Više od godinu dana trebalo se družiti s dletom, čekićem, brusilicom i ostalim vajarskim alatom, da bi vajar Boris Staparac ovekovečio najboljeg tenisera svih vremena Novaka Đokovića.
Reč je o skulpturi od modeliranog betona, visine oko dva i po metra, a autor za KIKINDSKI portal navodi i ostale podatke vezane za ovo delo čija je izrada imala velikog odjeka u javnosti:
-Težina skulpture je oko jedne tone i napravljena da bude u pokretu. Znači svako ko bude prišao ovoj skulpturi, ne može da je gleda kao fotografiju, nego mora da je obiđe i da sebi stvori jednu sliku tog čoveka u pokretu – navodi Staparac.
-On je na taj način napravljen zbog simbolike koju nosi, vere i ljubavi prema svojoj zemlji za koju se bori kao lav. Novak je najveći predstavnik naše zemlje u svetu, pre svega svojim ponašanjem i kulturom, a ne samo sportskim pobedama, nego i obrazom i zato je zaslužio da ostavimo i ovaj trag o njemu-kaže ovaj vajar.
Podsetimo, „Komuna“ je letos objavila reportažu o ovom kikindskom umetniku, a u glavi ovog neumornog vajara, književnika i muzičara od tada se rodilo sijaset novih ideja. Spomenik Đokoviću je prvi takve vrste u svetu i po tome je ovo delo jedinstveno.
Međutim, ima i onih koji ne žele da valorizuju Staparčevu zamisao i zameraju umetniku da nije dovoljno verno preneo Đokovićev lik, usput se pitajući zašto se ovaj vajar odlučio da pravi spomenik živom čoveku.
Na sve to Staparac lakonski uzvraća:
-Voleo bih da ti koji kritikuju ovu moju skulpturu počnu i sami da stvaraju nešto i da ne budu samo kritičari, nego i stvaraoci. Najlakše je kritikovati a mnogo teže je nešto napraviti i stvoriti. Meni je svejedno da li neko to kritikuje ili ne, ja živim svoj život, stvaram svoje skulpture, pišem svoje knjige, bavim se muzikom… Znači, kritikuju me bez potrebe, jer ja, štaviše, ni ne nameravam da postavim taj spomenik negde u javnom prostoru, gde bi nekom smetao ili nekog iritirao. On će biti u mom dvorištu, u mom ambijentu. Biće, dakle, u postavci budućeg muzeja koji ću da ostavim iza sebe –zaključuje Staparac.
N. Savić
