bolesti Архиве | Кикиндски портал

У току заштита пшенице и припрема за пролећну сетву

Aleksandra Djuran April 5, 2026

Након више од месец дана протеклог викенда и почетком недеље пала је преко потребна киша. Пало је, у просеку, између 20 и 25 литара по квадратном метру, што је недовољно да се надомести недостатак.

-Залихе влаге су и даље веома скромне – каже саветодавац ПСС Зоран Симић. – Део пшенице засноване у нашем атару већ показује симптоме недостатка влаге. Киша која је пала мало ће поправити ситуацију и „угасила је пожар“. Потребно је најмање између 50 и литара воденог талога да би озиме стрнине биле у добром стању.

Оно што следи је заштита пшенице. Прихрана азотним ђубривима је важна агрохемијска мера, а ту је и заштита усева од корова и болести.

-Третмани треба да се раде у оптималним временским условима, ту пре свега мислим на спољну температуру, а зависиће и од појаве патогена и корова на биљкама. Жита и уљане репице има више у односу на вишегодишњи просек. Репица није добро поднела недостатак влаге и има парцела на којима је ретка. На неким њивама је касно никла и сада касни у порасту и сада су те парцеле под знаком питања. Принос на њима неће бити онакав какав се очекује јер реагују на стресне услове – додао је Симић.

Ко није припремио терен за предстојећу пролећну сетву, сада је право време. Најважнији посао у ово доба године такође зависи од повољних временских услова.

-Пошто се земљиште просуши сетва може да почне. Ипак, сведоци смо, бар када је реч о протеклих неколико година, да је све релативно. Добро је што има довољно влаге за ницање и не препоручујем да се чека месец дана и да се сетвени слој потпуно осуши. Неопходно је пратити дугорочну временску прогнозу. По биологији биљака најпре би могла да почне сетва сунцокрета који је скромнији са захтевима, али опет постоји опасност од птица и штеточина. Кукуруз је осетљивији и њему требају оптимални услови – закључује наш саговорник.

Предвиђања су да ће и ове године пољопривредници сејати мање „златног“ зрна. Прошле године кукуруза је било мање у односу на вишегодишњи просек, а ове ће га још мање. Наиме, у протекле три године род је био катастрофалан услед изразито неповољних услова. Шећерне репе биће у траговима, једва стотинак хектара, али очекује се више парцела под сирком. Оптимални рок за сетву слатког корена је 20. марта, али временске (не) прилике су одложиле овај посао.

А.Ђ.

Инсекти могу да буду преносиоци разних болести – из Института за јавно здравље упозоравају: Чувајте се од комараца, крпеља, ваши и бува

Igor Crnogorac July 8, 2025

Топло време је прилика за боравак у природи у којој могу бити присутни и вектори, махом инсекти, потенцијални преносиоци неких заразних болести. У Институту за јавно здравље Војводине кажу како су најчешћи преносиоци комарци, крпељи, ваши и буве.

– Комарци могу да пренесу маларију, грозницу Западног Нила, денгу, жуту грозницу, зику, чикунгуњу, лајшманијазу и папатачи грозницу. Крпељи могу пренети Лајмску болест, крпељски енцефалитис, Кримску-Конго грозницу и Q грозницу. Ваши могу пренети пегавац и повратну грозницу, а буве могу пренети мишији пегавац и кугу – наводе у Институту.

Према њиховим наводима, мере превенције се препоручују свима, а посебно старијима од 65 година, особама са ослабљеним имунитетом и/или хроничним обољењима, новорођенчадима и деци узраста до 5 година, трудницама, породиљама, јер су код њих чешћи тежи облици болести и компликације.

– Избегавајте боравак на отвореном, у периоду најинтензивније активности комараца (у сумрак и зору) нарочито близу стајаћих вода. Уколико ипак боравите у то време на отвореном, на откривене делове тела нанесите репеленте (средства која одбијају комарце) у складу са упутствима произвођача. Носите одећу дугих рукава и ногавица у светлој боји. Обезбедите одговарајуће заштитне мреже (комарнике) на прозорима и вратима. Користите мрежу око дечијих креветаца или кревета током спавања, уколико просторија нема комарнике – саветују у Институту.

По могућности, у доба најинтензивније активности комараца боравите у климатизованим просторијама, са затвореним вратима и прозорима.

Редовно празните накупљену воду у кантама, кофама, тањирима од саксијског цвећа, аутомобилским гумама, пластичним фолијама, церадама, разним посудама, које се налазе у дворишту, терасама и баштама. Након што испразните воду из аутомобилских гума, прекријте их фолијом. Непокривене гуме третирајте инсектицидима на сваких 15 дана. Базене и фонтане једном месечно, испразните, очистите, осушите и оставите празне око 12 сати пре него што сипате нову воду. Одржавајте терасе, баште и зелене површине чистим и уредним, редовно косите траву и уклањајте кабасти отпад (гуме, бурад и сл.).

– Током боравка у природи носите светлу одећу дугих рукава и ногавица и крајеве ногавица увуците у чарапе, шешир широког обода и затворену обућу, ради лакшег уочавања крпеља и спречавања њиховог контакта са кожом. Избегавајте боравак на ливадама, травњацима и подручјима са високом травом и крећите се само по раскрченим и јасно обележеним стазама. Редовно косите траву и одржавајте своја дворишта, места логоровања или камповања у природи. Након повратка из природе, обавезно се истуширајте и обавите самопреглед тела на присуство крпеља. Одећу која је ношена током боравка у природи истресите и оперите. Обавезно прегледајте и кућне љубимце након сваког боравка у природи – подсећају у Институту.

(Извор: Дневник)