Студенти генерације Z све чешће долазе на америчке универзитете без вештине читања дужих текстова, показују најновији подаци. Чињеница да млади не читају и немају способност разумевања сложених текстова у академском окружењу покреће питања о будућности високог образовања и стручности нових дипломаца.
На америчким факултетима, млади рођени између 1997. и 2012. године све чешће не испуњавају очекиване стандарде у читању и разумевању академских текстова. Према извештају часописа Fortune, скоро половина Американаца није прочитала ни једну књигу током 2025. године, а читање књига у САД пало је за око 40 одсто у последњих десет година. Млади од 18 до 29 година годишње прочитају у просеку 5,8 књига, што је значајно мање у односу на старије генерације.
У академском контексту, професори са различитих универзитета у САД указују да студенти имају тешкоће са читањем и разумевањем сложенијих текстова и задатака. Неки предавачи су сведочили да су приморани да укључе читање наглас у наставу и посвећују више времена објашњавању основних појмова, јер студенти немају навику или способност да самостално анализирају писане садржаје.
Пад нивоа читања доводи и до прилагођавања наставних метода. Неки универзитети уводе интерактивније приступе, укључујући анализу текста „реч по реч“, групне дискусије и чешће провере разумевања. Циљ је да се подржи развој читања са разумевањем, али критичари упозоравају да ове мере могу резултирати смањењем очекиваних академских стандарда.
Узрок проблема приписује се генералном смањењу интересовања за читање књига у читавој популацији и доминацији дигиталних формата који фаворизују брзо скенирање уместо дубоког читања. Неке студије указују да дигиталне платформе и фокус на кратке форме већину времена замењују традиционално читање, што утиче и на способности неопходне за академски успех.
Стручњаци упозоравају да недостатак вештина дубинског читања може имати последице и ван универзитетских клупа — од смањене критичке анализе информација до изазова у професионалном окружењу где је способност читања и тумачења писаних материјала кључна.
Ово питање је део ширег разговора о образовним навикама и култури читања у дигитално доба, а наставници, истраживачи и институције траже начине да подстакну студената да поново усвоје навике које подржавају дубље разумевање и критичко размишљање.
Извор: Српски угао