Павле и Јана Исаков са шесторо деце живе у Аустралији и након шест година дошли су у посету рођацима у Кикинди, Новом Милошеву и Сремској Каменици. Павлова мајка пореклом је из Иђоша, а отац из Меленаца и његови родитељи пре 50 година одселили су се на најудаљенији континет. Код свог сина пробудили су љубав према Србији, у кући су увек говорили српски, тако да је он, иако рођен у Аустралији, такође заволео нашу земљу. Супруга Јана је из Сремске Каменице и пошто су се венчали и одлучили за живот у Аустралији добили су шесторо деце која носе библијска имена: Марис (16), Јестира (14), Невије (12), Натанијел (11), Калита (9) и Бетани (4).
-Моји родитељи у Аустралију су се одселили 1968. године, али никада нису заборавили Банат. Научили су ме да говорим српски језик и увек су одржавали контакт са рођацима, што и ми сада радимо јер деца треба да знају своје порекло и одакле су им корени- истиче Павле.
Супругу Јану упознао је преко назаренске заједнице. Венчали су се 2004., а наредне године она је добила исељеничку визу за Земљу кенгура. Живе у околини Бризбејна, трећег по величини града у Аустралији.
-Већина Јанине родбине је у Србији, а највише волимо Кикинду где дођемо код мојих рођака. Долазак овде је наш одмор, време када се опустимо и уживамо – додаје Исаков.
По професији часовничар наш саговорник додаје да је живот у Аустралији потпуно другачији од оног у нашој земљи.
-Лако се проналази сталан посао који је добро плаћен, али је знатно скупље него овде. Тамо се некретнине, возила и све остало купује на кредит и није чудо да се подигне више кредита. Цене хране су сличне, а, примера ради, гориво у Србији је скупље него у Аустралији – сазнали смо од Павла Исакова.
Велике су разлике у друштвеном животу. Аустралијанци током радне недеље практично немају друштвени живот. Посао и кућа су им једине релације, а викенди су предоређени за путовања, изласке, дружења и све остале активности.
-Наша деца када дођу овде увек нас питају шта се десило када су у вечерњим и ноћним сатима радним данима улице пуне људи – додаје Исаков.
Од деце, стидљиве и насмејане, сазнајемо да са нестрпљењем ишчекују долазак у Србију, који је за њих авантура. Расту један уз другог, старији помажу млађима и сви се одлично слажу.
