Амброзија, једна од најагресивнијих коровских биљака, већ испушта полен у концентрацијама означеним црвеним индикатором, показују подаци Агенције за заштиту животне средине, носиоца Државног мониторинга алергеног полена у Србији.
Након тропских температура и њиховог пада, овај коров је оживео, а још прошлог викенда примећена је повећана концентрација полена у кубном метру ваздуха. Гранична вредност за амброзију је 30 поленових зрна по кубном метру, што је упола мање од других алергена за које је граница 60. Стручњаци истичу да чак и десет зрна полена амброзије може изазвати јаку алергијску реакцију.
Ова коровска биљка најбоље успева када ноћу температуре нису тропске. Полен почиње да испушта већ од два сата после поноћи, а у свитање је концентрација на врхунцу.
Амброзија ниче крајем априла, цвета од средине јула до септембра, а највећу продукцију полена бележи у августу и септембру. Свака биљка сваке године створи око 100 милиона честица полена, а једна биљка може да произведе од једне до осам милијарди зрна која ветар распршује на више квадрата. Полен задржава клијавост и до 40 година, а у ваздуху може остати и до сто дана. Најчешће настањује неуређено и запуштено земљиште.
Сматра се да сваки десети становник Србије има неке од алергијских тегоба због амброзије. Када алергична особа удахне полен и он уђе у крвоток, имунолошки систем реагује, што доводи до алергијских реакција.
Симптоми алергије на амброзију укључују црвенило и свраб очију, сузење, отицање капака, зачепљен нос, појачану секрецију и кијање у низу, кашаљ, бол и притисак у пределу синуса, отежано дисање, астму, промене на кожи, у пробави, као и смањен осећај мириса или укуса. Преосетљивост може трајати читаве сезоне, а код одређених особа јављају се и стезање и бол у грудима, суви кашаљ или тешки напади бронхијалне астме.
Полен амброзије може се унети и кроз храну, јер се задржава на сезонском воћу и поврћу као што су тиквице и парадајз. Ако се намирнице не оперу добро, полен може проузроковати стомачне тегобе. Јављају се и кожне промене, лоше спавање, хроничан умор и појава подочњака услед повећаног дотока крви. Особе са овом алергијом често су раздражљиве, малаксале и смањене радне способности.
Стручњаци саветују мере превенције: не проветравати просторије ујутру, користити климатизоване просторије и аутомобиле са филтерима, не сушити веш напољу, чешће мењати одећу и постељину, опрати косу након боравка у природи и пратити извештаје о концентрацији полена како би се избегле јаче реакције организма.
Поред амброзије, током сезоне присутни су и други корови и траве – пелин, конопља, штиреви, боквице и коприве, чија је алергеност знатно мања.
Амброзија је једногодишња биљка која најчешће ниче на запуштеном грађевинском и необрађеном пољопривредном земљишту, поред путева, канала и пруга. Једна биљка може да произведе од 500 до чак 3.000 семена, која остају клијава и до 40 година, а полен може да се шири и до 100 километара унаоколо. Сматра се да амброзија производи више од милијарду поленских зрна, а њен полен садржи чак 52 алергогена једињења. Цвета од средине јула до септембра, а изазива тегобе код око 10 одсто људи – узрочник је 75 одсто свих поленских алергија.