Savez samostalnih sindikata Srbije dogovorio se sa predsednicom Vlade, Anom Brnabić, da se minimalna zarada usklađuje sa minimalnom potrošačkom korpom dva puta godišnje, rekao je za Kikindski portal Ilija Drljić, predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata za Kikindu, Čoku, Novi Kneževac i Novu Crnju,
– Shvatili smo da nije dovoljno samo jednom u toku godine usklađivati rast najnižee zarade, s obzirom na to da vrednost potrošačke korpe neprestano raste zbog opšte ekonomske situacije izazvane ratom u Ukrajini. Minimalna zarada od 40.020 dinara počela je da se primenjuje 1. januara, a bila je deplasirana još u novembru, kada je najniža vrednost potrošačke korpe bila 50 hiljada dinara. Znači da već sada zaostajemo 25 odsto, što je, zapravo samo desetak hiljada dinara. Na to još treba dodati rast troškova života za januar; očekuje nas viša cena struje, što povlači i druga poskupljenja – kaže Drljić.
U Savezu samostalnih sindikata sada čekaju objavljivanje zvaničnog podatka o vrednosti minimalne januarske potrošačke korpe i porastu troškova života, što će biti objavljeno u drugoj polovini sledećeg meseca. Ovi podaci biće reper za pregovore o usklađivanju minimalne zarade.
– Treba podsetiti da je u pitanju samo minimalna potrošačka korpa – precizirao je Drljić. – Ozbiljna potrošačka korpa dostigla je vrednost od preko 80 hiljada dinara.
On dodaje da, od minimalne zarade, u našoj zemlji živi između 350 hiljada i 400 hiljada ljudi, a dobar deo njih radi u javnom sektoru, u državnoj službi. Na području Kikinde na minimalcu je, kaže, nekoliko stotina zaposlenih, ali niko od njih nije zaposlen u stranim firmama.
– Situacija je još kompleksnija od 1. januara jer nije izvršena korekcija koeficijenata, nije počeo obračun zarada po platnim grupama i platnim razredima – objašnjava Drljić. – Kada se koeficijent pomnoži sa vrednošću, dobije se manji iznos od minimalne zarade, izgubio se smisao raspona između zarada. Radi rešavanja obog problema, država je donela zakon koji je, skupštinskom odlukom, stavila van snage do 2025. godine jer nema sredstava. Mi smo ponudili prelazno rešenje, ali još uvek nismo dobili odgovor od resornog ministarstva.
Od februarskih pregovora sa premijerkom, u Savezu samostalnih sindikata svakako očekuju smanjenje razlike između najniže zarade i minimalne potrošačke korpe.
– Očekujemo usklađenje u iznosu od najmanje 15 odsto. Ipak, naša želja je da se uopšte više ne priča o minimalnoj zaradi, nego da se ona stalno pratsi naajnižu vrednost potrošačke korpe.
Zbog ekonomske migracije koja je već dugo prisutna, napominje Drljić, poslodavci bi morali da razmišljaju ne samo o tome da obezbede minimalac, nego i zarade u mnogo većem obimu, kako bismo zadržali mlade ljude, stručnjake, u svojoj zemlji.
