Београд

dan-rumunije-(1)
Свечаним пријемом у Белом двору у Београду, Амбасада Републике Румуније у Србији, обележила је Дан уједињења Румуније. Прослави важаног датума за наше суседе, осим градоначелника Младена Богдана, присуствовали су и високи званичници Владе и народне Скупштине Републике Србије, дипломате акредитоване у Србији, представници привредног, медијског, културног и цивилног живота, као и представници Срба у Румунији и припадници румунске мањине.
Од 2014. до 2023. реализовано је укупно осам пројеката на територији града Кикинде у програму прекограничне сарадње Србија – Румунија. На територији града у оквиру поменутих пројеката уложено је преко 3,3 милиона евра. Међу њима су изградња недостајуће инфраструктуре на граничном прелазу Наково-Лунга, бицклистичке стазе и постављање 280 стубова соларне расвете,  уређењење Старог језера, куповина потпуно санитетских возила и разне друге медицинске опреме и апарата, реконструисане су балетска и велика сала Културног центра и обезбеђена је аудио и видео опрема за поменуту установу и АДЗНМ „Гусле“, ојачан је етно туризам.
Град Кикинда ће и у будућем периоду учествовати у  прекојектима прекограничне сарадње са пријатељском Румунијом, јер је досадашња била веома успешна.
A.Ђ.
vasalic-2

Поводом 16.новембра, Међународног дана толеранција одржана је годишња конференција повереника за заштиту равноправности „Сви треба да знају шта равноправност значи“ у оквиру пројекта „Образовање за равноправност“ у сарадњи са Амбасадом Уједињеног Краљевства у Србији.

Конференцији су присуствовали, министарка просвете Славица Ђукиц Дејановић, Њ. Е. Едвард Фергусон, амбасадор Уједињеног Краљевства, Њ. Е. Емануеле Жиофре, амбасадор Европске уније и Јан Брату, шеф мисије ОЕБС у Србији. И васпитач из Кикинде Милан Вашалић био је део овог скупа.

-Припала ми је изузетна част, привилегија и свакако морална обавеза да узмем учешће у самој конференцији у два једнако важна сегмента, као учесник панел дискусије „Наставник тим се дичим“ и као инструменталиста заједно са Видом Вашалићем. Као васпитач са вишегодишњим радним стажом у својој установи настојао сам у свом раду да помирим традиционални модел васпитно образовног рада са снажним упориштем у вишегенерацијским предачким искуствима наших српских породица и савременим моделима учења и стандардима.Покушао сам и успео да демистификујем дијаметралне разлике између два квалитета модела и приступа раду са децом и младима и приближим их савременом маниру живљења и васпитања – истакао је Вашалић.

У првом делу конференције, у оквиру музичког програма заједно са сином Видом извео је две композиције „Чије је оно девојче“ Српска традиција и нумеру „Loch Lomond“.

 

kuce-na-selu-ugovor-(4)

Потписивање  уговора из програма доделе бесповратних средстава за куповину кућа на селу са окућницом које спроводи Министарство за бригу о селу у сарадњи са локалним самоуправама на територији Републике Србије организовано је у Београду.  Потписали су их градоначелник Младен Богдан, представници Министарства и десет породица са територије града Кикинде, којима је омогућуно да дођу до крова над главом.

Од почетка програма обезбеђено је 119 породица на територији града Кикинде, а ове године је потписано 17 уговора до сада.

-Очекујемо да до краја године буде потписан још један број уговора. Овај програм значи много  породицама које желе да буду свој на своме. Захваљујем се Министарству које нам омогућује да током овог програма, заједно учествујемо у стварању боље будућности за наше суграђане. Сматрам да је потребно да се још више ангажујемо по овом питању, и да у наредном периоду обезбедимо још више уговора на годишњем нивоу. Тиме ћемо уједно и допринети развоју наших села – рекао је градоначелник Богдан.

A.Ђ.

 

ruski-dom-

У Руском дому у Београду у организацији удружења „Српски ратни ветерани “ одржано је „Вече Кикинде у Руском дому“. Овом приликом наш град представили су градоначелник Младен Богдан, историчар Милош Пушара,  представници Туристичке организације, пољопривредни произвођачи са  гастрономском понудом.

-Окупљени су имали прилику да сазнају више о историјско културном наслеђу Кикинде, знаменитости и туристички потенцијалима града.  Сарадњу са Руским домом договорили смо летос  како би представили наш град добрих људи. Ово је начин да прославимо једно од најважнијих пријатељстава у нашој историји,  српско-руско пријатељство које  није само реч, већ дубоко укорењена веза која траје вековима.  Наша два народа деле богату историју, заједничке борбе и успоне. У тренуцима када је било најтеже, Кикинда је отворила своје срце и примила емигранте након револуције, пружајући нашим пријатељима нов дом. Исто тако Русија је била уз Србију, пружајући подршку и разумевање. Ова солидарност нас је спојила и обликовала наше идентитете. Зато вас позивам да наставимо да јачамо наше везе. Да радимо заједно на пројектима који ће допринети не само нашем граду, већ и целој Србији. Српско-руско пријатељство је темељ нашег идентитета и будућности – истакао је градоначелник Богдан.

Он је додао да је овакав скуп најбољи начин да се успоставе везе са локалним самоуправа у Руској Федерацији како би Кикинда пронашла правог партнера за културну, економску и сваку другу врсту сарадње.

-Искористили смо прилику и у разговору са представницима Руског дома договорили смо да продубимо сарадњу у наредном периоду – навео је Младен Богдан.

Вече су увеличали чланови АДЗНМ „Гусле“ који су представили део богатог певачког и фолклорног наслеђа нашег краја. Милош Пушара говорио је о пријатељству Кикинђана и руског народа и подсетио је на знамените Русе који имају нераскидиве везе са нашим градом. Своје производе представила су пољопривредна газдинства Крстоношић, Раца, удружење жена „Кикинда“ и винарија „Кепул“.

А.Ђ.

 

Ruski-dom

Српски ратни ветерани Кикинде заједно са Туристичком организацијом и Руским Домом и уз подршку града организују манифестацију „Вече Кикинде у Руском дому“  која ће се одржати у среду са почетком у 19 сати у Великој сали Руског дома.

Организован је и превоз аутобусом до Руског дома у Београду и назад, за оне који жели да присуствују овом догађају. Заинтересовани могу да се пријаве  у канцеларији Српских ратних ветерана Кикинда  од 11 до 14 часова, као и на телефон 064/302-07-18.

 

voz-(1)-(1)

У Влади Србије потписан је уговор за хитну обнову железничке инфраструктуре у Србији. Документом који су потписали министар грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, регионални директор ЕБРД-а за Западни Балкан Матео Колањели и вршилац дужности директорка „Инфраструктуре железнице Србије” Јелена Танасковић предвиђа да ће се утрошити додатних 50 милиона евра у рехабилитацију око 200 километара постојећих пруга у Србији.

Међу деоницама које ће бити обухваћене овим пројектом је и пруга Панчево-Зрењанин- Кикинда.

-Управо ћемо кроз овај пројекат реконструисати оне путне железничке правце, који нису предмет великих пројеката, значи модернизације и електрификације, а које су важне, јер комплетна железничка мрежа треба да буде реконструисана и доведена у стање да напросто може да се користи –  рекао је Весић.

Одржавање магистралних и регионалних пруга, унапређење квалитета железничке инфраструктуре и њено довођење у функционално стање којим се омогућава безбедно одвијање железничког саобраћаја циљеви су пројекта који ће спровести „Инфраструктура железнице Србије”.

dani-ludaje-bgd-(2)

Промоција „Дана лудаје“ настављена је у Београду. Уз малишане из вртића „Колибри“ 39. манифестацију становницима главног града, али и гостима представили су председник Скупштине града Младен Богдан и Иван Голушин.

-Велики број гостију из иностранства и региона посети Кикинду за „Дане лудаје“. Пуно је постилаца из суседних Румуније и Мађарске, али и братских градова. За све Кикинђане то је породична манифестација и они који више не живе у родном граду планирају одмор како би били део највеће манифестације која је постала породични празник. Програм је богат културним, гастрономским, забавним садржајима и трудимо се да представимо нашу традицију. Ове године, осим наших, прикључиће нам се и културно – уметничко друштво из Грчке, Шведске, Пољске. Наш трг постаје права гостинска соба у којој свако може да пронађе оно што га занима – навео је Младен Богдан.

Кнез Михајловом улицом прошетала је наранџаста поворка и уз добошара, игру и песму, али и незаобилазну питу од лудаје позвала је све да дођу и буду део манифестације од 19. до 22. септембра.

bogdan-radu-ugovor

Кикинда је међу локалним самоуправама које ће учествовати у пројекту „Подршка социјалном укључивању у Србији“ чији је циљ сарадња ради унапређења услуга социјалне заштите у Србији, као и размена искустава. Потписивањем „Паноа сарадње“ између градова и општина,  представника Немачке развојне сарадње, као и Министарстава за рад и људска и мањинска права Србије сарадња је званично почела. Овом догађају присуствовали су Младен Богдан, председник Скупштине града и Жељко Раду, члан Градског већа.

-У оквиру пројекта у нашем граду отвориће се Саветовалиште за жртве насиља. За маргинализоване групе, првенствено Ромкиње, такође ће бити доступно саветовалиште током 18 месеци са циљем да се економски оснаже. Реализација пројекта ће почети након потписивања уговора са Немачком организацијом за међународну сарадњу ГИЗ-ом. Овим мерама ће се и социјално и економски оснажити све маргинализоване групе на територији града. За нас је овај пројекат веома значајан узимајући у обзир и саму чињеницу да је свега 20 градова и општина испунило услове да учествују у пројекту „Подршка социјалном укључивању у Србији“  – истакао је Жељко Раду додајући да је од априла прошле године трајало процењивање локалних самоуправа за учешће у пројекту.

 

У име Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, потпис на пано ставио је ресорни министар Томислав Жигманов, а Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, посебни саветник министра Срђан Барац. Пројекат Немачке развојне сарадње „Подршка социјалном укључивању у Србији“ реализује „Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit“ ГИЗ у партнерству са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Жигманов је говорећи на скупу организованом поводом почетка сарадње на унапређивању услуга социјалне заштите у Србији рекао да је пројекат резултат опредељења Немачке и Савезног министарства за економску сарадњу и развој за наставак пружања подршке Србији у процесу приступања ЕУ.

 

-Циљ овог пројекта огледа се у јачању социјалног и економског укључивања жена у Србији кроз интегративни и родно трансформативни приступ. Укупан износ буџета овог пројекта је 9,5 милиона евра и финансијску подршку обезбеђује немачко Савезно министарство за економску сарадњу и развој – рекао је Жигманов.

Пројекат „Подршка социјалном укључивању у Србији“ састоји се од четири компоненте, а то су јачање интегрисаних услуга социјалне заштите на локалном нивоу, стварање подстицајног окружења за економско оснаживање жена, као и подизање свести о дискриминацији на основу националне припадности и других својстава, али и подршке нормативном оквиру за социјално и економско укључивање и његову примену на локалном нивоу.

А.Ђ.

 

 

cdc80d9a-bad0-4aa2-80a3-367a80050782-(1)

Новак Деспотовић био је на пријему у Старом двору  који је организовао градоначелник Београда Александар Шапић за младе математичаре који су постигли запажене резултате и освојили медаље на најпрестижнијим светским и европским такмичењима из природних наука у 2024. години. Ђаци су добили лаптопове и ваучере у износу од 30 хиљада динара, а Шапић је овом приликом  рекао да се нада да ће им ови поклони улепшати почетак школске године, а родитеље растеретити. Обраћајући се младима  градоначелник Београда истакао је да они заслужују велико поштовање јер ће сутра бити ослонац нашег друштва у различитим областима.

-Мислим да је важно да све локалне самоуправе, у складу са могућностима, покажу поштовање и знак пажње према младима који остварују добре резултате на такмичењима, како би видели да њихов труд неко цени. Све што радите пре свега је намењено вама самима и вашим породицама, али и вашем граду и вашој земљи. Човек који води рачуна о себи и својој породици, „сутра” ће исто тако водити рачуна о свом комшилуку, општини, граду и држави. Желео бих да поручим младима да је то прави „рецепт” и начин на који би требало поставити ствари – нагласио је Шапић.

Подсетимо да је суграђанин Новак Деспотовић ученик четвртог разреда Математичке гимназије у Београду и међу бројним успесима које је остварио су и овогодишње златна медаља на математичкој олимпијади у Казахстану и сребро на олимпијади у Великој Британији.

Foto-Branislava-Brandic-Zivkovic

Данас када концентрација просечног гледаоца постаје све упитнија услед све присутнијих кратких видео садржаја на друштвеним мрежама, поставља се питање како ће се позориште носити са свим тим изазовима. Глумица Тања Марков Крижан сматра да је присуство живог човека на сцени непроцењиво искуство, тако да ако нешто не треба доводити у питање, то је позориште. Уверена је да ће оно претрпети све изазове које носи модерна ера. „Каубоји”, „Буба у уху”, „Миргород”, „Смрт човека на Балкану”, „Избирачица”, „Лажа и паралажа”, „Па се видимо у сну”, само су неки од наслова у којима је играла ова млада уметница. Каже да јој је најзначајније што је у матичној кући имала прилику да игра најразличитије ликове и што се Народно позориште Кикинда не плаши да жанровски истражује. После породиљског одсуства, публика ће имати прилику да је поново гледа од јесени, када је планиран њен повратак на сцену.

Ваша прва улога била је у сада већ легендарној представи „Каубоји” Кокана Младеновића, за чије се извођење увек тражила карта више. Каква Вас сећања вежу за овај комад?

– Увек ће ми бити посебно драга моја прва професионална улога, а још ми је драже што је то било баш у представи „Каубоји”. Била сам тек завршила Академију и одмах добила прилику да играм у једном великом пројекту. Са „Каубојима” смо обишли цео регион, освајали награде, и где год смо играли наилазили на безброј отворених аплауза, смех, сузе, и оно што је најбитније, на безрезервну љубав публике према једној представи. Током сваког извођења владала је стваралачка енергија код сваког учесника, како на сцени, тако и иза сцене. Била је прави пример позоришне магије и радости игре. Увек ћу бити захвална Кокану што ми је дао моју прву улогу.

Последња улога пре одласка на породиљско одсуство била је у представи „Па се видимо” у сну Николе Завишића. Овом представом сте успели да снове пренесете на сцену. Колико сте пута стигли да је одиграте?

Свега неколико пута. „Па се видимо у сну” је представа коју смо креирали ми глумци заједно са редитељем. Када су се спојиле Завишина машта и енергија са нашим сновима, настала је једна позоришна вожња коју смо ми само пратили и пуштали да нас одведе где год пожели. У процесу рада наше снове смо надоградили и разиграли тако да мој сан више није само мој него свих нас, а ја сам неизоставни део других снова. Сваки лик који играм ми је на свој начин узбудљив. Садржај наших снова испреплетан је и са Јунговим реченицама и поезијом Фернанда Песое. Пошто сам је одиграла само неколико пута, ово је представа које сам можда и најжељнија, тако да једва чекам да поново ускочим у наше снове.

Сведоци смо да су друштвене мреже успоставиле наратив кратких видео-садржаја. Да ли мислите да ће то утицати да просечан гледалац, када чује да нека представа траје преко два сата, потенцијално одустане од посете позоришту?

– Друштвене мреже су свакако нарушиле концентрацију и пажња просечног гледаоца постаје све краћа. Добијамо хиљаде информација дневно, мозак више не зна шта је битно, а шта није. Гледа се безброј кратких видео-садржаја, а то сигурно утиче на концентрацију и током позоришне представе. Највише ме брину млади људи којима је цело одрастање обележено друштвеним мрежама и кратким видео-садржајима. Међутим, оно што је најбитније јесте да жив човек на сцени нема замену. Верујем да ће човечанство, када схвати у којој мери су нас обузели уређаји и када одлучи да се коначно тргне из свега тога, бежати у позориште још више него раније. Та магија уласка у позоришну салу нема цену и не може бити замењена било којим другим садржајем. Једно је сигурно, позориште ће издржати све тестове модерног времена.

Већина ансамбла је запослена у Кикинди, али живи у Београду, да ли је напорно путовати?

– Пошто то нису свакодневна путовања није толико напорно. Путујем заједно са колегама, некада возим ја, некада неко други. Слушамо добру музику, стигнемо да се добро испричамо, тако да та два сата пролете. Једно време нас је највише забављало да играмо нашу измишљену игру коју смо звали Песма суђеница. Тако да чак и када наиђе период да јесте напорно, досадно није.

Чини се да се Кикинђани ретко упуштају у драмске воде, и да пре бирају неке друге факултете. Делите ли моје мишљење?

– Истина је да се, из неког разлога, слабије одлучују за драмске уметности, као да средњошколци у Кикинди уопште не размишљају о смеровима као што су режија, драматургија, камера, продукција. Један период сам имала прилику да, на позив свог професора Срђана Срдића, радим у Центру за таленте на одсеку Драмске уметности. Средњошколце је искључиво занимала глума, док друге смерове нису ни спомињали. А и за саму глуму се ретко кад неко припрема. Дешавало се да неко дође код нас у позориште и распитује се, али касније чујемо да ипак нису ни изашли на пријемни него су уписали нешто друго. Зашто је то тако, не знам. Готово да могу на прсте једне руке да набројим младе који су уписали нешто од ових смерова у последњих десет година. Надам се да ће се ствари мењати. Желим даровитим и вредним младим људима који би се сутра посвећено бавили овим послом и проналазе у томе свој смисао, да истрају у својој намери. Као и да их послужи срећа на том путу.

Такође сте имали прилику да радите на фестивалима краткометражног филма као што су Башта фест и Кустендорф, где је такође фокус на младима. Шта је оно што их чини посебним?

– Башта фест су покренуле моје колеге са класе и пример је младалачког ентузијазма који је замисао спровео у дело. Такође је добар пример децентрализације културе. Филмови се гледају под отвореним небом, што је посебан доживљај. Волим када ми лето почне овим фестивалом. Кустендорф у главном такмичарском програму има краткометражне, а приказује и одличне дугометражне филмове. Пошто се све одиграва на Мокрој гори људи су упућени једни на друге, тако да учесници имају прилику да размењују искуства и идеје са светски признатим уметницима, што је веома драгоцено, посебно младим ауторима који су на почетку каријере. А све је непосредно и природно, што је заправо најдивније од свега. Увек се радујем овом фестивалу.

Н. Савић

 

 

 

error: Content is protected !!