Талентоване сестре Тодорић, тринаестогодишња Хана и годину дана млађа Петра, поново су бриљирале на музичком такмичењу. На управо завршеном 16. Међународном фестивалу дјечије пјесме „Распјеване пахуљице“ у Мркоњић Граду, освојиле су прва места у конкуренцији 23 извођача из читавог региона.

Фестивал је намењен деци интерпретаторима искључиво ауторских песмама писаним за њих. Хана је извела композицију „Тајна прве љубави“, а Петра песму „Страхиња“, чији су аутори Светлана Цеца Милић и Ладо Леш.

– Било је прелепо, Фестивал је био леп, као и дружење, баш смо се лепо провеле, уживале смо – каже Петра. – У припреми за наступ помогла нам је, као и увек, Светлана Цеца Милић. Ми учествујемо на фестивалима само да бисмо се дружиле, а жири награди наш рад и труд.

Ове скромне девојчице не броје наступе на такмичењима ни признања, а био их је много. Само кажу да су певале у многим градовима, у нашој и у суседним земљама. Шармантне и харизматичне, Хана и Петра на сцени су као код куће.

– Немамо трему, то нам је сасвим непотребно на сцени. Почела сам да се такмичим са осам, а Хана са седам година. Одувек смо биле окружене музиком, као мале смо стално певале у кући – каже Петра, а на питање ко им помаже у одабиру стајлинга, спремно одговара.

– Наша мама. Ми имамо идеју, а онда је она допуни и оствари. Родитељи нас подржавају и свуда путују са нама.

Сада се припремају за фестивал „Шкољкице“ у Новом Саду. Учествоваће и на Фестивалу „Та се песма љубав зове“, али само у ревијалном делу. „Не морамо увек да се такмичимо, треба и друга деца да добијају награде“, каже Петра.

Петра је ученица шестог, а Хана осмог разреда ОШ „Свети Сава“. У наступу, по укупном утиску и понашању, не труде се да буду старије него што јесу. Јер су девојчице, преслатке и пристојне, које воле фестивале јер на њима упознају нове другаре. Петра нам одаје да би он волела да буде учитељица, а Хана – васпитачица, јер би волеле да раде са децом. Али ће, тврди, певати увек. Као и до сада и, сасвим сигурно, са великим успехом.

С. В. О.