akademik

Кикинђанин Драган Војводић постао редовни члан САНУ

Jelena Trifunović November 10, 2024

На Изборној скупштини Српске академије наука и уметности изабрано је 17 нових редовних чланова. Међу њима је и Кикинђанин, доктор историје уметности, Драган Војводић. Такође су изабрана и 22 нова дописна члана и пет кандидата за иностране чланове. Овај наш некадашњи суграђанин се путем тајног гласања у седишту САНУ, нашао међу 17 одабраних редовних чланова, у конкуренцији 55 кандидата.

Драган Војводић (1959) је историчар уметности и редовни професор на Филозофском факултету у Београду. У статусу дописног члана САНУ био је од 2018, а од прошлог четвртка је добио и највишу титулу -статус редовног члана ове угледне институције.

– Чињеница да у Српској академији наука и уметности, као кровној националној стваралачкој инситуцији, постоје два степена чланства, односно дописни и редовни чланови, указује на кретање у њој као израз сталног прегнућа и напредовања у научној и уметничкој делатности – каже Војводић и додаје: – Зато избор за њеног редовног члана доживљавам не само као велику част, него и призив да наставим с тим кретањем у свом научном раду.

Војводић је основно и средње образовање стекао у нашем граду. У Београд су га одвеле студије, а у нашем главном граду је наставио каријеру, као и постдипломско усавршавање.

–Пошто сам рођен и одрастао у Кикинди, увек се с поносом сетим да је врата Академије отворио и међу њене чланове ушао још пре Другог светског рата, један Кикинђанин, византолог Филарет Гранић, и то у области историјских наука, којима и мој рад припада.

Кад је реч о доласцима наш град, академик Војводић констатује:

– Свој родни град, у којем живи моја сестра, многи рођаци и драги пријатељи, нажалост, ретко стигнем да посетим, али успомене, искуства и нарав с којима сам пошао из њега, увек ме прате и чине неизбрисив део мог идентитета.

Војводић је својевремено био члан Комисије за историју византијске уметности при Међународном удружењу византијских студија, потом управник Института за историју уметности у Београду. Објавио је мноштво стручних и научних радова, а врло је популарна и његова књига „Византијско наслеђе“ коју је издао Службени гласник.

Велики је познавалац и проучавалац српске сакралне уметности и средњовековног културног наслеђа, нарочито на Косову и Метохији и његов научни и јавни рад препознат је од институција као дело високе научне вредности. Био је својевремено и уредник часописа за средњовековну уметност „Зограф“, као и вршилац многих других истакнутих научних функција.

На истој седници на којој је Кикинђанин Драган Војводић проглашен редовним чланом Српске академије наука и уметности, међу дописним члановима нашла су се и нека од познатих имена културног, научног и јавног живота наше земље – Вида Огњеновић, Драго Кекановић, Желимир Жилник…

Н. Савић

Академик из Велике Кикинде: Ко је био Филарет Гранић?

Jelena Trifunović January 2, 2024

Филарет (световно Бранко) Гранић рођен је у Великој Кикинди 1883. Био је доктор наука, византолог, архимандрит, професор на Православном богословском и Филозофском факултету у Београду и редовни члан САНУ.

Бранко Гранић је рођен у Великој Кикинди у породици пореклом из Меленаца. Његов отац Гранић Петра Ранко (Меленци, 1846 – Велика Кикинда, 1924) био је угледни кикиндски адвокат, национални радник и добротвор, а мајка Меланија рођ. Лаковић (?, 1854 – Кикинда, 1892) била је домаћица. Становали су у Великој Кикинди у кући број 281 (данас угао улица Доситејева и Николе Пашића).

Бранко је прво дете Ранка и Меланије Гранић. Рођен је 1/13. септембра 1883. године. Крштен је у Кикиндској цркви исте године. У Матичној књизи рођених Кикиндске цркве под редним бројем 530 пише да је крштен 22. септембра и да му је крштено име Бранко. Пет године касније, 23. септембра 1888. родила се његова сестра Милева.

Извод из Матичне књиге рођених Кикиндске цркве за 1883. годину

После смрти Меланије 1892. године, Ранко Гранић је био у браку са Јелисаветом рођ. Лаковић (Иђош, 1858 – ?). Са њом је имао синове Станоја(1894) и Војислава(1899) и ћерку Десанку(1895).

Попис православних Срба у Великој Кикинди

Војислав Гранић је рођен 23. jула 1899. године у Великој Кикинди где је завршио основну школу и гимназију. Након завршених студија права вратио се у родни град. Био је градски начелник Велике Кикинде. Потом је радио као судија и напредовао до старешине среског суда. Био је у браку са Ливијом Фехер (1908), која је 1929. године прешла у православну веру. Исте године су се венчали у Цркви Св. Николе. Нису имали децу. Војислав је преминуо у Кикинди 1965. а Ливија 1980. године. Сахрањени су у породичној гробници на Железничком гробљу у Кикинди, где почивају и остали из породице Гранић (Ранко, Меланија, Милева, Јелисавета, Станоје и Десанка).

Филаретов брат, Војислав Гранић (1899-1965), судија

Бранко је у родном граду учио основну школу. Школовање је наставио у Новом Саду где је завршио православну гимназију. Потом је студирао у Бечу и Минхену, код познатог византолога Карла Крумбахера. Докторирао је на Филозофском факултету у Минхену 1909. године са оценом „magna cumlaude”. Области његовог интересовања и студија су били византологија, античка историја, класична филологија, правне и економске науке.

По повратку са студија у земљу 1912. године, примио је монашки постриг у манастиру Хопово и добио монашко име Филарет. Прво је радио у црквеној администрацији као секретар код управног одбора српских православних манастира, а потом је био конзисторијални бележник Митрополије карловачке. Нешто касније је рукоположен, па произведен у чин архимандрита.

Академску каријеру Филарет Гранић је започео 1922. године у Скопљу где је прво изабран за доцента на Филозофском факултету и затим, 1926. године за ванредног професора. Предавао је византијску и античку историју. Четири године касније, 25. априла 1929. године, Православни богословски факултет у Београду изабрао га је за ванредног професора патрологије, а 13. јануара 1936. за редовног професора црквеног права и историје цркве. Предавао је патрологију и канонско право.

Филозoфски факултет Универзитета у Београду ангажовао је Филарета Гранића 1932. године као хонорарног професора да држи предавања из византијске историје, заједно са Георгијем Острогорским и Владимиром Мошином. Изабран је и за управника Семинара за византологију.

Као професор, Гранић је уживао велики углед међу колегама и студентима. О томе је оставио запис епископ Атанасије Јевтић: „Као човек био је ретко добар и несебичан, тих и повучен, предусретљив и увек готов да помогне. Био је омиљен међу професорима и студентима“.

Фотографија Филарета Гранића из 1930-их година

Ценећи његове стручне радове, академску каријеру и посвећеност струци и позиву, Српска краљевска академија наука изабрала га је за свога дописног члана 18. фебруара 1935, a за редовног члана Академије друштвених наука 16. фебруара 1940. године. После рата распоређен је у одговарајуће одељење Српске академије наука и уметности.

ДОКТОРИРАО У МИНХЕНУ

Докторирао је на Филозофском факултету у Минхену 1909. године са оценом ”magna cumlaude”. Области његовог интересовања и студија су билевизантологија, античка историја, класична филологија, правне и економске науке.

„Као човек Филарет је био ретко добар и несебичан, тих и повучен, предусретљив и увек готов да помогне. Био је омиљен међу професорима и студентима“. Атанасије Јевтић.

Приредио: проф. др Јовица Тркуља