Obuka pod radnim nazivom „Prepoznavanje slučajeva trgovine ljudima i podrška žrtvama“ održava se danas u Gradskoj kući u Kikindi, u organizaciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Podršku realizaciji pružaju Međunarodna organizacija za migracije i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Kikinda je, nakon Pirota i Prokuplja, treći, od 25 gradova u Srbiji u kojima se realizuje ovaj program. Obuka ima za cilj da se unaprede kapaciteti zaposlenih u socijalnoj zaštiti, zdravstvu, obrazovanju, policiji i drugim relevantnim sektorima, kako bi mogli da prepoznaju slučajeve trgovine ljudima i adekvatno reaguju.
Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan istakao je značaj ovakvih edukativnih događaja za profesionalce u socijalnoj zaštiti, kao i dobru saradnju lokalne samouprave sa partnerskim organizacijama.
– Sa organizacijom GIZ započećemo važan projekat koji se tiče zaštite žrtava nasilja, pre svega žena, ali i pripadnika ugroženih grupa i romske nacionalnosti. U planu je formiranje Savetovališta za žrtve, kao i radionice usmerene na osnaživanje i osposobljavanje za rad. Radićemo i na zaštiti dece u kontekstu porodičnog nasilja. Uvek ćemo podržavati ovakve teme jer su od velikog značaja. Stručnjaci ovde imaju priliku i da dobiju bodove za obnovu licence – rekao je Bogdan.
Obuci su prisustvovali predstavnici zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih ustanova, kao i predstavnici policije iz svih lokalnih samouprava Severnobanatskog okruga. U ime grada, prisutne je pozdravio i član Gradskog veća za socijalnu politiku, demografiju, osetljive grupe i ljudska prava, Željko Radu.
Srđan Barac, posebni savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, naglasio je da je trgovina ljudima i globalni i lokalni problem i da profesionalci koji rade na terenu igraju ključnu ulogu u procesu zaštite.
– Vi ste prvi koji u svom radu mogu da uoče žrtve ili osobe u visokom riziku od trgovine ljudima. Zato je važno da znate šta je vaš zadatak, kome da prijavite, kako da postupite, jer samo organizovan odgovor daje rezultate. Naše ministarstvo je uspelo da značajno unapredi položaj Centra za zaštitu žrtava, da proširi kapacitete Skloništa za žene, a obezbeđen je i prostor koji će biti adaptiran za smeštaj muškaraca – naveo je Barac.
On je dodao da je u prethodnoj godini formalno identifikovana 71 žrtva, što je najveći broj do sada, kao i da je više od 500 osoba dobilo neku vrstu podrške iz sistema socijalne zaštite. Šesnaest žrtava prošlo je kroz skloništa, a u toku je i uspostavljanje kapaciteta za smeštaj dece.
– Pored praktičnih mehanizama kao što su skrining sobe i bolja organizacija rada, uspeli smo da organizujemo više od hiljadu obuka. Uspostavili smo sistem brzog reagovanja, u roku od 24 sata, i kreirali pionirski Nacrt zakona o borbi protiv trgovine ljudima. Odabrali smo „socijalni model“, koji stavlja žrtvu u centar pažnje – naglasio je. – Sve ovo radimo da bismo omogućili žrtvama ne samo da prežive, već i da se reintegrišu u društvo. Važno je da vi, nakon ove obuke, pažljivije posmatrate okolinu – često ćete prepoznati da i oni koji nisu formalno žrtve trgovine, ipak imaju potrebu za zaštitom – poručio je Barac.
Robert Bu, vođa tima GIZ-ovog projekta „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“, istakao je da je poseban fokus stavljen na žene i devojčice kao najugroženije kategorije.
– Ovo je samo jedna od aktivnosti koje sprovodimo u okviru projekta. Cilj je da unapredimo kapacitete i znanja kako bi se sprečili i ublažili rizici trgovine ljudima – zaključio je predstavnik GIZ-a.
Učesnici su tokom obuke dobili i praktične alate, uključujući i digitalnu aplikaciju za prepoznavanje rizičnih situacija u ovoj oblasti.
S. V. O.