Евоцирање успомена кроз шетњу корзом окупио je суграђане рођене четрдесетих, педесетих, шездесетих година прошлог века. Скуп је, као некада био код Католичке цркве где су на паноима изложене фотографије када је корзо био место где су се састајали млади. Уколико се не би прошетало корзом, као да се није ни излазило. Ту су се окупљала друштва, парови корзо је место на ком се одрастало. Веру Рош корзо асоцира на младост и лепе успомене.

-Шетало се од некадашњег Дома ЈНА до продавнице „Нама“. Прелепо је било и не можеш да дочекаш да се вратиш и да поново видиш два плава ока. Свако вече смо се шеткали бар мало, а  суботом је корзо био обавезан. Радујем ме што поново, макар једном годишње, имамо корзо, да се присетимо младости која брзо прође, а да тога нисмо ни свесни – рекла нам је Вера Рош.

Зорица Вујић са собом је повела унуку Галину. Како каже често јој прича о својој младости и како је некада било, а сада из прве руке и сама може да види како је изгледао корзо.

-Нисам могла да дочекам да се заврше часови у средњој школи и да са другарицама направимо који круг. Знао се ред девојке су шетале, а момци су стајали и гледали. Шетало се у пару или по троје, и био је гушт када се угледа симпатија и тада се обавезно успоравао корак. Било нас је пуно, сви смо се знали, али смо знали и ко кога симпатише, ко је заљубљен, ко је пар. И дан данас заједно са супругом волим да прошетам и то баш корзом – открила је Зорица Вујић.

Млади су након шетње одлазили у дискотеку „Делфин“ која је радила на простору Старог језера од 1977. до 1982. године. Тако је било и са Јулијаном и Тугомиром Јонићем.

-Имали смо „Авалу“, „Микиницу“, Дом ЈНА и диско „Делфин“ где је увек било најлепше. нисам заборавила твист и рокенрол и речи песама и ђускаћу као некада  – додала је Јулијана Јонић.

У дискотеку се одлазило у 21 сат и забава је била без премца рекао нам је Тугомир Јонић који је из Пирота, одмах по одслужењу војног рока дошао у Кикинду и запослио се у Ливници.

-У „Делфину“ сам упознао Кикинђане и стекао пријатеље. Тада су била лепша времена, сви смо се знали, а знао се и ред. Сигуран сам да су наше вечери у дискотеци биле и лепше и садржајније, иако су кратко трајале, у односу на оно како млади данас проводе време – убеђен је Тугомир Јонић.

Култно место престало је са радом када је зграда у којој се налазила дискотека изгорела. Колико је она значила показује да се окупио велики број суграђана који су уз  диско хитове уживали до јутра.

Као и тада и сада је музику, стране диско хитове седамдесетих и осамдесетих, пуштао ДЈ Сава Грабић.

A.Ђ.