Ambrozija, jedna od najagresivnijih korovskih biljaka, već ispušta polen u koncentracijama označenim crvenim indikatorom, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine, nosioca Državnog monitoringa alergenog polena u Srbiji.

Nakon tropskih temperatura i njihovog pada, ovaj korov je oživeo, a još prošlog vikenda primećena je povećana koncentracija polena u kubnom metru vazduha. Granična vrednost za ambroziju je 30 polenovih zrna po kubnom metru, što je upola manje od drugih alergena za koje je granica 60. Stručnjaci ističu da čak i deset zrna polena ambrozije može izazvati jaku alergijsku reakciju.

Ova korovska biljka najbolje uspeva kada noću temperature nisu tropske. Polen počinje da ispušta već od dva sata posle ponoći, a u svitanje je koncentracija na vrhuncu.

Ambrozija niče krajem aprila, cveta od sredine jula do septembra, a najveću produkciju polena beleži u avgustu i septembru. Svaka biljka svake godine stvori oko 100 miliona čestica polena, a jedna biljka može da proizvede od jedne do osam milijardi zrna koja vetar raspršuje na više kvadrata. Polen zadržava klijavost i do 40 godina, a u vazduhu može ostati i do sto dana. Najčešće nastanjuje neuređeno i zapušteno zemljište.

Smatra se da svaki deseti stanovnik Srbije ima neke od alergijskih tegoba zbog ambrozije. Kada alergična osoba udahne polen i on uđe u krvotok, imunološki sistem reaguje, što dovodi do alergijskih reakcija.

Simptomi alergije na ambroziju uključuju crvenilo i svrab očiju, suzenje, oticanje kapaka, začepljen nos, pojačanu sekreciju i kijanje u nizu, kašalj, bol i pritisak u predelu sinusa, otežano disanje, astmu, promene na koži, u probavi, kao i smanjen osećaj mirisa ili ukusa. Preosetljivost može trajati čitave sezone, a kod određenih osoba javljaju se i stezanje i bol u grudima, suvi kašalj ili teški napadi bronhijalne astme.

Polen ambrozije može se uneti i kroz hranu, jer se zadržava na sezonskom voću i povrću kao što su tikvice i paradajz. Ako se namirnice ne operu dobro, polen može prouzrokovati stomačne tegobe. Javljaju se i kožne promene, loše spavanje, hroničan umor i pojava podočnjaka usled povećanog dotoka krvi. Osobe sa ovom alergijom često su razdražljive, malaksale i smanjene radne sposobnosti.

Stručnjaci savetuju mere prevencije: ne provetravati prostorije ujutru, koristiti klimatizovane prostorije i automobile sa filterima, ne sušiti veš napolju, češće menjati odeću i posteljinu, oprati kosu nakon boravka u prirodi i pratiti izveštaje o koncentraciji polena kako bi se izbegle jače reakcije organizma.

Pored ambrozije, tokom sezone prisutni su i drugi korovi i trave – pelin, konoplja, štirevi, bokvice i koprive, čija je alergenost znatno manja.