Поводом Светске недеље свемира, вечерас је, у сали Народног музеја, предавање на тему „Месечеви ребуси“ одржао Младен Ђуран, астроном-аматер, иначе дипломирани хемичар.
Претходно предавање Ђуран је посветио води, обележавајући, на тај начин, Светски дан вода, 22. март. Тада му је, каже, предложено да управо Месец буде тема приликом следећег сусрета.
Ми кажемо да је Месец једини земљин сателит, али то није тачно, објаснио је на почетку Ђуран.
– Месец је најдуже природни Земљин сателит али, с времена на време се појављују и други сателити који се задржавају краће или дуже време, чак и неколико векова. Међутим, они су мањи и немају толики научни и јавни значај – објаснио је Ђуран. – Мени је интересантно његово веома сложено кретање и зато сам предавање назвао „Месечеви ребуси“ јер Месец стално показује чудне особине. Рецимо, како то да је нама увек окренут само једном страном? Оно што ми видимо, да се креће око Земље, то је привид, а у ствари се Месец и Земља заједно окрећу око Сунца. Када би смо се поставили у другу позицију, видели бисмо сасвим другу слику, и постоје потпуно јасни математички и физички закони зашто је то тако. Затим, занимљиво је да се Месец стално удаљава од Земље, сваке године за непуна четири центиметра, и то успорава Земљу, па је дан све дужи, на годишњем нивоу 20 микросекунди.
Осим тога, присутни су слушали о особинама овог сателита, о теоријама о његовом настанку, као и шта би се догодило када би Месец нестао.
– За крај вечери сам оставио „гошћу“, а то је комета која је тренутно актуелна. Има службени назив Ц2023А3 и последњи пут се појавила пре 80 хиљада година, дошла је из Ортовог облака (претпостављеног облака комета, прим. аут.) – каже Ђуран. – Ако се, негде успут, не сурва и судари, она ће нам 12. октобра бити најближа, на пола пута између Сунца и Земље, што је, у астрономском смислу, „за длаку“.
Он је истакао да ће, голим оком, ова комета бити видљива на западном небу већ од сутра, 9. октобра, а астролози-аматери ће, уколико не буде облачно, 12. октобра, када комета буде највидљивија, посматрати небо од 19 сати на Аеродрому и позвани су сви који томе желе да присуствују. Сама комета биће видљива сат времена, али ћемо, том приликом посматрати и Сатурн, Јупитер и Месец, рекао је Ђуран.
Младен Ђуран астрономијом се бави од 1986, када се појавила Халејева комета, иначе предаје већ двадесетак година, али, како наводи, углавном ужем кругу заинтересованих. Овога пута, у сарадњи са Туристичком организацијом, поново је привукао пажњу суграђана свих узраста којима је тему презентовао на веома занимљив начин. Будући да је најавио посматрање комете, можда ова небеска тела буду у фокусу следећег сусрета са публиком.
Светска недеља свемира обележава се од 4. октобра до 10. октобра ради подизање свести о значају науке и технологије и о њиховом доприносу побољшању услова живота људи. Генералнa скупштина Уједињених нација је 6. децембра 1999. године изабрала управо ову седмицу за Светску недељу свемира у част лансирања првог вештачког сателита, „Спутњика 1“, 4. октобра 1967. године, и потписивања међународног Споразума о принципима управљања активностима државе у истраживању и коришћењу свемира, 10. октобра 1967. године.
С. В. О.
