Мештани Банатског Великог Села обележили су 77 година од колонизације, доласка Крајишника у овај део Баната. На сцени Дома културе, чланови културно-уметничког друштва „Марија Бурсаћ“ и њихови гости, оживели су сећање на то време и представили песме и игре из завичаја досељеника у програму под називом „Живјећемо, дашта ћемо“ .
Прослави су, у име локалне самоуправе, присуствовали градоначелник, Никола Лукач, председник Скупштине Града, Младен Богдан и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.
– Традиција, култура и обичаји народа с љубављу и пажњом чувају се у овом Културно-уметничком друштву и у читавом селу и хвала им на томе – рекао је градоначелник Лукач. – Ова сећања обавезују нас да будемо много мудрији и да, заједно, стварамо још боље услове за живот.
Председница Савета Месне заједнице, Мира Пећанац, истакла је да се мештани поносе наслеђем које им је остављено да га чувају и унапређују.
– Наши преци били су довољно храбри да без ичега дођу у потпуно непознате крајеве. То није било случајно – они су сви били добри борци и то је и био разлог да буду насељени уз границу.
Председница Савета МЗ подсетила је да је садашњи Дом културе изграђен мобом 1949. године и у плану је да се, у наредне три године, потпуно реконструише, у чему ће помоћи Град Кикинда.
Велика сала Дома културе вечерас је била потпуно испуњена мештанима и гостима за које су чланови КУД „Марија Бурсаћ“, чланови драмске секције Основне школе „Славко Родић“ и гости из Крајишника, КУД „Јандрија Томић – Ћић“, извели богат програм са инсценацијама колонизације, прела, и са песмама и играма из Босне. По речима председника КУД-а, Горана Шормаза, великоселско културно-уметничко друштво има 120 чланова, подељених у четири играчке и четири певачке секције.
У време колонизације, тих, првих послератних година, из Босне и Херцеговине у Војводину је стигло укупно 76 хиљада људи. У Банату је, у такозваној Осмој офанзиви, насељено 29 места. На подручју садашњег Банатског Великог Села настанило се становништво из Босанске Крајине, и то углавном из Босанског Петровца и Дрвара. Крајишници су, заправо, стигли у три села: Шарлевил, Хуберт и Солтур, која су се спојила у једно. Према казивању старијих мештана, становници нису могли да се договоре о називу, па су усвојена оба предлога – и Банатско и Велико, која су, 1947. године ушла у назив места. Годину дана касније, на попису, село је имало 4.400 становника, што је и највећи забележени број мештана.
Према попису из 2011. године, Банатско Велико Село има око две и по хиљаде житеља који се поносе чињеницом да су једно од најуређенијих села у земљи. Све улице асфалтиране су до 1977. године, фудбалски стадион постоји дуже од пола века, а више од три деценије село има и отворене базене.
Директни пут до Кикинде изграђен је 1991. године, али је село са суседним Наковом било спојено већ 1962. године и то асфалтним путем за који су подлогу, циглу по циглу, мештани постављали ручно, сложни у жељи да за своје породице стварају бољу и лепшу будућност. Овај дух заједништва у Банатском Великом Селу одржао се до данас и свакако је још једно вредно наслеђе за генерације које стасавају.
