četvrti mesni odbor subnora

Lidija-Aldan-(5)

Чланови четвртог Месног одбора Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР), и других кикиндских одбора ове организације, данас су одали почаст Лидији Алдан, секретару Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и члану Комунистичке партије Југославије.

Уочи годишњице погибије двадесетједногодишње Лидије Алдан, положен је венац на њену бисту у дворишту некадашње четврте Месне заједнице, а чланови СУБНОР-а присетили су се ове револуционарке која је, као веома активна у илегалном раду СКОЈ-а, била на мети окупатора. Пронашли су је 1942. године у селу Фердин код Алибунара; у намери да се не преда жива, Лидија је извршила самоубиство хицем из пиштоља.

– Веома активна и посвећена, била је изабрана за члана комитета СКОЈ-а већ 1940. године. Лидија је рођена у Русији, а у Кикинди је њена породица живела у улици Ђуре Јакшића. У кикиндској гимназији коју је похађала, започела је револуционарни рад заједно са Олгом Удицки, Владом Богарошким, Слободанком Ациган, Радованом Бранчићем. Била је одана идеји и спремна да, у свако доба, помогне пролетаријату. Формирала је Месни комитет СКОЈ-а и била његов секретар – рекла је Мира Ступар, потпредседница четвртог Месног одбора СУБНОР-а у Кикинди.

Лидија Алдан уткала је своје детињство у револуцију и слободу за наш народ, речено је на скупу.

– Тешко је пронаћи речи које би дочарале њихову људскост. Она није имала детињство, била је сиромашна, без оца, али је имала дух слободе, храбрости и праведности, који је хранио дечије науме. Без таквих људи наша садашњост и  будућности биле би анемичније и сиромашније. Лидија Алдан и њени саборци дали су своје младе животе за нашу будућност. Имали су само себе и то су оставили за нас, а нама су ставили траг који не смемо заборавити – истакла је Весна Балабан.

Обележавању сећања на кикиндску револуционарку присуствовали су представници одбора кикиндског СУБНОР-а који, укупно, има око 300 чланова у четири одбора у граду и по један у сваком селу. Следећа активност чланова је одлазак у Шид, на обележавање годишњице пробоја Сремског фронта који се догодио 12. априла 1945. године.

С. В. О.

Lidija Aldan 2

Савез удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР) баштини најсветлију револуционарну традицију са наших простора. И ове године чланови су обележили годишњицу смрти кикиндске револуционарке Лидије Алдан полагањем венца на њену бисту у дворишту некадашње Четврте месне заједнице која је носила њено име.

На данашњи дан 1941. године, без објаве рата нападнута је Југославија. Према неким проценама, тог дана било је две хиљаде жртава, подсетио је Саво Орељ, председник Градског одбора СУБНОР-а. Годину дана касније, 5. априла, свој живот трагично је изгубила кикиндска хероина, Лидија Алдан. Минутом ћутања на данашњем скупу одата је почаст погинулима.

Лидија Алдан, револуционарка, секретар Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ)  рођена је 1921. године у Јекатеринодару, данас Краснодару, у Русији. Са породицом је дошла у Кикинду, где је похађала основну школу и Гимназију.

– Породица Алдан живела је у Улици Ђуре Јакшића 3, где је Лидија, већ као шеснаестогодишњакиња, окупљала напредну омладину Кикинде. Сви су касније постали чланови КПЈ. Међу првим револуционарима били су и Олга Удицки, Влада Богарошки, Божидар Јовичин, Слободанка Ациган и Радован Бранчић. У кругу својих пријатеља Лидија Алдан била је поштована и спремна да помогне пролетаријату. Њена опредељеност, оданост Партији и несебичност, утицали су на то да постане вођа омладинског покрета у Кикинди. Због револуционарног рада, избачена је из Гимназије. Њен први велики задатак било је формирање Месног комитета СКОЈ-а у којем је изабрана за секретара – рекла је Мира Ступар, потпредседница Четвртог месног одбора СУБНОР-а у Кикинди.

У току рата Лидија Алдан је била задужена за курирску службу и одржавање веза између партизанских одреда, а затим и за рад илегалне штампарије и формирање скојевских група у јужном Банату. На том положају је и откривена од стране окупатора.

Како би избегла хапшење, извршила је самоубиство хицем из пиштоља, 5. априла 1942. године у месту Фердин (данас Нови Козјак), код Алибунара. Основна школа у овом месту носила је њено име до почетка 2000-тих.

Годишњицу њене смрти сваке године обележава кикиндски СУБНОР. Од ове године, каже Мира Ступар, ова организација, која има више од 300 чланова, активирала је рад месних одбора, који самостално организују пригодне скупове у знак сећања на хероје погинуле за слободу и идеју бољег живота будућих генерација.

error: Content is protected !!