BVS Arhive | Kikindski portal

Slava hrama u Banatskom Velikom Selu: Proslavili Svetog Vasilija Ostroškog

Aleksandra Djuran May 12, 2026

Crkva Svetog Vasilija Ostroškog u Banatskom Velikom Selu Svetom liturgijom obeležila je svoju slavu. Obeležavanju važnog datuma prisustvovali su vernici, a ove godine kumovi su bili deca, Lenka i Luka Vujović, ističe jerej Nemanja Milinković. Prethodnog dana, 11. maja, prilikom Bdenija prisutni su mogli da čuju više o Svetom Vasiliju Ostroškom Čudotvorcu.

Naš sagovornik napominje i da je, zahvaljujući, pre svega, vernom narodu puno toga urađeno na hramu u prethodnom periodu.

-U planu je da uradimo grejanje u crkvi s obzirom na to da su zime hladne. Ipak, prioritet je krov koji prokišnjava i tražimo pravo rešenje za ove radove. Tek kada se uradi krov, možemo da razmišljamo o ostalim radovima. Isto tako želimo da dovršimo fasadu s obzirom na to da su kupola i zvonik završeni – precizirao je jerej Nemanja Milinković.

Izgradnja crkve u Banatskom Velikom Selu započeta je 2006. godine. Za 20 godina urađeno je puno toga.

-U toku je i freskopisanje za koje očekujemo da će biti završeno ove godine – dodaje sveštenik Milinković.

Liturgija se služi nedeljom, i praznicima, a vernici mogu da prisustvuju i pred liturgiji odnosno službi subotom uveče. Bogosluženja su posećena i u proseku je tridesetak vernika.

Inicijativu za gradnju hrama u Banatskom Velikom Selu pokrenuli su meštani 1992, a 1995. godine dobijen je adekvatan prostor za gradnju hrama. Temelji su izliveni 2006, kada je i započeto zidanje hrama, koje je završeno 2012.godine.

A.Đ.

Banatsko Veliko Selo obeležilo 80 godina od kolonizacije: Izložba i predavanje stručnjaka „Matice srpske“

Aleksandra Djuran September 26, 2025

Povodom Dana kolonizacije, u organizaciji Mesne zajednice Banatsko Veliko Selo upriličena je izložba i prezentacija na temu „Kolonizacija Vojvodine 1945-1948“. O temi su govorili dr Jelena Veselinov, istoričar prava i upravnica poslova „Matice srpske“, dr Milan Micić, istoričar i generalni sekretar „Matice srpske“ i Bogdan Šekarić, etnolog iz Muzeja Vojvodine.

-Pre 80 godina nova socijalistička vlast posle Drugog svetskog rata kolonizovala je partizanske porodice radi naseljavanja Vojvodine – istakao je ovom prilikom dr Milan Micić. – Tokom 10 meseci u Vojvodinu je stiglo 250.000 ljudi u 114 mesta i to je najveći kolonizacioni poduhvat u istoriji Vojvodine, a istovremeno i najorganizovaniji i najhumaniji po uslovima. Kolonizovane su partizanske porodice iz cele ondašnje Jugoslavije i tačno su dobijene kvote koliko koja Republika gde naseljava. Stanovnici Bosne i Hercegovine naselili su deo oko Bačke Palanke i 29 trougla između Kikinde, Zrenjanina i Jaše Tomića. Banatsko Veliko Selo sastavljeno je od tri Soltura, Svetog Huberta i Šarlovila. Pomenuta naselja formirana su 1770. i 1771. godine i u njima su živeli Francuzi iz okoline Meca. Na ovaj prostor stigli su kolonisti iz Bosanske Krajine, iz okoline Drvara, Bosanskog Petrovca i najviše iz Bihaća.

Pre dolaska porodice su pisale molbe za naseljavanje i došle su organizovano. Tada su im dodeljene kuće i zemljište s tim da jedan deo porodica nije mogao da izdrži u novoj sredini, nije im odgovarao način života, pejzaž, klima tako da su se te porodice vraćale u Bosansku Krajinu.

-Oni koji su ostali prošli su kroz prilagođavanje, učili su da žive novim načinom života u rada. Komunističke vlasti izvršile su kolektivizaciju zemlje i imovine i formirane su seljačke radne zadruge. One su bile način da se kolonisti brže prilagode životu u ravnici, ali i da se na ideološki politički oblikuju u skladu sa interesima komunističkih vlasti – zaključio je Micić.

Na tragu želje da sledi misiju koju „Matica srpska“ već dva veka sprovodi na ovim prostorima, a koja se ogleda u očuvanju bogatog srpskog istorijskog nasleđa, grad Kikinda je pre nekoliko godina potpisao sporazum sa ovom važnom ustanovom, podsetila je pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski koja je prisustvovala događaju.

-Ovakvi susreti i događaji su dokaz plodonosne saradnje. Zadatak „Matice srpske“ je bio da nam, iz ugla stručnjaka, približi sve značajne istorijske događaje i procese u koji spadaju i migracije koje su karakteristične za ove krajeve. Ove godine obeležava se osam decenija od kako su Srbi iz Bosne i Hercegovine, Krajine, Like, došli i naselili ove prostore. Sa sobom su doneli kulturu, običaje, mentalitet i osobenosti svog kraja. U novoj sredini suočili su se sa svim izazovima koji su ih sačekali. Bilo je potrebno da se adaptiraju na okolinu i na starosedeoce. Večeras je bila prilika da čujemo koliko je značajna bila kolonizacija te 1945. godine i na koji način su uticali na očuvanju srpskog naroda i nacionalnog identiteta i bića – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.

Ovom prilikom otvorena je i izložba posvećena krajiškom piscu Branku Ćopiću u organizaciji Kulturnog centra Novi Sad. Postavka je kolaž fotografija, rukopisa, novinskih isečaka i anegdota posvećenih pomenutom književniku.

Događaju su prisustvovali meštani, kao i članica Gradskog veća Marijana Mirkov.

A.Đ.

Vandalizam opozicije u Banatskom Velikom Selu

Aleksandra Djuran April 1, 2025

Dok Marinika Tepić, jedna od Đilasovih perjanica opozicije nedavno proziva doslovno da „naprednjački ološ” maskirani kriminalci, po mraku obeležavaju ulaze kikindskih zgrada u kojima žive opozicioni odbornici i to naziva pozivom na linč, u toj istoj, nekada mirnoj Kikindi, organizovano se i orkestrirano stvara atmosfera linča prema svima koji su eventrualno prepoznati kao članovi SNS ili su simpatizeri.

Nakon što je posle posete Aleksandra Vučića, predsednika republike oskrnavljena fasada porodične kuće familije Radlović u Mokrinu, slična sramota i bruka dogodila se u Banatskom Velikom Selu, gde je naa udaru bio dom ugledne porodice Šipka.

Brutalnost izgleda nema garnica, pa po recepturi fašističkih falangi kada su obeležavane kuće Jevreja, danas oživljavaju aveti divljanja u trećoj deceniji 21 veka. Sledbenici ili bolje rečeno, službenici, opozicionih lidera, ciljano jurišaju na one koji ne podržavaju njihovu anarhiju i bahatost! Takve su očigledno pronašli i u Banatskom Velikom Selu.

Šta je sledeći korak pumpadžija mržnje koji nasrću na domove i porodice koje nisu po ukusu lažne elite i opozicije?Hoće li nastavak ovog brutalnog scenarija biti i upadi, paljenje i prebijanje, atak na život mirnih porodičnih ljudi i njihove dece?

Nadležni organi će, nadamo se identifikovati počinioce ovo bezumnog akta, koji ako se ne zaustave, prete spiralom nasilja bez šanse da se ona može više kontrolisati i zaustaviti!

Takvu nam Srbiju, napumpanu i ispunjenu mržnjom i nasiljem licemerno, kao alternativu nude lažne patriote, crni u duši, koji ne prestaju da podstiču anarhiju haos i nasilje, nebi li tako, pošto na izborima to ne mogu, pošto poto došli na vlast!

Izvor: nsuživo.rs

Novogodišnji koncert KUD-a „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela

Aleksandra Djuran December 14, 2024

Kulturno umetničko društvo „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela u nedelju, 15. decembra organizuje Novogodišnji koncert. Gosti su kulturno umetnička društva „Jandrija Tomić Ćić“ iz Krajišnika i „Carza“ iz Apatina.

U sali bioskopa koncert počinje u 19 sati, a ulaznica se naplaćuje 200 dinara.

Seoske igre u Kikindi: Veliko Selo na republičkom takmičenju

Dejan Panić August 3, 2024

U organizaciji Sportskog saveza Srbije, uz podršku Sportskog saveza Kikinde i Grada Kikinde, na otvorenim terenima SC „Jezero” održane su Seoske sportske igre, na kojima su se, na nivou regiona Vojvodine i Mačve, okupile tri ekipe, a nakon 10 disciplina najbolji je bio sastav Banatskog Velikog Sela pa će tako nastupiti na šestom republičkom takmičenju u Čačku, 23. avgusta.

Drugi je bio Pocerski Pričinović, kod Šapca, a treće Kljajićevo, pokraj Sombora.

Manifestaciji je prisustvovao i gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač.

– Grad Kikinda uvek će da podrži ovakve manifestacije koje imaju za cilj da se ekipe takmiče, ali i da uz lepo gostoprimstvo budemo dobri domaćini, pokažemo naše vrednosti grada i da nastanu nova prijateljstva. Negujući igre na selu, čuvamo od zaborava tradiciju, kulturu i običaje našeg naroda, uz afirmaciju mladih da se bave fizičkom aktivnošću – rekao je Lukač.

Petar Šundić, iz Sportskog saveza Srbije, dodao je da osvajača prvog mesta na republičkom takmičenju očekuje novi sportski teren u svom mestu.

– Ovo su šeste Seoske igre i cilj nam je da oživimo seoske sredine i mislim da smo uspeli, jer smo prve godine imali pet ekipa, a danas preko 40 ekipa – zaključio je Šundić.

Akvatlon u Velikom Selu: Svake godine sve više takmičara

Dejan Panić July 26, 2024

U okviru obeležavanja „Velikoselskih dana”, Plivačko udruženje BVS i Triatlon savez Srbije, uz podršku Grada Kikinde, organizovali su na bazenima u Banatskom Velikom Selu, po četvrti put, akvatlon – takmičenje u trčanju i plivanju za mališane i one nešto starije, a Jelena Čudanov, predsednica Sportskog saveza Kikinde, rekla je:
– Svake godine broj takmičara je sve veći, a Veliko Selo organizuje ovo na sjajan način i postoji šansa da naredne godine bude prijavljen još veći broj takmičara. I pored toga što je raspust, što su mnoga deca na odmoru, svi su pokazali veliku izdržljivost i spremnost.
Nastupilo je više od 60 takmičara iz Kenije, potom iz naših gradova: Sremske Mitrovice, Valjeva, Kruševca, Zrenjanina, Kragujevca, Beograda i Kikinde.
– Očekujemo da će ovo postati tradicionalno takmičenje kao što je i sada, imamo veliku podršku Grada Kikinde, a jedino mi imamo akvatlon takmičenje na kojem nastupaju i takmičari iz Kenije, koji su stalni gosti u Kikindi i koji vole da učestvuju – dodao je Branislav Kovačević, direktor takmičenja.

Rodnu kuću ne da za čitavu Ameriku

Aleksandra Djuran July 20, 2023

Dušanki Vresk (74) život je doneo mnoga iskušenja, ali sve ih je prebrodila sa osmehom i jakom voljom. Rođena je u Banatskom Velikom Selu i po završetku, tadašnje, Škole za vaspitače, 1971. godine, posao je dobila u Zenici. Rad sa decom ju je ispunjavao, a u gradu u srcu Bosne zaljubila se, udala i postala majka Vladimira i Ivane. Ni slutila nije da će, dvadeset godina kasnije, morati da se bori za sebe i svoje dvoje dece. Pošto je izbio građanski rat u Jugoslaviji, 1992. godine vratila se u rodno selo i postala član tadašnjeg kolektiva „Komune“.

-U to vreme posao me je spasao. Pomogao mi je da se psihički, ali i materijalno oporavim i da školujem dvoje dece – priča Dušanka. – Sedam godina po povratku u Banatsko Veliko Selo zajedno sa decom rešila sam da odem u Ameriku i započnem život od samog početka. Odluka nije bila laka jer je moja porodica bila samo jedna od mnogih izbegličkih koja se našla u stranoj zemlji bez ikog svog.

Sa ćerkom studentkinjom druge godine fakulteta i sinom koji je u to vreme završio višu školu za programere stigla je u Kentaki u mesto Lujvil.

– U početku smo imali izbegličku pomoć, ali smo se brzo snašli. Dobila sam posao u Domu za stare kao asistentkinja medicinske sestre, sin je uspeo da nađe zaposlenje u svojoj struci, a ćerki Ivani, zahvaljujući našem dobrom obrazovanju, priznati su svi ispiti sa farmaceustkog inženjerstva i nastavila je studiranje. Ponovo smo počeli da se kućimo i gradimo novi život u stranoj zemlji – saznajemo od Dušanke. – Od tada je prošlo 25 godina. Radila sam dva posla i to se isplatilo. Deca su se oženila, odnosno udala, i imam tri unuke. Sada sam u zasluženoj penziji i još uvek, kada sama to poželim, radim kao trgovkinja u poznatoj robnoj kući.

Trudi se da svake godine više meseci provodi u rodnom Banatskom Velikom Selu, a tako je i ovog leta.

– Svoju rodnu kuću ne bih dala za čitavu Ameriku. I moja deca i unuke najviše vole da dođu u Srbiju, u naše selo, jer nigde nema takve slobode, druženja i ljudi kao u Srbiji. Tamo, što bi se reklo – preko bare, imamo prijatelje Amerikance i nas iz nekadašnje Jugoslavije sa kojima zajednički proslavljamo sve praznike i ne gledamo ko je koje vere ili nacije. U našem delu Amerike nema srpske, ali postoji grčka crkva koju redovno posećujemo – ističe naša sagovornica.

Dušanka napominje i da će se vratiti onog momenta kada deci ne bude više bila potrebna jer joj je želja da ostatak života provede u mestu iz kog ima najlepše uspomene.

Škola plivanja na bazenima u Banatskom Velikom Selu

Aleksandra Djuran July 7, 2023

Na otvorenim bazenima SC „Jezero“ u Banatskom Velikom Selu od 10. do 28. jula biće organizovana Škola plivanja. Vodiće je Dragana Pecarski, sportski direktor Plivačkog udruženja „BVS“, a mogućnost da savladaju osnove plivanja imaće deca od pet do 10 godina.

-Školu plivanja u Banatskom Velikom Selu organizujemo drugi put. Odlično iskustvo iz prošle godine opredelilo nas je da i ove godine pomognemo deci da nauče osnove i zavole ovaj sport – ističe Dragana Pecarski – Škola plivanja je besplatna, a podršku nam je pružio grad. Prošle godine pedesetak deca naučilo je osnovu i steklo iskustvo kako da se ponašaju u dubljoj vodi.

Škola plivanja organizovaće se ponedeljkom, sredom i petkom od 19 sati. Broj telefona za prijavljivanje i informacije je 069/68 -19 -09.