Poslednjeg dana oktobra 2019, i bukvalno, prepuklo je veliko srce Branislava Gecića i to 10 dana pre 32. rođendana, a otac mu Stevan i ove godine okupio je trenere selekcija OFK Kikinde, koji su bili Gecini saigrači i prijatelji, kao i aktuelni igrački kadar.
Uvek je to veče sećanja na majstora fudbala kakvih je danas malo i u elitnoj ligi Srbije i jednog od najboljih golgetera kojeg je kikindski fudbal imao, a i večeras, u restoranu „Strajnić”, uz video snimke, koje je tokom niza godina još od prvih Banetovih fudbalskih koraka, načinio upravo Stevan Gecić, prisetili su se prisutni na majstorije ovog, do zadnjeg časa života, dobrice i dečaka u duši.
Bio je Bane, kao kadet, pred vratima Crvene zvezde, uspešno položio probu, oduševio i velikane Dragoslava Šekularca i Velibora Vasovića, ali, prema svedočenju oca Stevana, zapelo je oko obeštećenja koje je zatražila tadašnja uprava OFK Kikinde…
Splet okolnosti ili sudbina, ko već u šta veruje, tek samo Bog zna; da je tada Bane obukao crveno-beli dres Beograđana, odradio seniorski staž i potom otišao u inostranstvo, kao i svi iz našeg najvećeg kluba, možda bi danas bio među živima…

I na kraju, najmanje bitno, ali prilika je za napisati i ovekovečiti: i potpisnik ovih redaka, koji se sedam sati pred Gecinu smrt slučajno na ulici susreo s njim, pamtiće dok bude živ da je prvi i jedini fudbaler kojem je za prikazanu igru, i to u Banetovim ranim dvadesetim godinama, u beogradskom „Sportskom žurnalu” dodelio ocenu 10, bio upravo on – Geca, Bane, dobri dečak iz ulice Dimitrija Tucovića, „priko bašte” Gradskog stadiona, u kojoj i danas završavaju zalutale lopte…
D. P.