BVS

sv-vasilije-slava-(3)

Црква Светог Василија Острошког у Банатском Великом Селу Светом литургијом обележила је своју славу. Обележавању важног датума присуствовали су верници, а ове године кумови су били деца, Ленка и Лука Вујовић, истиче јереј Немања Милинковић. Претходног дана, 11. маја, приликом  Бденија присутни су могли да чују више о Светом Василију Острошком Чудотворцу.

Наш саговорник напомиње и да је, захваљујући, пре свега, верном народу пуно тога урађено на храму у претходном периоду.

-У плану је да урадимо грејање у цркви с обзиром на то да су зиме хладне. Ипак, приоритет је кров који прокишњава и тражимо право решење за ове радове. Тек када се уради кров, можемо да размишљамо о осталим радовима. Исто тако желимо да довршимо фасаду с обзиром на то да су купола и звоник завршени – прецизирао је јереј Немања Милинковић.

Изградња цркве у Банатском Великом Селу започета је 2006. године. За 20 година урађено је пуно тога.

-У току је и фрескописање за које очекујемо да ће бити завршено ове године – додаје свештеник Милинковић.

Литургија се служи недељом, и празницима, а верници могу да присуствују и пред литургији односно служби суботом увече. Богослужења су посећена и у просеку је тридесетак верника.

Иницијативу за градњу храма у Банатском Великом Селу покренули су мештани 1992, а 1995. године добијен je адекватан простор за градњу храма. Темељи су изливени  2006, када је и започето зидање храма, које је завршено 2012.године.

А.Ђ.

 

kolonizacija-bvs-(2)

Поводом Дана колонизације, у организацији Месне заједнице Банатско Велико Село уприличена је изложба и презентација на тему „Колонизација Војводине 1945-1948“.  О теми су говорили др Јелена Веселинов, историчар права и управница послова „Матице српске“, др Милан Мицић, историчар и генерални секретар „Матице српске“ и Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине.

-Пре 80 година нова социјалистичка власт  после Другог светског рата колонизовала је партизанске породице ради насељавања Војводине – истакао је овом приликом др Милан Мицић. – Током 10 месеци у Војводину је стигло 250.000 људи у 114 места и то је највећи колонизациони подухват у историји Војводине, а истовремено и најорганизованији и најхуманији по условима. Колонизоване су партизанске породице из целе ондашње Југославије и тачно су добијене квоте колико која Република где насељава. Становници Босне и Херцеговине населили су део око Бачке Паланке и 29 троугла између Кикинде, Зрењанина и Јаше Томића. Банатско Велико Село састављено је од три Солтура, Светог Хуберта и Шарловила. Поменута насеља формирана су 1770. и 1771. године и у њима су живели Французи из околине Меца. На овај простор стигли су колонисти из Босанске Крајине, из околине Дрвара, Босанског Петровца и највише из Бихаћа.

Пре доласка породице су писале молбе за насељавање и дошле су организовано. Тада су им додељене куће и земљиште с тим  да један део породица није могао да издржи у новој средини, није им одговарао начин живота, пејзаж, клима тако да су се те породице враћале у Босанску Крајину.

-Они који су остали прошли су кроз прилагођавање, учили су да живе новим начином живота у рада. Комунистичке власти извршиле су колективизацију земље и имовине и формиране су сељачке радне задруге. Оне су биле начин да се колонисти брже прилагоде животу у равници, али и да се на идеолошки политички обликују у складу са интересима комунистичких власти – закључио је Мицић.

На трагу жеље да следи мисију коју „Матица српска“ већ два века спроводи на овим просторима, а која се огледа у очувању богатог српског историјског наслеђа,  град Кикинда је пре неколико година потписао споразум са овом важном установом, подсетила је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски која је присуствовала догађају.

-Овакви сусрети и догађаји су доказ плодоносне сарадње. Задатак „Матице српске“ је био да нам, из угла стручњака, приближи све значајне историјске догађаје и процесе у који спадају и миграције које су карактеристичне за ове крајеве. Ове године обележава се осам деценија од како су Срби из Босне и Херцеговине, Крајине, Лике, дошли и населили ове просторе. Са собом су донели културу, обичаје, менталитет и особености свог краја. У новој средини суочили су се са свим изазовима који су их сачекали. Било је потребно да се адаптирају на околину и на староседеоце. Вечерас је била прилика да чујемо колико је значајна била колонизација те 1945. године и на који начин су утицали на очувању српског народа и националног идентитета и бића – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Овом приликом отворена је и изложба посвећена крајишком писцу Бранку Ћопићу у организацији Културног центра Нови Сад. Поставка је колаж фотографија, рукописа, новинских исечака и анегдота посвећених поменутом књижевнику.

Догађају су присуствовали мештани, као и чланица Градског већа Маријана Мирков.

А.Ђ.

bvs-vandali

Док Мариника Тепић, једна од Ђиласових перјаница опозиције недавно прозива дословно да „напредњачки олош” маскирани криминалци, по мраку обележавају улазе кикиндских зграда у којима живе опозициони одборници и то назива позивом на линч, у тој истој, некада мирној Кикинди, организовано се и оркестрирано ствара атмосфера линча према свима који су евентруално препознати као чланови СНС или су симпатизери.

Након што је после посете Александра Вучића, председника републике оскрнављена фасада породичне куће фамилије Радловић у Мокрину, слична срамота и брука догодила се у Банатском Великом Селу, где је наа удару био дом угледне породице Шипка.

Бруталност изгледа нема гарница, па по рецептури фашистичких фаланги када су обележаване куће Јевреја, данас оживљавају авети дивљања у трећој деценији 21 века. Следбеници или боље речено, службеници, опозиционих лидера, циљано јуришају на оне који не подржавају њихову анархију и бахатост! Такве су очигледно пронашли и у Банатском Великом Селу.

Шта је следећи корак пумпаџија мржње који насрћу на домове и породице које нису по укусу лажне елите и опозиције?Хоће ли наставак овог бруталног сценарија бити и упади, паљење и пребијање, атак на живот мирних породичних људи и њихове деце?

Надлежни органи ће, надамо се идентификовати починиоце ово безумног акта, који ако се не зауставе, прете спиралом насиља без шансе да се она може више контролисати и зауставити!

Такву нам Србију, напумпану и испуњену мржњом и насиљем лицемерно, као алтернативу нуде лажне патриоте, црни у души, који не престају да подстичу анархију хаос и насиље, неби ли тако, пошто на изборима то не могу, пошто пото дошли на власт!

Извор: нсуживо.рс

 

marija-bursacc

Културно уметничко друштво „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села у недељу, 15. децембра организује Новогодишњи концерт. Гости су културно уметничка друштва „Јандрија Томић Ћић“ из Крајишника и „Царза“ из Апатина.

У сали биоскопа концерт почиње у 19 сати, а улазница се наплаћује 200 динара.

seoske-igre

У организацији Спортског савеза Србије, уз подршку Спортског савеза Кикинде и Града Кикинде, на отвореним теренима СЦ „Језеро” одржане су Сеоске спортске игре, на којима су се, на нивоу региона Војводине и Мачве, окупиле три екипе, а након 10 дисциплина најбољи је био састав Банатског Великог Села па ће тако наступити на шестом републичком такмичењу у Чачку, 23. августа.

Други је био Поцерски Причиновић, код Шапца, а треће Кљајићево, покрај Сомбора.

Манифестацији је присуствовао и градоначелник Кикинде Никола Лукач.

– Град Кикинда увек ће да подржи овакве манифестације које имају за циљ да се екипе такмиче, али и да уз лепо гостопримство будемо добри домаћини, покажемо наше вредности града и да настану нова пријатељства. Негујући игре на селу, чувамо од заборава традицију, културу и обичаје нашег народа, уз афирмацију младих да се баве физичком активношћу – рекао је Лукач.

Петар Шундић, из Спортског савеза Србије, додао је да освајача првог места на републичком такмичењу очекује нови спортски терен у свом месту.

– Ово су шесте Сеоске игре и циљ нам је да оживимо сеоске средине и мислим да смо успели, јер смо прве године имали пет екипа, а данас преко 40 екипа – закључио је Шундић.

akvatlon

У оквиру обележавања „Великоселских дана”, Пливачко удружење БВС и Триатлон савез Србије, уз подршку Града Кикинде, организовали су на базенима у Банатском Великом Селу, по четврти пут, акватлон – такмичење у трчању и пливању за малишане и оне нешто старије, а Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, рекла је:
– Сваке године број такмичара је све већи, а Велико Село организује ово на сјајан начин и постоји шанса да наредне године буде пријављен још већи број такмичара. И поред тога што је распуст, што су многа деца на одмору, сви су показали велику издржљивост и спремност.
Наступило је више од 60 такмичара из Кеније, потом из наших градова: Сремске Митровице, Ваљева, Крушевца, Зрењанина, Крагујевца, Београда и Кикинде.
– Очекујемо да ће ово постати традиционално такмичење као што је и сада, имамо велику подршку Града Кикинде, а једино ми имамо акватлон такмичење на којем наступају и такмичари из Кеније, који су стални гости у Кикинди и који воле да учествују – додао је Бранислав Ковачевић, директор такмичења.

dusanka porodica

Душанки Вреск (74) живот је донео многа искушења, али све их је пребродила са осмехом и јаком вољом. Рођена је у Банатском Великом Селу и по завршетку, тадашње, Школе за васпитаче, 1971. године, посао је добила у Зеници. Рад са децом ју је испуњавао, а у граду у срцу Босне заљубила се, удала и постала мајка Владимира и Иване. Ни слутила није да ће, двадесет година касније, морати да се бори за себе и своје двоје деце. Пошто је избио грађански рат у Југославији, 1992. године вратила се у родно село и постала члан тадашњег колектива „Комуне“.

-У то време посао ме је спасао. Помогао ми је да се психички, али и материјално опоравим и да школујем двоје деце – прича Душанка. – Седам година по повратку у Банатско Велико Село заједно са децом решила сам да одем у Америку и започнем живот од самог почетка. Одлука није била лака јер је моја породица била само једна од многих избегличких која се нашла у страној земљи без иког свог.

Са ћерком студенткињом друге године факултета и сином који је у то време завршио вишу школу за програмере стигла је у Кентаки у место Лујвил.

– У почетку смо имали избегличку помоћ, али смо се брзо снашли. Добила сам посао у Дому за старе као асистенткиња медицинске сестре, син је успео да нађе запослење у својој струци, а ћерки Ивани, захваљујући нашем добром образовању, признати су сви испити са фармацеустког инжењерства и наставила је студирање. Поново смо почели да се кућимо и градимо нови живот у страној земљи – сазнајемо од Душанке. – Од тада је прошло 25 година. Радила сам два посла и то се исплатило. Деца су се оженила, односно удала, и имам три унуке. Сада сам у заслуженој пензији и још увек, када сама то пожелим, радим као трговкиња у познатој робној кући.

Труди се да сваке године више месеци проводи у родном Банатском Великом Селу, а тако је и овог лета.

– Своју родну кућу не бих дала за читаву Америку. И моја деца и унуке највише воле да дођу у Србију, у наше село, јер нигде нема такве слободе, дружења и људи као у Србији. Тамо, што би се рекло – преко баре, имамо пријатеље Американце и нас из некадашње Југославије са којима заједнички прослављамо све празнике и не гледамо ко је које вере или нације. У нашем делу Америке нема српске, али постоји грчка црква коју редовно посећујемо – истиче наша саговорница.

Душанка напомиње и да ће се вратити оног момента када деци не буде више била потребна јер јој је жеља да остатак живота проведе у месту из ког има најлепше успомене.

bvs bazen 2

На отвореним базенима СЦ „Језеро“ у Банатском Великом Селу од 10. до 28. јула биће организована Школа пливања. Водиће је Драгана Пецарски, спортски директор Пливачког удружења „БВС“, а могућност да савладају основе пливања имаће деца од пет до 10 година.

-Школу пливања у Банатском Великом Селу организујемо други пут. Одлично искуство из прошле године определило нас је да и ове године помогнемо деци да науче основе и заволе овај спорт – истиче Драгана Пецарски – Школа пливања је бесплатна, а подршку нам је пружио град. Прошле године педесетак деца научило је основу  и стекло искуство како да се понашају у дубљој води.

Школа пливања организоваће се понедељком, средом и петком од 19 сати. Број телефона за пријављивање и информације је 069/68 -19 -09.

error: Content is protected !!