средства издвајамо годинама уназад да уредимо депонију која се сваке године изнова ствара. Новац који улажемо у чишћење могли смо да утрошимо на друге пројекте који би допринели лепшој животној средини у селу. Осим домаћинстава и поједине фирме допринеле су да се овај простор претвори у еколошки проблем. Несавесни мештани угрожавају животну околину у месту у ком живе – истакао је први човек града.

Најављене су и оштрије контроле.

-Пољочуварска и инспекцијске службе биће присутније на терену, а позивам и све мештане да се сви заједно потрудимо да живимо у лепшем окружењу. Важно је и да се пријаве особе које бацају смеће на дивљој депонији. Без пријаве надлежне службе не могу адекватно да реагују и да санкционишу све који непрописно одлажу отпад и тиме угрожавају животну околину. На територији града организује се сезонско одвожење кабастог отпада, а започели смо и са примарном селекцијом све  у циљу да се смеће одлаже по прописима – закључио је Младен Богдан.

Завршетак радова очекује се за десетак дана. Сав отпад са депоније у Мокрину који се уклони са депоније најпре се убацује у мобилно постројење у којем се комунално смеће одваја од земље и грађевинског отпада. Комунални отпад потом се одвози на депонију у Кикинди.

А.Ђ.

nakovo-deponija

У Накову је организована акција чишћења дивљих сметлишта, која су  формирана на више локација. Члан Савета Месне заједнице Бранислав Чубрило и градоначелник Младен Богдан на лицу места уверили су се како напредује санација.

-Очишћена је локација коју зовемо „Мали гај“. На овом месту настала је огромна депонија и она се налази практично у селу јер је преко пута прве куће. Уређено је и друго сметлиште у селу. Овом приликом желим да апелујем на све да не бацају отпад на местима која нису предвиђена за то. Село треба да буде чисто, уређено и лепо, јер ми живимо у њему. Неопходно је да сви схвате да сви морамо да дамо свој допринос како би Наково имало здраву околину, а стварањем дивљих депонија то је немогуће – истакао је Чубрило.

Град и Месна заједница посвећени су да очувају животну средину и преузимају одговорност за уклањање постојећих сметлишта.

-Опсежном акцијом локалне самоуправе и комуналних инспектора рекултивишемо дивљу депонију у Накову, а уредићемо и све остале. Наш циљ је да сва села, али и локације у граду буду очишћене од отпада и разног смећа које се баце. Апелујем на све мештане села и града да не стварају сметлишта. Сви који виде да се отпад баца на местима која нису предвиђена за то треба да се одваже и пријаве надлежним инспекцијама. Ангажовање механизације и неопходних ресурса за уклањање смећа пуно кошта и важно је да сви будемо сагласни у томе да се не дозволи стварање дивљих депонија. Верујем да свима ово смета и сви ми треба да се потрудимо да нам град и села буду што чистији и лепши – прецизирао је Младен Богдан.

Градоначелник Богдан најавио је и чешће контроле како би се спречило настајање дивљих сметлишта уз примену законских одредби и кажњавање.

 

IMG-3113

Зимска служба баца со на општинским и градским саобраћајницама. Ђорђе Кленанц из ове службе напомиње да је зима била блага и да залиха има довољно.

-Одржавање саобраћајница у зимском периоду припало је фирми „Екоградња“, док Градски трг чисти служба ЈП „Кикинда“. Осим саобраћајница биће очишћени и прилази вртићима, школама, Болници, амбулантама Дома здравља. Путеве ће чистити једно возило, а уколико буде било потребе укључиће се још возила – напоменуо је Кленанц.

А.Ђ.

LUKAC-DEPONIJAa

У Иђошу је у току чишћење дивље депоније, а у Банатском Великом Селу овај посао је завршен. За поменуте радове издвојено је више од седам милиона динара од чега је Министарство заштите животне средине определило четири, а град више од три милиона динара. Како посао напредује на лицу места уверили су се градоначелник Никола Лукач, члан Градског већа Небојша Јованов, директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Мирослава Наранчић и представници Савета МЗ Иђош и Банатско Велико Село.

 

-Крајем прошле године очишћене су дивље депоније у Сајану, Руском Селу и Новим Козарцима. Годинама уназад локална самоуправа и надлежни покрајински и републички органи обезбеђују средства за уређење депонија и приступних путева ка њима, што је један од сегмената управљања отпадом. Читаву деценију радимо на едукацији најмлађих и већ сада имамо резултате о одлагању отпада код деце, али и најстаријих суграђана. Трудимо се да код свих узраста искоренимо лоше навике, да комунални отпад не заврши на дивљим депонијама и да их буде што мање – рекла је Мирослава Наранчић.

Горан Станчул, члан Савета МЗ Иђош додао је да су проблем депоније апострофирали мештани.

 

-На депонији је одлаган комунални отпад, шут, али и сво друго смеће. Позвао бих Иђошане да воде рачуна, како не би опет дошли у ситуацију да се значајан новац издваја за уклањање депоније, него би могли да га утрошимо за инвестиције у селу – казао је Станчул

Председница Савета МЗ Банатско Велико Село Мира Пећанац упутила је исти апел .

-Сви знамо колико је новца потребно да се депонија очисти и на нама је да будемо савесни. До депоније се стиже путем кроз економију „Делта аграра“ који је такође био затрпан смећем. Молим моје мештане да то не раде јер постоји могућност да се због таквог понашања забрани пролаз до депоније која ће на јесен добрим делом бити пошумљена – прецизирала је Мира Пећанац.

Посао уклањања депонија поверен је ЈП „Кикинда“, а на тендеру је за извођача радова изабрана фирма „Еко градња“ из Зрењанина.

-Чишћење депонија требало би да се заврши средином следеће недеље. Са иђошке депоније биће однета велика количина смећа, јер је после 12 година ово прво значајније чишћење. Апелујем на све да се домаћински односе према јавним површинама и да чувају животну околину – истакао је Чедо Гверо.

У току је и акција прикупљања кабастог отпада у граду и селима, тако да сви имају могућност да у контејнере одложе све оно што би завршило на дивљим депонијама. Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине крајем месеца доделиће граду 580 нових канти од 120 литара и 40 контејнера запремине 1,1 кубика за одлагање отпада.

А.Ђ.

 

 

simicev-salas-ciscenje-(2)

Најпопуларнија излетишта у Кикинди спремна су за посетиоце. Све површине су третиране против крпеља и покошена је трава.

Запослени Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој заједно са ватрогасном јединицом компаније НИС и добровољцима из Добровољног ватрогасног друштва Кикинда уредили супротекле недеље најпопуларније  излетиште Симићев салаш.

-Апелујем на све суграђане који ће првомајске празнике провести у природи да је чувају. Забрањено је ломљење или сеча стабала, али и паљење ватре која може да угрози дрва. На свим већим излетиштима биће постављени и контејнери за одлагање отпада – истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

Третирани су и покошени  Шумица где се налази луна парк, Симићев салаш, Водице и Старо језеро.

error: Content is protected !!