Нови Козарци су главни град читалаца – први и једини у држави и у овом делу света имају сталну уличну мини-књижару из које можете бесплатно да узмете књигу коју желите и да, заузврат, оставите један од наслова из ваше кућне колекције.
Не постоји чланарина, нити цена књига. Незванична библиотека ради по принципу узми књигу, донеси другу. Књижару је, пре две године, на идеју своје ћерке, поставила Винка Грмаш, испред продавнице у Ветеринарској станици у Новим Козарцима у којој ради.
– Испунила сам ћерки жељу, она је то видела у Отави, када је тамо живела, и желела је да њене књиге, којих је било много, нађу нове читаоце. Тих, њених књига, одавно више нема – каже Винка.
Слађана је, иначе, и песникиња. Своју прву књигу поезије, „Све у своје време“, издала је када је била у осмом разреду. Још увек живи у иностранству, али је веровала да ће у Новим Козарцима бити довољно „књишких мољаца“. И није погрешила, иако су многи били скептични.
– Људи нису веровали да ће то заживети – прича Винка. – На полицама су коришћени примерци које људи поклањају, заузврат узимајући наслов који им одговара. Долазе сви, старији људи и деца, много њих има доста књига и лектиру, и једноставно донесу јер им више не треба. Одушевљена сам како су то људи прихватили.
Винка каже да је за дозволу да постави витрину питала своју директорицу у Ветеринарској станици Кикинда, Снежану Томић, која је врло радо то одобрила.
На почетку је, каже, морала сваке вечери да уноси кутију јер није била покривена. Затим јој је комшија помогао да преради један кухињски део, стављена су стакла, и сада је књижара фиксирана за тезгу на пијаци која се налази испред продавнице.
– Мештане занимају различите теме – много њих воли политичке садржаје, књиге о Титу, и често наврате да виде да ли се појавило нешто ново из области која их занима. Купци који долазе у продавницу Ветеринарске станице, прво застану испред витрине да виде шта има ново. Ако нађу нешто занимљиво, понесу, и донесу другу књигу када дођу следећи пут. Деца ме често замоле да им помогнем да нађу неку књигу за себе. Људи јако лепо сарађују и нико још није злоупотребио овај концепт. Наша песникиња, Драгана Даниловић, сваки пут поклони своју нову књигу.
Мини-књижаре за размену књига вест су где год да се појаве на планети – има их у САД-у, Немачкој, Чилеу… У Новим Козарцима, међутим, улична књижара већ има своје сталне кориснике. Никоме, осим гостима, који су одушевљени, одавно није необично да књиге стоје у витриници на улици, на дохват руке свима који су за размену исписаних речи, светова и живота.
Висока свест и поверење очигледно красе Козарчане, јер се није догодило да неко не донесе књигу заузврат узетој или да оштети библиотеку која, заштићена само стаклом, стално стоји причвршћена за пијачну тезгу у најпрометнијој улици у центру села.
Књижара тренутно има шездесетак наслова и доступна је сваког дана, осим недељом, од 7 до 18 сати. Козарчани су, сасвим сигурно, досегли нови ниво поштовања писане речи. Време ће показати да ли ће им се неко придружити у томе.
