Dr Ranko Rajović, šef katedre neuronauke u vaspitanju i obrazovanju Pedagoškog fakulteta u Kopru, u Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača održao je predavanje na temu „Vrtić i škola budućnosti iz ugla neuronauka“. Stručnjak za oblast razvoja intelektualnih potencijala dece, magistar i doktor nauka iz oblasti neurofiziologije i fiziologije sporta, autor NTC programa, u prepunom amfiteatru, govorio je da vrtići moraju da aktiviraju važne misaone procese kojih u redovnom programu nema.

-Imamo medicinski dokaz o tome kako mozak radi kada osoba misli, čita, peva i ono što vidimo je učenje napamet, kada u mozgu ništa ne radi. To mora da se menja, jer ovaj način učenja stvara ogroman otpor kod dece jer to nije u skladu sa njihovom prirodom. Kognitivne sposobnosti dece iz generacije u generaciju sve su manje i to nam je alarm da nešto mora da se menja. U vrtićima uz više motorike imamo spretno i okretno dete jer kada nema kretanja manje su i duboke regije mozga. Bio sam nedavno u Vankuveru i prisustvovao košarkaškom turniru gde deca igraju u dva tima, ali im se ne broje koševi. Kada sam pitao šta je svrha i ko je pobedio, dobio sam odgovor da je cilj da se igraju i da su svi pobedili. Smatram da dete mora nekada da oseti tugu, stres i da izgubi jer ga tako spremamo za život – kaže dr Rajović.

Metode učenja moraju da liče na igru, a igranje samo po sebi ne pomaže da se nauče lekcije, stava je dr Ranko Rajović:

– Škola mora da liči na igru. To je jedina škola budućnosti. I tu ne mislim na igranje kako ga možda mnogi shvataju. Ono što je važno jeste da metode nastave liče na igru. To su one metode kada deca jedva čekaju sledeći čas jer im je interesantno da stiču nova znanja. Kada neće da izađu iz učionice kada zvoni za kraj. U 2018. godini radili smo istraživanja od deset najtraženijih zanimanja tad u svet, devet nije postojalo 2008. godine. Ove godine od deset najtraženijih zanimanja, čak devet nije postojalo pre pet godina. Kada pogledamo ove rezultate mi decu moramo spremiti za budućnost – dodao je naš sagovornik.

Deca ne treba da uče za ocenu, nego za znanje koje je trajno i primenljivo, tako da je kapacitet za učenje neograničen kada se to radi kroz igru.

A.Đ.